Прочитај ми чланак
Вест да је Србија прихватила да хрватске цигарете и даље опорезује по стопи која је, како је истакла Европска комисија, важила док је Хрватска била чланица ЦЕФТА, демантује Министарство трговине Србије.
– Преговори о стопи опорезивања хрватских цигарета приликом увоза у Србију су у завршној фази, али коначног договора још нема – тврди Расим Љајић, министар спољне и унутрашње трговине Србије. – Ништа није потписано, а та одлука на крају мора бити потврђена у парламенту. Србија је послала писмо Европској комисији у коме је рекла да прихвата методологију, што значи да „жели да разговара“.
Љајић напомиње да тек улазимо у преговоре, али и да су нам „руке везане“. Имали смо неповољну царинску стопу, а већина других земаља је то већ прихватила. Према његовим речима, неповољна позиција Србије по питању увоза хрватских цигарета потиче из споразума с Хрватском о царинама за поједину робу, којим је дефинисано да царинска стопа за увоз цигарета буде 15 одсто, а за извоз наших у Хрватску 38 одсто.
– То је довело до тога да Србија годишње не прода ни један камион, а Хрватска прода чак 1.600 тона на нашем тржишту – истиче српски министар трговине. – Приликом уласка у ЦЕФТА, преузете су те царинске стопе које су важиле на основу споразума које су земље имале. Србија, ипак, може да очекује погодност за извоз цигарета у Хрватску, уз стопу од нула одсто, а била је 38 одсто. Настојимо да повећамо квоту за извоз шећера у ЕУ, али ти преговори су увек врло тешки.
Привилегован увоз цигарета из Хрватске могао би Србији да донесе милионску штету. Ако Европска уније не одустане од захтева да цигарете из хрватских фабрика дувана и даље имају повлашћени статус приликом извоза у Србију, државна каса би могла да остане без најмање 700 милиона динара.
Штета би, међутим, могла да буде знатно већа јер би привилегован улаз производа из Ровиња могао опасно да угрози радна места у фабрикама цигарета у нашој земљи. Из Хрватске је годишње долазило око 1.620 тона цигарета, уз царину од 15 одсто, како је било прописано споразумом ЦЕФТА. Њиховим уласком у ЕУ мењају се правила при увозу и извозу. Конкретно, на цигарете које нам стижу из европских фабрика дувана, царинска стопа је чак 57 одсто. То значи да би ровињске цигарете биле знатно скупље у Србији, чиме би изгубиле добар део потрошача. Стручњаци тврде да би наши произвођачи цигарета могли да изместе производњу у друге државе.
МОГУ ДА ОТВОРЕ СВА ВРАТА
За „Адрис групу“, која поседује „Творницу духана Ровињ“, ТДР, у Хрватској се сматра да може да отворе сва врата, јер моћ новца је невероватна. Ова приватизована компанија, без јавности, чини невероватне притиске да врати услове какве су имали док је Хрватска била у ЦЕФТА. За ТДР је регија прави елдорадо, тржишни удео у Црној Гори је 12 одсто, на Косову 10 одсто, а у Србији и БиХ око девет одсто, док је у Словенији четири одсто, а упркос ширењу у Русију и Иран, југоисток Европе за ТДР остаје од прворазредног интереса.
Хрватска је и у ЦЕФТА имала привилегован статус када је реч о царинама на дуван. Србија је, на пример, за извоз плаћала два и по пута више, па је и то један од разлога што су српских цигарета у Хрватску прошле године извезено десет пута мање него хрватских цигарета у Србију. У вези са захтевом Србије да се повећа извозна квота њеног шећера у Хрватску, Комисија је, како се наводи, „изразила спремност да размотри тај захтев, кроз одговарајућу процедуру предвиђену Споразумом о асоцијацији и придружовању“.
КВОТА НА РАВНЕ ЧАСТИ
Као пионир страних инвестиција и највећи британски инвеститор у Србији, „Бритиш америкен табако“, БАТ, који је управо прославио десетогодишњицу приватизације фабрике у Врању, у потпуности подржава процес европских интеграција Србије. С друге стране, додају у БАТ, свесни су политичких притисака којима је Влада Србије била изложена да прихвати квоту на цигарете пореклом из ЕУ.
– Као озбиљна компанија, БАТ неће доносити никакву одлуку у афекту, већ ће прво детаљно анализирати новонасталу ситуацију – кажу у БАТ-у. – Имајући у виду да ће прихваћена квота важити за целу ЕУ, а не само за Хрватску, кључни елемент за ту анализу јесте неопходност потпуне транспарентности поделе прихваћене квоте. У супротном, отвара се потенцијално огромно подручје за манипулације.
(Вечерње новости)
