Pročitaj mi članakLider Islamske revolucije, ajatolah Sejjed Ali Hamnej, u svom najnovijem govoru koji je vremenski poklopljen sa zasedanjem Generalne skupštine UN, odbacio je američke zahteve u vezi sa nuklearnim pregovorima, naglasivši pravo Irana na mirnodopsko obogaćivanje uranijuma. U govoru je pohvalio dostignuća mladih u nauci i tehnologiji, odao poštu mučenicima i pozvao na nacionalno jedinstvo.
Hamnejev stav da Iran ima pravo na „mirnodopsku upotrebu nuklearne energije“ nije nov, ali njegovo javno istupanje baš u vreme zasedanja UN ima simboličku težinu. On na taj način šalje poruku da Iran neće popustiti pod zapadnim pritiscima, posebno američkim, kada je reč o ograničenjima obogaćivanja uranijuma. Za Vašington i saveznike, to je „crvena linija“, dok za Teheran to postaje pitanje nacionalnog suvereniteta.
Hamnej redovno ističe uspehe mladih iranskih naučnika i inženjera, od medicine i nanotehnologije do raketnih i dron programa. Pohvala mladima nije samo retorika: Iran je u poslednjoj deceniji ozbiljno investirao u domaći visokotehnološki sektor kako bi ublažio efekte sankcija i dokazao da može napredovati bez Zapada.
U svakom većem govoru, Hamnej naglašava žrtvu „šehida“, mučenika poginulih u ratovima i u borbi protiv terorizma. To je deo nacionalnog narativa koji povezuje savremene izazove sa istorijskom žrtvom iranskog naroda, od rata sa Irakom do nedavnih likvidacija komandanata poput Kasema Solejmanija.
Poziv na jedinstvo dolazi u trenutku kada Iran trpi nove ekonomske sankcije, dok su unutrašnji politički pritisci i dalje prisutni. Hamnej svojim govorom nastoji da mobiliše društvo oko zajedničkog cilja – otpora spoljnim uticajima i očuvanja „revolucionarnih vrednosti“.
Vremenski okvir govora, u isto vreme kada lideri država nastupaju u Njujorku, jasan je signal: Iran želi da pokaže da ima sopstveni stav, da nije izolovan, i da ne prihvata „diktat“ sa Zapada. Govor takođe šalje signal zemljama u globalnom Jugu da Iran stoji uz njih u „borbi protiv hegemonije“.
