Прочитај ми чланак,,Сартид” је 2003. године купила америчка компанија „Ју-Ес стил Кошице” за 21,3 милиона долара и осталих пет зависних предузећа за 1,7 милиона долара и била је ослобођена обавеза плаћања дугова које је „Сартид” имао према повериоцима, а који су били процењени на више од 500 милиона долара. Потписивањем писма о намерама о стратешком партнерству 2002. године, ,,Ју-Ес стил“ је стекао ексклузивно право да пет година управља производњом „Сартида” и убира добит, а да при том не сноси никакву одговорност за евентуално лоше пословање, и да, у случају продаје „Сартида” неком другом, још седам година управља железаром.
,,Сартид” је 2003. године купила америчка компанија „Ју-Ес стил Кошице” за 21,3 милиона долара и осталих пет зависних предузећа за 1,7 милиона долара и била је ослобођена обавеза плаћања дугова које је „Сартид” имао према повериоцима, а који су били процењени на више од 500 милиона долара. Потписивањем писма о намерама о стратешком партнерству 2002. године, ,,Ју-Ес стил“ је стекао ексклузивно право да пет година управља производњом „Сартида” и убира добит, а да при том не сноси никакву одговорност за евентуално лоше пословање, и да, у случају продаје „Сартида” неком другом, још седам година управља железаром.
Аустријски концерн „Фест алпине” крајем деведесетих година 20. века тржишну вредност „Сартида” проценио је на 430 милиона долара. Пре приватизације, Економски институт из Београда и српски „Делоит и Туш” проценили су вредност капитала матичног предузећа „Сартид” АД на 57,6 милиона долара, без зависних компанија „Бели лимови” и „Лука Смедерево”.
У суштини, о томе се већ говорило у јавности, компанија из САД је преузела српску железару да би истопила оруђе и оружје Војске Србије, и кад је тај посао завршен, и зарађен новац, 2012. поклонила је ,,Сартид“, тј. продала за 1 долар, Влади Србије. У ,,Сартиду“ нису уведене нове технологије и није решено еколошко питање. Због тога што су користили старе технологије, пропао је цео ,,Ју-ес стил“.
Савет за борбу против корупције написао је 10. маја 2004. године обиман извештај о случају „Сартид”, где је, између осталог, наведено: „По свему судећи реч је о крупној корупцији у коју су били умешани највиши представници државе, који су уз свесрдну подршку судова омогућили страној компанији да оствари велику противправну добит, министар за привреду и приватизацију давао је изјаве које су биле усмерене на збуњивање јавности и прикривање договора који су се склапали иза сцене; договор министра Влаховића са привилегованим купцем („Ју-Ес стил”), који су прихватили влада и Републички секретаријат за законодавство, изведен је на штету државе“.
Тако је изгледала приватизација ,,Сартида“ 2003.
А овако ,,Нафтне индустрије Србије“ 2008. (у суштини 2009):
Ревизорска компанија „Ернст и Јанг” плаћена је 2009. да утврди да ли је НИС у 2008. пословао са добитком од 2,3 милијарде, како је тврдило раније руководство компаније, пре приватизације, или са губицима од око 8 милијарди динара, како је претходно утврдила ревизорска кућа KПМГ и потврђено је да су дугови НИС-а најмање 100 милиона евра.
,,Гаспром“ је купио НИС за 400 милиона евра и покрио 380 милиона евра дуга и од 2008. године у НИС је инвестирано више од 4 милијарде евра, од чега око 30 одсто у еколошке пројекте. Само прошле године, ,,Нафтна индустрија Србије“ је на име различитих пореских обавеза у буџет државе уплатила више од 2 милијарде евра.
Ово СРЦЕ нема мозак кад прави оваква поређења.
Мада, ко зна, можда би нам Руси продали НИС за 1 долар, да на власти није Вучић, а вођа опозиције Ђилас.
