Прочитај ми чланак
Садашња минимална цена рада у Србији од 115 динара на сат без доприноса најнижа је законом гарантована минимална цена рада на свету.
Добро, можда се у томе, захваљујући курсним колебањима, такмичимо са Бугарима, који су јануара ове године имали гарантовану минималну зараду на сат од 1,04 евра. Мало испред нас су Румуни (1,14 евра), Бразилци (1,15 евра), Литванци (1,76 евра), Летонци (1,93 евра), Чеси (1,95 евра).
На челу листе су Аустралијанци (11,88 евра), а са њима се такмиче Луксембуржани (11,1 евра). Од земаља на које се угледамо, Немачка тренутно нема законом гарантовану минималну цену рада, али је закон о томе управо у процедури уз, и тамо, мучног коалиционог усаглашавања јер се сматра да се држава тиме недопустиво меша у ствари тржишта и материју која је ствар договора послодаваца и синдиката.
Већ је договорено да та зарада на сат за 2015. годину износи 8,5 евра бруто. Минимална цена рада постоји у САД, а недавно је председник Барак Обама искористио своја председничка овлашћења и подигао њену вредност на 10,1 долара на сат. Занимљиво је да у скандинавским земљама (Шведска, Данска, Финска) законом гарантована минимална зарада не постоји.
Наши послодавци тврде да ни овако ниску минималну зараду по сату не могу да издрже, или бар често не могу да издрже. Покушај да се њен износ подигне на 130 динара за ову годину није прихватило ни Министарство финансија у име Републике Србије као највећег послодавца у земљи.
Ипак, послодавци су објавили да су у преговорима око измена Закона о раду ставови око начина формирања минималне плате приближени и да ће о њима следеће недеље бити обавештена јавност.
Најважнија тачка спора око минималне зараде је њена висина. Док синдикати тврде да је прениска и да се од ње не може живети, послодавци скрећу пажњу да је и тако ниска, половина од просечне плате, што је, по њима, недопустиво висок однос у корист минималне зараде. Са послодавцима је сагласна и Влада Србије.
Поређења ради, ако је цена сата рада 115 динара за 176 сати месечно, добија се зарада од око 20.000 динара, што је отприлике половина просечне нето плате. Кад у Немачкој буде озакоњена минимална цена рада, за 176 сати запослени Немац ће добијати минималних 1.496 евра бруто. У првом кварталу прошле године бруто просечна плата у Немачкој износила је 3.398 евра, значи да је минимална плата мања од половине просека.
У складу са својим ставом, синдикати представљени у Социјално-економском савету су тражили да се при утврђивању минималне цене рада „полази нарочито од кретања потрошачких цена, кретања просечне зараде у Републици, вредности минималне потрошачке корпе и кретања курса динара“.
Влада Србије инсистира на томе да се минимална цена рада утврђује једном годишње, истовремено са буџетом, уместо двапут годишње и да се њен износ не закива ни у ком релативном односу рецимо према просечној плати.
Синдикати, међутим, предлажу да „уколико вредност минималне зараде падне испод 70 одсто вредности минималне потрошачке корпе, аутоматски се коригује на тај износ одлуком владе“ и да минимална цена рада за текућу годину не може бити нижа од минималне цене рада за претходну годину. Синдикати су, како је рекао државни секретар за рад Зоран Мартиновић, спремни да се о овом проценту договарају, али Влада и синдикати не би висину минималне зараде везивали ни за који критеријум у процентуалном односу.
Коначни договор око ових питања није још постигнут, али су ставови веома приближени, речено је Данасу у радној групи за измене Закона о раду
Плате пале у 18 земаља ЕУ
Генерална секретарка Конфедерације европских синдиката Бернадет Сегол и председник Европског парламента Мартин Шулц позвали су грађане држава чланица ЕУ да на мајским изборима за нови састав Европског парламента гласају за социјалну Европу.
„На почетку кризе нам је обећано да ће се обновити контрола над финансијским сектором како би он служио реалној економији. То обећање није испуњено“, наводи се у поруци Сеголове и Шулца и додаје да су „у многим земљама Европске уније људи принуђени да прихвате драстично смањивање плата и пензија, права радника су на удару и незапосленост је достигла неподношљив ниво. Неједнакост и несигурност посла расту“.
Представници Конфедерације европских синдиката раније су упозорили да је 20 одсто запослених у Европи сиромашно, што је нов феномен, да су плате пале у 18 држава ЕУ , понегде и до 23 одсто, док је порез на добит у ЕУ смањен за 8,4 одсто.
„Предузећа стварају добит и деле деоничарима, а неправедно награђују запослене“ , тврде европски синдикалци и траже да се фамозна Тројка реструктурира и одлучивање врати у демократски изабране институције.
(Б92)
