Прочитај ми чланак
На планини Црни врх на истоку Србије откривена су налазишта златне руде чијом би се прерадом могло добити око 30 тона чистог злата.
Канадска фирма Avala Resources, која истражује минерална налазишта у источној Србији, открила је на истражном пољу на планини Црни врх рудне залихе од којих се након прераде може добити 30 тона злата, а с већ откривеним залихама на истој планини то чини укупно 72 тоне злата, известила је агенција Бета преносећи речи представника компаније.
‘Тренутно се усредсређујемо на техничке и економске аспекте о којима ће зависити процена је ли овај рударски пројекат изводљив „, рекао је представник компаније.
На основу досадашњих геолошких истраживања, процењује се да Црни врх има око 130 тона резерви злата. Уколико студије покажу економску оправданост тог посла, канадска фирма за три године планира да отвори два рудника, а то би Србији донело инвестицију вриједну 500.000.000 $.
Канађани на Црном врху трагају за златом већ осам година. Имају 240 запослених и истражују резерве тог племенитог метала на три локације, а до краја године очекују се и службени резултати истраживања.
‘Планирамо уложити 24.000.000 евра. Недавно смо најавили почетну процену налазишта злата у оквиру нашег великог пројекта истраживања у источној Србији, у близини Жагубице ‘, рекао је директор Avala Resourcesa Jeff Pennock за РТС.
‘Постоји и веће налазиште које сада води AMC Consultants, независна британска рударска консултантска фирма. Налазиште је процењено на 38.000.000 тона, што је једнако као милион и пол унци злата ‘, каже Pennock.
Душан Сајић из српског Министарства животне средине, рударства и просторног планирања каже да је реч о ресурсима средње величине.
‘Сматра се да све оно што је преко 5.000.000 унци злата врло вредно и да су то велика лежишта. Највећа светска лежишта злата износе преко 10-15 милиона унци злата ‘, каже Сајић.
Планира се отварање два рудника површинске експлоатације, што би донело велику корист и држави и Тимочку крају, а рачуна се на приход од такси, рудне ренте и запошљавање, што би покренуло и друге привредне гране.
Због економске кризе злату расте вредност. Зато и не чуди да је последњих година удвостручен број фирми које истражују резерве злата у целом свету.
‘Највеће светске компаније улажу много у истраживање и експлоатацију злата. Међутим, главна истраживања злата у свету раде мале приватне јуниор компаније, које раде у 73 земље. Постотно највећи број тих фирми истражује у Канади и Америци ‘, каже геолошки консултант Никола Савић.
Налазишта злата на Црном врху и целој источној Србији спадају међу најбогатије у Европи. У неким крајевима, посебно на реци Пек, још се може видети велики број људи који ручно испиру злато. Кажу да могу наћи 10-100 грама.
(Вијести, Бета, РТС)
