Прочитај ми чланак

Које су руде најтраженије и где се највише копа у Србији

0

Бакар и злато су сировине које се највише истражују у Србији, а међу њима су и сребро, олово, цинк и кречњак. Највећи број истражних локација где се неке од поменутих сировина и истражују има Општина Бор за разлику од Војводине где уопште немамо истражне локације.

У Србији тренутно има скоро 180 локација где се истражују различите сировине, показују подаци Министарства рударства и енергетике када се погледа број издатих решења. Док на подручју Војводине нема истражних локација на истоку Србије их има највише, али не заостаје ни југоисток, југозапад и запад Србије. На територији Града Београда истражује се на две локације.

Док се на овим локацијама највише истражују злато и бакар, сировине попут литијума,бора истражују се на осам локација, док се на малом броју истражних локалитета трага и за молибденом, натријумом, стронцијумом, волфрамом, антимоном и сијенитом.

Истражни локалитети често обухватају територију која се простире на две или некад често и три општине, а у Србији их је тренутно 177.

Међутим, када се погледа колико нека општина има на својој територији локалитета или део истражних локација, онда је ту суверени „шампион“ – Бор. Наиме, борска општина има 25 истражних локација или делова локалитета на својој територији.

И остали „лидери“ у истраживањима су на истоку наше земље попут Мајданпека, Зајечара, Кучева и Жагубице са по 11 локација или њихових делова, затим Бољевца који има четири, Петровца на Млави са три и по две локације имају Неготин и Голубац.

Када се погледа мало јужније, ни тамо не мањка истражних локација, па тако Босилеград има осам локалитета, Бела Паланка четири, Трговиште три, Димитровград две, Сурдулица две, Пирот две.

На подручју Куршумлије има девет истражних локалитета, те шест код Прокупља, три код Лесковца, четири код Медвеђе, док Трстеник има једну.

На територији Краљева налази се седам локација или њихових делова, а Нови Пазар, Пожега и Рашка имају по шест. Општина Мионица има четири локалитета, док по две локације имају Чачак, Ариље, Ивањица, Крушевац, Пријепоље и Лучани.

Општина Горњи Милановац има осам локалитета, Крупањ има седам, Лозница шест, док на територији Осечине и Љубовије има по пет локалитета. Ваљево, Косјерић и Мали Зворник имају по четири локације или делова истих, док Рековац има две.

Када се погледају општине где се највише истражује као што је Бор, онда можемо да видимо да се тамо највише трага за златом и бакром, а нешто мање се истражује сребро, олово, цинк, гвожђе, молибден.

Исто важи и за општине Мајданпек и Зајечар, где истраживање злата и бакра има примат. У Зајечару се само на једној локацији трага за ватросталном и керамичарском глином, све остало су локалитети за истраживање злата и бакра.

У Кучеву примат у истраживањима свакако имају злато и бакар, али се доста трага и за кречњаком, кварцним песком и шљунком. У Жагубици се највише трага за златом, а онда за бакром и другим сировинама, док се само на једној локацији трага за кречњаком.

У Босилеграду се подједнако трага за златом, бакром, сребром, оловом, цинком и молибденом, док се у Куршумлији највише истражују племенити и обојени метали, а за златом, бакром, кречњаком се трага у нешто мањем обиму.

Код Прокупља највише се трага за доломитским мермером, затим опекарском глином, те пегамитом, бакром и златом.

На подручју Краљева се готово подједнако трага за разним сировинама од литијума и бора, па до андезита, бакра и пратећих метала, меремера, злата, кречњака, магнезита и бората.

Када се погледа још једна локација где се највише истражује попут Горњег Милановца, онда можемо видети да се у овој општини највише трага за андезитом, па тек онда за златом, сребром, бакром, гвожђем, оловом, цинком, али и бором и литијумом.

У горњомилановачкој општини се истражују још и племенити и обојени метали и доломит.