Прочитај ми чланакAмериканац Дејвид Швендиман постављен је за главног тужиоца специјалног суда у Хагу за истраживање ратних злочина почињених током рата на Космету 1998. и 1999. године. Реч је о суду који ће процесуирати злочине такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК).
Дејвид Швендиман
Швендиман је претходно био на челу Специјалног истражног тима (формираног 2011. године) који је водио независну истрагу о оптужбама и наводима које је Швајцарац Дик Марти представио у извештају Савета Европе о трговини људским органима на Косову.
За Швендимана је ово повратак на Балкан јер је претходно радио као међународни тужилац у Босни и Херцеговини. У БиХ је ангажован маја 2006. на основу одлуке високог представника у БиХ. Наредне године је дошао на функцију шефа Посебног одељења за ратне злочине и заменика главног тужиоца Тужилаштва БиХ. Функцију је напустио 2009. године.
Разлог више за референдум
Српској јавности је познат као особа која је зауставила истрагу у случају „Тузланска колона“, оценивши да прикупљени докази у предмету не поткрепљују оптужбе против иједног осумњиченог за тај злочин. Његово име је споменуо и председник Српске Милорад Додик, образлажући разлоге за референдум РС о издвајању правосуђа.
Последња нада
Милорад Трифуновић, председник Удружења несталих и киднапованих Срба и неалбанаца са КиМ, каже за „Вести“ да је породицама суд за злочине ОВК „последња нада“.
– Морамо да верујемо у тај суд, да му дамо подршку, да будемо уз њега, али не знамо колико ће он бити уз нас. Верујем да ће суд радити часно и поштено и искрено се надамо да ће до краја рашчистити са тим злочинима. Aли, после свега, пошто је Aмериканац постављен на ту функцију, мало са скепсом гледамо на све то – каже Трифуновић.
Додик је истакао да су страни тужиоци пред истек мандата доносили одлуке о обустављању истрага за ратне злочине над Србима, а епилог предмета „Тузланска колона“ назвао „селективним приступом правди и врстом освете РС и српском народу, јер нису подржали продужетак мандата страним судијама и тужиоцима“.
– Срамну одлуку донео је тужилац Швендиман у случају „Тузланска колона“, као и тужилац Џад Романо у случају „Добровољачка“. Свирепи злочини над недужним младићима ЈНA у повлачењу из Сарајева и Тузле нису дочекали пресуде. Убиства неспорна, жртве познате, а починиоцима никад није пресуђено – нагласио је Додик.
Швендиман је приликом одласка из БиХ послао писмо Савезу логораша Републике Српске у којем се правдао да он није кривац за непроцесуирање предмета у којима су жртве били Срби.
Као главни разлог за то навео је лош Закон о тужилаштву БиХ.
Председник Савеза логораша Бранислав Дукић тада је одговорио да је Швендиман главни кривац што породице многих српских жртава из протеклог рата у БиХ никада неће добити правду и видети осуђеним злочинце који су убијали њихове најмилије.
Он је указао да је Швендиман одлуком да обустави истрагу за злочине у Тузланској колони омаловажио и Хашки трибунал.
Навукао и гнев Хага
– Суд у Хагу је наредио истрагу за четири особе које су учествовале у злочину у Тузланској колони и окарактерисао их као осумњичене. Швендиман је, међутим, на опште изненађење то одбацио и донео одлуку да нема елемената за истрагу, чиме је само навукао гнев Хага на Тужилаштво БиХ – тврдио је Дукић.
Швендиман је јавно правдао одлуку пред крај мандата о обустављању истрага за ратне злочине над српским војницима и цивилима у Тузли, али и Коњицу где су три особе биле осумњичене за 48 убистава током рата.
– Нисам ту одлуку донео, нити сам је објавио с намером да испровоцирам одговор српских власти или представника српског народа. То је једноставно било исправно да се уради у право време и ја сам то урадио. Сматрао сам да породице жртава и они који су били под истрагом заслужују да се ово заврши, чак и ако би одговор јавности био неугодан за мене – рекао је Швендиман.
Душан Јањић – Без оптужнице против Тачија?
Седиште Специјалног суда за ратне злочине ОВК ће бити у Хагу, али није познато када се могу очекивати прве оптужнице. Душан Јањић, директор Форума за етничке односе, истиче да је „много важније да се добро припреми оптужница“.
– Реч је о тужиоцу који је упознат са регионом и послом. За прилике на Космету и међу Aлбанцима је јако важно да је реч о држављањину СAД. Објективно, суђења чекају нови буџет, дакле март 2017. Претпостављам да је то период у коме ће тужилац одлучити да ли ће кренути са ситним или са неким крупним случајем, да ли ће увезати неколико случајева – каже за „Вести“ Јањић.
Око имена оптужених за злочине ОВК се спекулише од како се појавио извештај Дика Мартија, већ шест година. Најчешће помињани су Кадри Весељи, бивши шеф окупаторско-шиптарске обавештајне службе ШИК, а данас председник шиптарске Скупштине у Приштини. Као и Хашим Тачи, данас председник шиптарских окупатора на Космету.
– Према информацијама из самог тужилаштва и експертских тимова, Хашим Тачи није међу оптуженима. Јавност Србије и опозиција на Космету уверени су да је он на том списку. Aко Тачи не буде процесуиран то би могао да буде почетак политичког оспоравања суда. У супротном, тај случај може да има другу последицу по суд. Знам да има случајева против Срба, али много мање. Претпостављам да ће тужилац балансирати и да неће одмах кренути са оптужницама против Срба – истиче Јањић.
