Прочитај ми чланакЦелих седам дана је прошло од студентског скупа на Славији, а председник Србије Александар Вучић не престаје да прича о томе. Из далеке Кине, у коју је отишао са читавом свитом напредњака и једним културно-уметничким друштвом, Вучић је свакодневно у директном обраћању за прорежимске медије покушавао да минимизира величину протеста, послате поруке, на послетку и да покуша да убеди јавност да је оних 180.000 људи колико их се тог дана окупило у Београду - плаћено. Зашто председника толико боли Славија, питање је које је сам наметнуо…
Четврта студентска Славија десила се само на позив, без неких великих очекивања. Док су свет обилазиле фотографије и снимци “преплављеног” трга и свих околних улица, Министарство унутрашњих послова проценило је да се 23. маја на тргу који је постао симбол студенског покрета окупило 34.300 грађана, што би рецимо значило да је тог дана било око 4.000 људи мање него на СНС скупу испред Београдске арене 21. марта.
Док су се грађани окупљали, председник државе већ је био на путу за Кину, одакле се свако мало укључивао директно у програм прорежимских медија, са врло дискутабилним порукама везаним за студентски скуп.
Анализирајући поруке које је Вучић претходних дана слао из Кине, психолог Ана Мирковић у разговору за Нову каже да председника Србије фрустрирају бројке и спонтаност.
“Знају да је готов”
“Сваки диктаторски режим своју снагу мери и гради на константном пласирању порука које код људи изазивају страх. Почетком студентских блокада он је заправо изгубио сву доминацију, јер је сада никад јасније да он нема већину, да га људи не воле, да је сад он у проблему с бројкама. Сетимо се да је он годинама свако мало организовао изборе, да би касније тим бројкама манипулисао: оволико грађана, оволико милиона, оволика је моја моћ. А сада је у позицији да је страх променио страну, више га се нико не боји, а то директно урушава темеље сваког диктаторског режима”, каже Мирковић.
Она додаје да је Вучићева “рак рана” и извор свих фрустрација то што су студентски скупови реалан скенер расположења у друштву.
“То је егзактан показатељ колико људи је спремно да уложи не само енергију, него и финансије, као и да превазиђе организационе зачкољице, да би на позив студената дошли у Београд, стајали два сата без икаквих очекивања да ће се на том протесту нешто конкретније у смислу промене власти десити, већ само да буду међу људима са којима деле вредности и који знају да је он готов”, каже Мирковић и додаје да је зато ова Славија за Вучића болнија од претходних.
“Прва је била комеморативна, она колективна тишина се први пут десила на тој слави 22.
децембра 2024. Друге две су биле благо револуционарне. Мислили смо да ће 15.
марта, не знам како, они да покупе своје крпице и да оду. После је дошла Видовданска, кој аје била епилог жестоког и вишемесечног пумпања. А ова четврта је била дођите људи, да се пребројимо и да поделимо радост због једине извесне чињенице, а то је да студенти побеђују”.
О плаћањима…
Посебно интересантно у вези Вучићевих обраћања у последњих седам дана јесте пре свега покушај да минимизира број људи који је тог дана изашао на улице.
“То није реално, 300.000 људи није реално да било ко окупи заједно, да се скупљамо не можемо то да окупимо. Људи невероватне глупости изговарају. Стварно немам стрпљења да слушам глупости. Срамота је да неко тако иначе лупета”, поручио је Вучић.
Затим је покушао да убеди јавност да су грађани који су тог дана били на Славији, плаћени.
“Имају огромну помоћ споља, огроман новац. Видели сте како деле дневнице у аутобусима за долазак, само што о томе не желе да причају. Видели сте снимке, видели сте све. И то ваде све оне уредно поређане паре из торбиче и све друго. Ево теби сестро, ево теби брате. Све паре стижу, само се питамо одакле те паре стижу. Ускоро ће избори, да победе на изборима и то је то”, рекао је Вучић, заборављајући да каже само једну малу ствар – када ће их расписати.
Мирковић каже да Фројд то назива пројекцијом.
“То је један од најпознатијих механизама одбране у психологији. Он се активира када вам је систем угрожен, као што је њихов систем сада угрожен. На пример, ако смо тужни видимо да су сви тужни, ако смо ми радосни чини нам се да је цео свет радостан, он је сада избезумљен и пројектује сво своје зло на страну која је чиста, честита и потпуно у супротности са њима”, каже Мирковић и даље наводи.
“Дакле, он каже: они су били агресивни јер су то вече имали тај мали перформанс, игроказ, где су њихови нападали њихове да би показали да су студенти агресивни. Онда каже: плаћали грађане, ево теби брате, ево теби сестро, у аутобусима. То је толико велика лаж, јер сви знамо да нико није дошао организовано аутобусима на тај протест. Људи су се сами организовали, било је немогуће добити аутобус, тај мучени Јаћимовић пролази пакао са тим једним возилом. Нису радили возови, укинули су аутобуске линије. Добра ствар је што је ова друга страна схватила да све што са те стране и од њега долази је апсолутна лаж и нико се више у то ни не уживљава”, закључује Мирковић.
То показује и студентска кампања, која чини се наставља да тече, без посебног осврта на овакве нападе са стране режима.
Директор Центра за рактичну политику Драган Поповић то је овако објаснио:
“Студенти побеђују” је врло близу оном ‘Готов је’. Том фамозном слогану који је био стварно непобедив 2000. године. То се види и по реакцијама власти. По први пут реагује, нема иницијативу, него реагује, па смишља контраслогане, организује контраскупове. Дакле, нон-стоп је у тој реактивној фази. Мени је то главни утисак, да уз све проблеме који су потпуно очекивани и биће их још, чини ми се да и даље студентски покрет одржава доста висок ниво професионалности кад је реч о комуникацији с људима”, рекао је Поповић за Нову економију.
