Прочитај ми чланакГрађани Београда и околних места тренутно удишу ваздух загађен услед пожара на депонији "Винча". Дим настао на овај начин садржи бројна штетна једињења која продиру до најситнијих делова плућа, оштећују их и путују даље у крвоток одакле стижу до срца и других органа претећи да изазову различита обољења, укључујући инфаркт, шлог и канцер, објаснила је раније за Нова.рс професорка интерне медицине и пулмологије др Драгана Јовановић.
На највећој депонији у Србији, чије је затварање у току, синоћ је букнуо пожар који су ватрогасци успели да локализују, не и да угасе. Гашење пожара затрпавањем могло би, како су навели надлежни, да потраје данима, а за то време ће грађани бити изложени диму који је изузетно штетен по здравље.
Професорка интерне медицине и пулмологије објаснила је раније за Нова.рс да је неконтролисано сагоревање отпада посебно опасно јер се не може предвидети тачно шта се све може ослободити из широког дијапазона хиљаде токсичних једињења, а екстремно токсичан и канцерогени агенс уласком у атмосферу представља ризик не само за оне који раде на депонији него и за становништво у ближој и донекле даљој околини.
„Гасови који притом настају су пре свега азотни и сумпорни оксиди – екстремно штетни загађивачи ваздуха и опасни по здравље људи, затим канцерогени полициклични ароматични угљоводоници (ПАУ), диоксини, фурани, прашина и тешки метали“, каже др Јовнавовић и додаје:
„Са комуналних депонија се емитује редовно и депонијски гас као нуспродукт процеса разградње депонованог отпада, који садржи око 50 одсто метана, смртоносног гаса с ефектом стаклене баште. Метан кад се нађе у ваздуху, после смањења кисеоника испод концентрације неопходне за нормално дисање (16 – 17 одсто) доводи до гушења.“
Докторка објашњава шта се дешава у нашем телу када удахнемо дим ослобођен спаљивањем отпада:
„Бројна штетна једињена продиру до најситнијих делова плућа, до плућних кесица – алвеола и не само да њих оштећују већ доспевају директно у наш крвоток путем којег иду даље у срце и друге органе. Стога могу довести до различитих обољења срца, крвних судова па чак и до шлога, могу изазвати оштећења многих органа, а уколико се то често понавља незаустављиво воде трајним тешким последицама и развоју озбиљних хроничних обољења, па и малигних, а узрокују и повећану смртност становништва.“
Шта се дешава са плућима
Штетни ефекти ових загађивача ваздуха по здравље, како каже, највише су уочљиви управо код дисајних органа, где могу довести до развоја озбиљних плућних обољења као што су хронична опструктивна болест плућа, емфизем плућа, бронхијалне астме и карцином.
поглед на Београд Фото:Филип Краинчанић/Нова.рс
„Дијапазон последица по дисајне органе је велики – од најлакших, попут разних респираторних симптома, инфекција дисајних путева, повећане реактивности дисајних путева алергија, преко упале плућа вирусног или бактеријског порекла, развоја али и погоршања и повећане смртности од претходно постојећих обољења попут хроничне опструктивне болести плућа и астме, па до трајне промене структуре плућа са смањеном функцијом и респираторним инвалидитетом и значајног повећања ризика од рака плућа“, наводи она.
Истраживања су, како каже, доказала погубне последице и по одојчад и децу која живе у подручјима са великим концентрацијама оваквог загађења.
„Код њих је нормалан раст и физиолошки пораст функцијских капацитета плућа ометен, смањен, а чешћи је развој плућних болести попут астме у детињству, али и у каснијем, одраслом животном добу, и слабији имунитет према вирусним и бактеријским инфекцијама дисајних путева“, наглашава докторка.
Како утиче на срце
Као најчешћа обољења кардиоваскуларног система на чији настанак или компликације утиче аерозагађење наводи ангину пекторис, инфаркт срца, повећан крвни притисак, знатно чешћу и гору артериосклерозу, повећану цереброваскуларну исхемију и склоност шлогу са свим последицама по ментално стање људи.
У опасности је и мозак
Професорака Јовановић додаје да мешавина компоненти оваквог загађења ваздуха обухвата и тешке метале (који остају у ваздуху док се не врате у земљу у саставу киша) од којих су многи изузетно неуротоксични за људе, а посебно за децу.
„Излагање тешким металима у детињству доводи до различитих тешких неуроразвојних поремећаја, сниженог когнитивног функционисања, оштећења говорних способности и течности говора, агресивности, депресије, поремећаја спавања, али и трајног токсичног оштећења већине органа са значајним последицама у смислу обољевања и ранијег умирања“, упозорава.
гори депонија Винча Фото:Филип Краинчанић/Нова.рс
Код одраслих удисање тешких метала, како наводи, може да изазове различите упале нервог ткива, промене у крвно–можданој баријери, главобољу, психичку узнемиреност, депресију, поремећај спавања, мождани удар, деменцију.
„Резултат је увек смањени квалитет живота а што је дуже или чешће понављано излагање овим токсичним испарењима, пре долази до тежих, неповратних поремећаја и повећане смртности“, закључује професорка Јовановић.
