Pročitaj mi članakDržavna revizorska institucija je završni račun budžeta Srbije za prošlu godinu prihvatila sa - rezervom. Za početak konsolidovani finansijski izveštaji ne sadrže sve informacije iz finansijskih izveštaja budžetskih korisnika. Samim tim revizori nisu potvrdili stanje nefinansijske imovine Srbije, jer je ona iskazana na osnovu izveštaja Republičke direkcije za imovinu.
Када се сумирају њихови налази, у завршном рачуну нису исказана примања од задуживања и продаје финансијске имовине у износу од најмање 320,3 милиона. Више су исказани расходи за остале дотације и трансфере у износу од најмање 123,4 милиона динара. Мање су исказана краткорочна потраживања за најмање 455,3 милиона динара, као и обавезе у износу од најмање 2,3 милијарде динара
Приликом утврђивања резултата за 2024. годину, мање су обухваћени приходи за 2,8 милиона динара и расходи и издаци вредни 10,4 милиона динара. Читајући извештај ревизора сазнајемо и колико пута је држава прошле године усмеравала средства из буџетске резерве. Број одлука о употреби резерве готово се поклапа са бројем радних дана, пише еКапија.
– У току 2024. године, у Службеном гласнику Републике Србије, објављено је 248 решења о употреби средстава текуће буџетске резерве. У складу са прописаним обрачуном, максимално могући износ текуће буџетске резерве за 2024. годину износи 86,9 милијарди динара, од чега је, истим Законом, за ове намене утврђен износ од три милијарде динара – напомињу ревизори.
Планирана средства текуће буџетске износила су осам милијарди динара. Распоређено је 7,94 милијарди динара.
– У периоду примене Закона о буџету Републике Србије за 2024. годину средства текуће буџетске резерве распоређена су у износу од 5,15 милијарди динара, што је више од планираног износа за 149 милиона динара. У периоду примене ребаланса буџету за 2024. годину средства текуће буџетске резерве распоређена су у износу од 2,8 милијарди динара, што је мање од планираног износа за 210 милиона динара – наводи ДРИ.
Министарство унутрашњих послова се више пута среће у ревизорском извештају. У билансу стања је, на пример, више исказало вредност опреме у износу од 224 милиона динара. И то зато што је набавку од 211 милиона динара водило на погрешном конту.
– Министарство није предузело свеобухватне мере у погледу наплате потраживања од купаца из ранијих година у износу од најмање 129 милиона динара. То има утицај на вредност исказане финансијске имовине. Министарство није предузело свеобухватне мере у погледу реализације. Односно повраћаја пренетих средстава на име датих аванса за набавку материјала и обављање услуга. И то у износу од најмање 264 милиона динара – замера ДРИ.
