Прочитај ми чланак
Један од 17 римских владара рођених у српским крајевима био је и император Гајус Валеријус Галеријус Максимус. Пореклом је био из римске провинције Приобалске Дакије, којој је тада припадао црноречки крај. Његов животни пут од обичног чувара говеда до титуле цезара личи на бајку.
Постао је војник који је својом одлучношћу и храброшћу привукао пажњу тадашњег императора Диоклецијана, који је управо спроводио реформе, уводећи тетрархију као начин владања. За једног од та четири владара са титулом цезара проглашен је и Галерије.
Представа за бога
Чин апотеозе је велика представа у којој се спаљује воштана фигура императора на великој ломачи са свим даровима донетим из целог царства, уз одговарајуће ритуале, кроз које се приказују подвизи и живот умрлог. На врху ломаче налази се кавез у коме је затворен орао. Када се упали ватра кавез се отвара, орао излеће и кликтањем и летом у небо симболизује императоров одлазак међу богове, пошто је он завршио своју улогу на овом свету.
Додуше, том именовању је помогла и чињеница да се претходно оженио Диоклецијановом ћерком. Гајус Максимус је за престоницу одабрао Солун. После смрти Диоклецијана добио је титулу августа и постао први човек Римског царства.
Све ово се догађало у давном трећем, и почетком четвртог века, када је Галерије, десетак километара од данашњег Зајечара саградио раскошну палату и назвао је Феликс Ромулијана, према својој мајци Ромули. Ови подаци су довољни да се посети то место, данас звано Гамзиград, које је славу стекло, између осталог, и према налазишту најбоље очуваних остатака римске архитектуре у Европи.
Мистериозни трагови старих грађевина дуго су побуђивали машту и радозналост научника, али и пустолова и обичних људи. Тајна је решена после 20-годишњих археолошких истраживања, којима је руководио академик Драгослав Срејовић.
По открићу велелепних здања украшених скулптурама и мозаицима, утврђено је да је реч о царској палати коју је у свом родном месту у коме је и сахрањен саградио овај римски император. Сама палата заузима скоро седам хектара и опасана је двоструким зидом, старим и новим, са двадесетак кула. Недавно откриће златне фибуле, копче за тогу, и то изван комплекса, само је један од доказа да сваки квадратни метар унутар и ван зидина палате крије многа изненађења.
Од блата до звезда
Галерије је рођен у малом дунавском селу, у породици сељака и варварке. Био је леп, снажан човек, љубитељ добре трпезе и изузетно храбар војник. Целог живота дубоко је био одан свом заштитнику Диоклецијану, који га је прогласио „другим Ромулом и Александром“, мислећи на оснивача Рима, као и на Александра Македонског, највећег војсковођу у историји тадашњег света. Галерије је у исто време био снажно везан за завичај, земљаке и рођаке, што је доказао избором Максимина, сина своје сестре, и земљака Лицинија за савладаре. Изградњу Ромулијанума је отпочео тек када је на Дунаву завршио ратове са Сарматима, Квадима и Бастарнима, и око 306. године постао најмоћнија личност у царству.
Унутар зидина су царска резиденција, храмови, тргови, дворци, фонтане, скулптуре, украшени и уређени на најбољи начин који се могао замислити у то време. Дворане, предворја, дворишта и све остале просторије украшавале су статуе божанстава израђене од мермера. Била је ту и Галеријева статуа, висока око 2,5 метра.
Материјал за градњу палате стизао је из целог огромног Римског царства, а неимари су били надалеко познати уметници, клесари и веште занатлије.
Остаће записано да је Галерије један од малобројних римских императора који није сахрањен у месту одакле је владао, него у месту рођења. Као божански син и митски херој, саградио је за живота здање које ће послужити као место ходочашћа и место где ће сви славити ново божанство.
Градња је започета 305. или 306. године. Ту су две раскошне палате, мали храм са жртвеником, храм посвећен врховном богу Јупитеру, житница, купатила, и други објекти чија намена још није одгонетнута. Ипак, све је изведено тако да јасно показује намеру да се сачува успомена на императора и његову мајку.
Године 1989, недалеко од палате, на брду званом Магура, откривени су маузолеји у којима су сахрањени Ромула и Галерије. Тачније, у њима су сахрањени њихови овоземаљски остаци, а у близини су грађевине које сведоче о извршењу апотеозе, чина којим су император и његова мајка уздигнути међу богове.
Ово је први археолошки документ на простору бившег Римског царства, који потврђује и одсликава извршење апотеозе, иако је половина од 60 римских царева проглашена за божанства.
Прича о дечаку који је од чувара говеда постао велики ратник, затим први човек Римског царства, а тиме и део Јупитерове породице и син бога, заокружена је управо открићем палате Феликс Ромулијана. Археолошка истраживања су настављена и трајаће још годинама, а застава Унеско, постављена на улазу у Гамзигадски комплекс 2007, говори да је овај јединствени локалитет постао светско сведочанство и баштина о давним и славним временима.
(Вести)
