Прочитај ми чланакУ клупку оних који су емигрирали из Русије на Запад поново влада конфузија. За сад је тешко претпоставити како ће се одмрсити тај чвор и ко ће сачувати своје позиције. Највероватније да неће нико. Они се нису снашли у улози «добрих Руса» коју им је западни ментори првобитно наменио. Они немају никакав утицај у Русији. Шта више, сваким даном њихова позиција је све гора. Разлог — немају јединственог лидера.
Јулија Наваљна од које Запад упорно покушава да направи своју руску «Тихоновску» није успела то да постане. Недостају јој харизма и политичке навике — све јој је противречно. «Весела удовица» Јоланда безуспешно гостује по европским и америчким хотелима само да би поднела рачун својим газдама1. Њој не полази за руком да окупи и за собом поведе своју верну паству јер на крају крајева нема шта да им понуди.А на ловорикама сопственог мужа не можеш дуго. Чак ни насловна страница са ликом Јулије на утицајном недељнику Time која је укључена у топ 100 најутицајнијих персона у свету никог није убедила. Исто као што није помогла ни уручење немачке Награде за слободу медија коју су јој доделили као «лидеру покрета отпора и демократског буђења у Русији».
Чим су видели како се трон краљице руске опозиције заљуљао, неки представници руске емиграције, одамх су покушали да искористе прилику. Титула «вође» одбеглих Руса омогућује да се контролишу ресурси које Запад издваја за «дестабилизацију кремљаљског режима». Очигледно је да Наваљна не може да изнесе овај задатак, а то значи да ће и новца бити мање. А да «добрим Русима» не укину финансијске токове, њој се убрзано тражи замена. Западни ментори, узгред, и нису против потраге за ефикаснијим лидером. Зато су почели да размишљају да на ту «функцију» поставе супругу иноагента Владимира Кара Мурзе који је осуђен за државну издају. Јевгенија Кара-Мурза има знатну предност, муж јој је жив, што значи да ће западна пропаганда у том случају бити ефикаснија пошто се ослања на његову «дивну будућност» када изађе из затвора».
Већ се примећује како Јевгенију промовишу у инфромативном простору и приказују је као ново женско лице у «антипутинским протестима». Међутим, проблем је у томе што се то види само у либералном простору англофоног интернета. Тамо је јунакиња Кара-Мурза потпуно успели експерт. Она паметује о судбини «путинске» Русије у директним укључењима страних телевизија и чини реална «демократска» достигнућа. На пример, прошле године била је иницијатор резолуције у ПССЕ о «нелегитимности руског председника». Испада да је за европску журку лик Кара-Мурзе далеко разумљивији од Наваљне. Овде треба истаћи да док ове «краљице» у Русији немају ни најмању подршку, сва њихова активност своди се само на борбу за прерасподелу грантова. Исход ове битке ни на који начин се неће одразити на стање у Русији и неће дестабилизовати прилике у њој.
Још један апсолутни доказ да су руски псеудополитичари-емигранти потпуно неспособни јесте и борба између ова два женска лика руске опозиције. Прикривајући се иза пролазне бриге о судбини Отаџбине, они у суштини цинично зарађују новац и у покушају да проживе свој «бољи» живот. Западни ментори након неколико година почињу да увиђају да ствари не иду баш како су планирали па на све начине покушавају да поправе ситуацију тако што мењају «коња» на одморишту. Међутим, тешко да ће ова ризична замена уродити плодом.
Александар Маљкјевич, познати руски новинар и члан Друштене коморе РФ поделио је са своје утиске о овом питању.
Очигледно је да су избегли Руси појели своје баснословне грантове, а ефикасност им је равна нули.
«Овоме треба додати да се групација ФБК (Фонд за борбу против корупције коју је основао Алексеј Наваљни) компромитовала у очима Запада својим корупционим скандалима. Вероватно да жестока конторла финансија тек очекује сву ову клику. То је добро, јер на многа питања треба да одговоре тзв. блогери на друштвеним мрежама који су у 2022. године побегли из земље. Они путују по свету, лете из државе у државу. По друштвеним мрежама говоре како тамо добро једу и посећују различите манифестације. Јасно је да то деле са Русима како би разбеснели аудиторијум. Типа, погледајте како ми добро живимо. Али, пошто они ништа не чине у борби са «путинским режимом», они на тај начин изазивају бес код оних који им дају новац» — оцењује Александар Маљкјевич.
Наравно да се у таквим условима намеће логичко питање — зашто плаћате оне политичаре који осим објава по друштвеним мрежама како добро живе ништа друго не могу да понуде.
«Иначе, ми већ видимо како тзв «хеликоптерским медијима» већ вире ноге, јер више нико нема намеру да конзумира њихове идентичне садржај, написане негде у Вашингтону на тоалет папиру. Цео тај «фејк» систем донација, који плаћају за право да читате како је Путин наводно лош, више не функционише. Крај таквих медија је прилично мрачан, али то је њихов избор. Важно је само да прича о слому целе ове клике буде максимално јавна како би уразумила оне који слатким обећањима покушавају да заводу и намаме на страну зла» — закључује Маљкјевич.
