Прочитај ми чланак
Када је у децембру започета градња Јужног тока деловало је да је пројекат изградње конкурентског гасовода „Набуко“ дефинитивно пропао. Aли овај пројекат, који би за разлику од Јужног тока заобишао Србију, ипак није стављен ад акта, због одлучног става ЕУ да жели да смањи енергетску зависност од Русије и тежње САД да минимизују руски утицај у енергетици Европе.
Због немогућности остваривања оригиналног плана пројекат Набуко је средином прошле године измењен и скраћен на 1.300 км, а према новом плану, гасовод „Набуко-Запад“ би требало да преноси гас из Азербејџана до турско-бугарске границе, а затим преко Румуније и Мађарске до аустријског Баумгартена.
Изградња Набуко-Запад би требало да почне у Бугарској, средином ове године, а Бугарска, која има веома важну улогу и у Јужном току, планирана је да буде носилац и другог пројекта. С тим циљем је почетком јануара у Софији одржан састанак Комитета за Набуко, на коме су поред представника земље домаћина, учествовале и владине делегације из Аустрије, Румуније, Мађарске и Турске.
Скупу су такође присуствовали и представници компанија инвеститора, Генералног директората за енергетику Европске комисије, Европске банке за обнову и развој, Европске инвестиционе банке и Међународног монетарног фонда, што сугерише да је за разлику од прве верзије, реализација пројекта скраћеног Набука много вероватнија, уз кључну улогу Бугарске и снажну подршку Европске комисије.
Бугарска деоница Набука износи 424 километра, а она би требало да се настави на будући Транс-анадолијски гасовод, кога ће градити Азербејџан и Турска. Поред Бугарског енергетског холдинга (БЕХ), тренутни деоничари Конзорцијума Набуко су и румунски Трансгас, турски Ботас, аустријски ОМВ, немачки РВЕ и мађарски МОЛ.
Свака компанија контролише 16,67 посто удела, а гас за овај гасовод би требало да стиже са поља Шах Дениз 2 у Азербејџану, чији су деоничари, предвођени компанијом Бритиш Петролеум, одлучили на састанку у Софији да у начелу прихвате понуду да у конзорцијуму Набуко имају 50 одсто удела.
Како пише интернет магазин „Блумберг“, у игри за транспорт азербејџанског гаса био је и Транс-јадрански гасовод, који је планиран преко Грчке до Италије, али је понуда Конзорцијума Набуко била убедљивија. Ипак, до коначног договора и потписивања уговора доћи ће тек после детаљних преговора заинтересованих страна, чији се завршетак очекује у јуну 2013, када би требало да се донесе и коначна одлука о почетку градње Набука-Запад.
Скраћени Набуко, и поред напора Европске комисије, ипак неће моћи да у знатнијој мери умањи зависност од Русије, пошто ни за њега није обезбеђена довољна количина гаса. Нови Набуко би требало да има капацитет од највише 16 милијарди кубних метара гаса, док се његови градитељи надају да би у случају проналаска нових извора његов капацитет могао да буде повећан на 32 милијарде. За сада је из азербејџанског поља Шах Дениз 2 обезбеђено само око 10 милијарди кубика гаса, што је само мали део потреба Европе.
Првобитни план за гасовод Набуко, који би допремао гас из Азербејџана и Туркменије и Ирана, није остварен због лоших односа са Ираном и неекономичности целог пројекта пошто нису обезбеђене довољне количине гаса. То је у суштини био политички пројекат који је требало да одврати Русе од изградње Јужног тока, и који је рачунао пре свега на гас из Ирана, док су Руси раније на неколико деценија закупили гасна поља у Туркменистану и Азербејџану, чиме је Набуко закопан пре него што је и започео.
Изградња скраћеног Набука оставља могућност да стари пројекат једном ипак буде реализован у случају покоравања Ирана, који је и због тога умногоме мета планова западних стратега. Напори које предузимају званичници ЕУ и САД у настојању да Бугарску и остале земље наведу да диверзификују снабдевање, сведоче да енергетски „хладни рат“ није ни близу краја.
