Прочитај ми чланакПрема подацима сајта IQAir, Београд је данас на првом месту по загађености, захваљујући високој концентрацији ПМ2.5 честица.
У питању су веома ситне честице, ознака ПМ10 и ПМ2.5 значи да је реч о честицама величине 10 и 2.5 микрометара. Како Ваздух.инфо напомиње, пошто су врло мале и лагане, фине честице имају тенденцију да остају дуже у ваздуху него теже честице, а концентрација ПМ2.5 у току 24 часа се сматра нездравом уколико је вредност преко 35.4 μg/m3.
Невидљиве убице из ваздуха
„Захваљујући својој малој величини, честице мање од 2.5 микрометара су способне да прођу нос и грло, те могу да продру дубоко у плућа, а чак могу ући и у крвоток. Истраживања су показала тесну везу између излагања финим честицама и превременој смрти од кардиоваскуларних или пулмоналних болести. Фине честице су такође познате по способности да изазову или погоршају хронична обољења као што су астма, срчани напад, бронхитис и остале респираторне проблеме“.
ПМ честице – суспендоване честице – Партицулате маттер, познате као „невидљиве убице из ваздуха“ престављају мешавину чврстих честица дима, чађи, прашине и киселине, уз тешке метале попут олова, кадмијума, никла и арсена, а настају као последица комбинованог утицаја грејања, саобраћаја и индустрије.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 28, 2021
Опасне за цео организам
„Све ПМ честице јако негативно утичу на људско здравље, пре свега на плућа. ПМ10 стижу до плућа, док ПМ2.5 и ситније улазе и директно у крвоток, због чега су још опасније. Њихов састав је такав да је стопроцентно штетан за организам. ПМ честице имају своје органске и неорганске супстанце међу којима су и тешки и токсични метали: арсен, жива, кадмијум, олово, који улазе као такви у организам“, објаснио је за Нова.рс проф. др Љубиша Игњатовић са Факултета за физичку хемију.
Према његовим речима, највећи извор честица у ваздуху су велика индустријска постројења типа термоелектрана и приватна ложишта.
Које су граничне вредности?
Европска унија и Светска Здравствена организација прописале су граничне вредности за ПМ честице које износе:
ЕУ – ПМ10 честице 40μg/m3; ПМ2.5 честице 25μg/m3
СЗО – ПМ10 честице 20μg/m3; ПМ2.5 честице 10μg/m3
Према Светској здравственој организацији, месту у ком је концентрација ПМ2,5 честица до 12 μg/m3 се може сматрати здравим, док је концентрација до 35 μg/m3 нездрава за осетљиву групу као што су деца, старије особе, труднице и људи са осетљивим респираторним системом. Кад се прекорачи граница од 55 μg/m3, говоримо о скроз нездравој средини и великој изложености ризику.
Примера ради, Београд је неславну „титулу“ најзагађенијег зарадио с концентрацијом од око 180.
Нема сигурне заштите
Посебан проблем је што је од ових честица готово немогуће побећи. Пречишћивачи „раде“ у затвореним просторима уколико имају одговарајући филтер који задржава и најмање честице, међутим хируршке маске не помажу баш много.
„Не постоје маске које могу да јако ситне честице задрже да их ми не бисмо удахнули. Маске које се продају у апотекама вероватно делимично допринесу, али баш да уклоне најситније честице које су и најопасније – од тога нема ништа. Постоје такозвани хепа или епа филтери за лабораторије, али они су тако густи да човек кроз њих не би могао да дише кад би се поставили у маску. Тако да ту нема перфектне заштите“, објаснио је Игњатовић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 28, 2021
