Како је српски диктатор крио у Србији лица са америчких потерница, како им је помагао у бекству од америчког Министарства правде, користећи своје криминализивано правосуђе, зашто је Србија постала „сигурна кућа“ за кинеске шпијуне, како је познати француски новинар описао Србију под Вучићем (али и њега и његову мафију) и зашто је по ко зна који пут оптужио Магазин Таблоид у једном од најгледанијих британских подкаст-емисија, током које је изгледао изгубљено и престрашено оним што га чека у најскоријој будућности.

Још у фебруару месецу 2019. године, Скупштина Србије изгласала је Закон о потврђивању уговора између Републике Србије и Сједињених Америчких Држава о изручењу („Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 2/2019) који омогућава екстрадицију лица која се терете за кривична дела, а за која је запрећена казна затвора дужа од годину дана.

Половином априла месеца 2026. године, уобичајеним дипломатским каналима затражено је објашњење од званичне Србије да се изјасни поводом кршења овог уговора у више случајева који се тичу безбедносних интереса Сједињених Америчких Држава. О чему и коме се заправо ради, постало је јасно непуних месец дана касније, кад се у америчком магазину „Тиме“, појавила изјава коју је дао Каш Пател, шеф америчког Федералног истражног бироа (ФБИ), након повратка из службене посете Италији. У тој изјави се између осталог каже:

„Као што сам навео у уводном обраћању, најтраженији сајбер криминалац повезан са Комунистичком партијом Кине налазио се у притвору у Италији. Док смо били тамо, успели смо да постигнемо споразум и аранжман да та особа буде протерана из Италије, уместо да буде враћена у Кину, као што се често дешавало у Србији. Тако смо обавили ту мисију и држали је у тајности, а та особа је враћена у Америку пре две недеље“…

Подсећања ради, власти у Србији су у априлу месецу 2025.године по међународној потерници и на захтев САД ухапсила држављане Кине и Велике Британије, Цуија Гуангхаија и Џона Милера. Након само неколико недеља, пребачени су у кућни притвор са „наногицом“, док су српски судови наводно разматрали захтев САД да буду изручени, у августу месецу обојица су успели да побегну. Без велике журбе, по повратку са годишњих одмора, тек у септембру 2025., Виши суд у Београду рутински потврдио је да су двојица са америчке потернице скинули електронске наногице и нестали, након чега је расписана потерница. Накнадно се сазнало да су током боравка у кућном притвору имали на располагању мобилни Интернет и пуну комуникацију са својим везама на терену.

ФБИ је имао чврсте доказе да је својим „чињењем и нечињењем“, режим у Србији омогућио њихово бекство, практично га извео, али, располаже и другим доказима који говоре да су и неки други „држављани Кине“ са америчких и западноевропских потерница били „склањани“ у њихову домовину, уместо да буду изручени онако како то стоји у уговорима са владом САД и владама европских држава.

Западне службе одавно знају да је Србија постала важна станица кинеске шпијунаже уз покровитељство режима Александра Вучића и његове политике „челичног пријатељства“ са Кином. А, за само пет година из Бора и Мајданпека који су практично поклоњени кинеској држави, однето је на далеки исток два милиона тина бакра, 60 милиона тона злата, 150 милиона тина сребра, а 90% укупне зараде од других рудних богатстава изнето је у Кину. Но, ако Србија под овом диктатуром није могла да сачува своје интересе, Америка зна како се то ради.

Наиме, САД су од почетка 2026. године у акцији „одговора“ на овај проблем, преко свог Министарства правде и надлежних служби. И сви путеви воде на врата српског диктатора у одласку. У прилог тој тврдњи иде и случај пролонгирања рочишта за укидање кућног притвора америчком држављанину Ахмету Аносху Ахмету, који је ухапшен у Србији по америчкој потерници (и требао бити изручен властима САД), али је судија за претходни поступак, извесна Соња Куструрић, одложила суђење јер наводно „није имала увид у поредмет и у нове доказе на могућност бекства“…

Овакве спрдње Вучићевог правосуђа са Министарства правде САД завршавају се лоше. У том смислу, српском диктатору је ионако већ одзвонило. Да је баш тако, пише и Жерим Пјера (Јериме Пиеррат) данас најпознатији и најцењенији новинар у Француској, који годинама истражује послове мафије на тлу Европе и света.

