Српска деца све више уче турски језик, играју се и облаче као јунаци серије Сулејман Величанствени, а на Фејсбуку својим аватарима дају имена турских ТВ јунака. Социолози: турски менталитет нам је близак

Срби, а нарочито деца, све више под утицајем популарности серија уче турски језик, облаче се као јунаци из “Хиљаду и једне ноћи”, па чак и својим аватарима на друштвеним мрежама дају имена јунака из турских серија попут Сулејмана, Хурем, Султаније, Бали-бега и многих других. То је све зато што немамо свој идентитет, каже за Телеграф културолог Ратко Божовић.

У нашу редакцију јављају се забринути родитељи који се жале да њихова деца претерано имитирају јунаке из турских серија, нарочито Сулејмана Величанственог.

М. П. (37) из Београда каже да њена деветогодишња ћерка са другарима већ прича турски, да се играју Сулејмана и Хурем.

– Ово је страшно, деца нам причају турски, играју се на турском, облаче се као девојке из харема, а када се играју, то је игра Сулејмана и Хурем, у којем се дечаци отимају за улогу Сулејмана и Бали-бега, док се девојчице свађају која од њих ће глумити Хурем. На Фејсбуку су својим аватарима дали турска имена, а не своја – прича нам ова забринута мајка.

Србија је позната да врло радо прима обичаје са стране, тако је било и у ери популарне “Династије”, када су сви били опседнути Карингтоном, али и из периода разних латиноамеричких серија, када су многа деца понела имена Касандре, Рандуа или Љовисне.

Тако на друштвеној мрежи Фејсбук, поред свих многобројних “пејџева”, могу се наћи и они креирани у Србији са називом “Султан Сулејман и султанија Хурем” или “Сулејманија Хурем“, али и профил “Сулејмана Величанственог” на српском.

Подсетимо да је одлука о почетку изградње деонице гасовода “Јужни ток” кроз Србију нагло повећала интересовање ђака за учење руског језика, а долазак кинеских инвеститора утиче да све више ђака жели да изучава овај језик.

Тако имамо ситуацију да је Крагујевац због великог броја Италијана полудео за тим језиком, а Пирот због Мишлена за француским.

Родитељи нам се жале да је у неким школама почело прикупљање петиције да се турски језик уведе као изборни у наставни програм.

М. Б. (42), отац десетогодишње девојчице која основну школу похађа у Београду, каже за наш портал да се у тој школи прикупља петиција за увођење турског језика у школе.

– Потписује се петиција да се турски језик уведе као изборни у план и програм наставе. Био сам шокиран када ми је понуђен папир да се потпишем – каже овај забринути отац.

За наш портал су из Министарства просвете потврдили да за сада нема захтева да се турски језик уведе као изборни у школе.

– Немамо такве захтеве, а уколико их буде било, размотрићемо их као и сваки други – кажу нам у овом министарству.

Социолог и културолог Ратко Божовић каже за Телеграф да је општа помамљеност јунацима из “Сулејмана” и других серија позив Турцима да опет дођу на ове просторе и поведу нас у свет.

– Ми смо дуго били затворено друштво, пропадали смо од досаде, а све ово нам дође као вид дуго чекане слободе. Уз то нам ни турски менталитет није уопште далек, па се ова помамљеност може сматрати као позив Турцима да опет дођу у Србију и да нам покажу пут – каже иронично Божовић.

Он додаје да Срби одавно немају свој идентитет, да је Србија недовршена држава и да се грађани често питају “куда плови овај брод”, те није чудно што све са стране олако прихватамо као своје.

– У Србији веома је слаба унутрашња кохезија. Ми имамо велики проблем сами са собом јер се још нисмо дефинисали, а утицај медија је веома велики и није онда ни чудно што све са стране прихватимо као боље од нашег. Ни школа, ни образовни систем, ни породица више нису, нажалост, доминантни у креирању личности, а то је највећи проблем – каже он.

 (Телеграф)

Ознаке: Сулејман Величанствени, турске серије, утицај на српску децу