Прочитај ми чланакУЧЕЊЕ и рад саставни су део школовања у Средњој пољопривредној школи "Радош Јовановић-Сеља" у Прокупљу. Oсим теоретске наставе, ученици примењују знање у пракси. Обрађују пластенике, засаде воћа на економији, раде на узгоју кока носиља. Зато наставници с поносом истичу да су њихови ученици спремни да одмах по завршетку школовања почну самостално да обављају занимања за која су се определили...
Фото: Вечерње новости
– Мислим да није ни чудо што је повећано интересовање за упис у нашу школу, јер знање примењено у настави претачемо у праксу која је неизоставни део наставног процеса. Зато осим током школске године, наши ученици раде и током летњих месеци на школском имању – истиче професор Мирослав Митровић, координатор практичне наставе док показује пољопривредне машине које се налазе поред зграда у школској економији. И док нас одводи до једног од четири пластеника, који се налази покрај смаог улаза у школско двориште, истиче да су ученици општег смера до сада убрали више стотина килограма парадајза и краставаца, док им следи брање паприке. Осим на тезги постављеној на тротоару испред школског улаза, на којој ученици продају после наставе поврће или воће, али и јаја са фарме на којој имају око 900 кока носиља, за своје производе већ имају сталне купце из ресторана и других установа у граду.
– Пошто учимо наше ђаке да буду вредни и да се понашају домаћински и током зимских месеци искористићемо направљене пластенике у којима ћемо засадити зелену салату – објашњава координатор практичне наставе у овој прокупачкој школи, напомињући да се практични део одвија у зависности од смерова и да на ученици ветеринарског смера практичну наставу обављају на околним приватним фармама, од којих је највећа фарма крава у оквиру Млекаре „Лазар“ у Блацу.
– Овај смер сам одабрала јер волим животиње, од којих су ми омиљени пси. Надам се да ћу када завршим школу наћи посао у ветеринарској станици како бих се бавила животињама – прича Јелена Савелић (18), ученица четврте године, чија интересовања дели и њен вршњак Иван Ивановић, док њихова вршњакиња Јелица Ђурашковић, која одраста у хранитељској породици, верује да ће наставити школовање на Високој пословној школи.
Део школске економије
– Жеља ми је да научим све из пољопривреде коју, нажалост, многи избегавају јер сматрају да подразумева тежак рад. Али ја мислим да се уз знање и коришћење механизације сви пољопривредни радови могу обављати лако – прича ова ученица четврте године општег смера, док ученици који су уписали пекарски смер верују да ће по завршетку школовања успети да пронађу посао у некој од пекара или ресторана у граду. Иначе, поред смерова пољопривредног, ветеринарског и прехрамбеног техничара, који трају четири године, смер цвећар вртлар, који је уведен ове године, као и смер за пекаре трају по три године …
ВЕЋИ БРОЈ ЂАКА
– Нашу школу ове године уписало је 140 нових ученика што је око четрдесет одсто ђака више него претходне године. Ове године уведен је и нови смер, цвећар вртлар, који је уписало 20 ђака, што је веома повољно имајући у виду да је поменути смер новина у нашој установи која броји око 500 ученика -истиче директор Небојша Бјелић. Осим на број ученика, директор је поносан и на економију коју поседују али и на школску зграду коју су пред почетак школске године уредили сопственим средствима.
Професор Мирослав Митровић
ЕКОНОМИЈА И МЕХАНИЗАЦИЈА
– Поред 30 хектара површине које поседују у оквиру школске зграде, Пољопривредна школа поседује око 100 хектара површине под засадима воћа и поврћа као и фарму кока носиља. Тракторе и осталу механизацију коју поседују, по речима директора Бјелића, купили су сопственим средствима. – Обука ученика за управљање пољопривредним машинама веома је корисна за будући рад наших ученика – каже професорка Весна Топловић, напомињући да је и то један од разлога интересовања ученика за ову школу.