Ових дана, у свом великом тексту, означио је Србију као „Црну рупу Европе„, а урадио је и детаљну анализу трговине оружјем, дрогом и везама Вучића са мафијом. Наиме, Пјера је аутор књига о мафији и криминалу, документарних емисија за најгледанији француски канал Цанал+ (Спéциал Инвестигатион).

Као гост у француским ТВ емисијама који обрађују ове теме у његовом матичном „Татоуаге магазине„, помињао је Вучића и Вучићеву мафију често. У најновијем тексту пиша да Вучић „контролише нарко групе које увозе кокаин из Јужне Америке, да нарко новцем утиче на избире у Србији, Црној Гори, БиХ (Републици Српској) и на Косову, да његова мафијашка „војска“ има дуге цеви, „Зоље“, теренска и блиндирана возила, све врсте најмодерније наоружања и да она практично командује већим делом МУП и БИА за своје нарко послове а приходе пере намештене тендере…“.

Жерим није казао нешто што српска јавност не зна, али су европски „дириговани“ медији тек сада коначно „проговорили“ и њихови најбољи аутори почињу да описују српског диктатора онаквим какав је.

У очајничком стању у коме се налази, потупно погубљен и удаљен од стварних проблема које има, очлигледно смртно уплашен од онога што га чека убрзо у Србији, сам себе је по ко зна који пут јавно компромитивао…Можда са идејом да скрене „црне мисли“ на неку другу страну.

Наиме, у сред изузетно добро гледаног британског подкаста под називом „Тхе Рест ис Политицс: Леадинг„, поново је, по ко зна који пут, оптужио београдски Магазин Таблоид, и „ничим изазван“, поново препричао како је још 2010., године први пут на његовим страницама објављено да „његов биолошки отац није Анђелко Вучић, него косовски новинар Фахри Муслиу“.

Интервју о коме је реч емитован је 25. априла 2026., након чега је на друштвеним мрежама енглеског говорног подручја, „виралан“ постао део у коме Вучић Британцима препричава „интригу да му је мајка била проститутка која је варала оца с Албанцем“. У вези са тимн рекао је и како се користи „Аргумент где неко баца клетве на вас и чак додаје да ваш отац заправо није ваш отац јер вам је мајка била курва и варала вашег наводног оца са једним Албанцем и да сте зато толико про-албански настројени“.

Правдао се Вучић у овој емисији дуго и упорно да „то никада није доказано“, те да су обојица (Анђелко и Фахрија) више пута демантовали те тврдње, да се ради о „вишегодишњој клеветничкој кампањи која се шири Балканом“. У поменутом подкасту, Вучић је то навео као „пример политичких напада и покушаја дискредитације“, да се та „неистина“ појачава током предизборних кампања (а, сам их је подстицао, као и овом приликом!) тврдећи да долазе „из политичких кругова и опскурних медија, те их користе као аргумент у прљавој кампањи против њега…“

Британци по традицији знају да се наругају својим одбаченим марионетама, па је тако овог пролећа и Александар Вучић добио прилику да се изложи још једној јавној, грандиозној бламажи. И није је пропустио. Доказао је по ко зна који пут да је сам себи најгори непријатељ.

Србија ће га збацити, ријешиће се његове диктатуре, а он ће остати у четири зида на дугои робији да се суочава са својим ноћним и дневним морама. Како МТ сазнаје, још се нада да ће га од тога сачувати „веза код Кинеза„. Али, након свих искустава са њим, пада веза и код Кинеза.

Извор: magazin tabloid

Ознаке: Александар Вучић, диктатор, Кина