Прочитај ми чланакВелике честице ПМ10 изазивају проблем са очима, носем и грлом, а мале ПМ2,5 са доњим дисајним органима, док гасови доводе до астме и хроничне опструктивне болести плућа.
Др Бранимир Несторовић, објашњава шта су то фамозне суспендоване честице ПМ10 и ПМ2,5, о којима се данима прича као најопаснијим састојцима загађеног ваздуха и како конкретно утичу на организам.
– ПМ је скраћеница од енглеске речи партицулате маттер (најбољи српски назив честице).
Обично су мешавина чврстих честица и масти. ПМ10 су оне крупне, пречника 10 микрометара, а 2,5 мале – пречник 2,5 микрометара.
Има их различитог састава и облика, зависно од извора аерозађења, обично су резултат комплексних хемијских реакција између гасова и чврстих честица (најчешће сумпор-диоксида и азот-оксида).
Велике честице (ПМ10) задржавају се у горњим дисајним путевима, док мале доспевају у дубоке делове плућа. Дакле, велике изазивају проблем с очима, носем, грлом, а мале с доњим дисајним органима.
Поред честица, узроци аерозагађења су и гасови, оксиди азота (оксид и диоксид), озон, сумпор-диоксид. Они потичу од издувних гасова аутомобила, сагоревањем гаса из топлана, угља, хемијске индустрије…
Гасови продиру дубље у плућа од честица, па самим тим имају озбиљније штетне ефекте – доводе до настанка астме и хроничне опструктивне болести плућа.
Неке од честица продиру и дубље у организам, доспевајући до циркулације, па се разносе у организму до виталних органа – срца и мозга.
Светска здравствена организација процењује да је трећина смртних случајева, узрокована срчаним обољењима и можданим ударом, изазвана аерозагађењем.
Има ли дугорочног решења?
– Дугорочно решење је у организовању јавног превоза, чиме ће се центар града затворити за индивидуалне аутомобиле, или у плаћању таксе да се у њега уђе, као у многим европским градовима. Мера која се тренутно може спровести јесте забрана уласка у центар града свих дизел-мотора који немају новији еуро стандард, што се већ спроводи у већини европских градова. Грејање треба превести на централне топлане и смањити грејање на угаљ.
Изместити хемијску индустрију и загађиваче ван градова (ако је јефтиније, изместити становнике од извора аерозагађења). На дуге стазе, ово је исплативије, јер новац који сада уштедимо не поштујући еколошке принципе, потрошићемо касније на лечење људи који су оболели од ефеката аерозагађења.
Често се аутомобили наводе као главни загађивачи. Шта нам то они чине с организмом?
– Најштетнији део аерозагађења потиче од издувних гасова аутомобила (оксиди азота и озон). Уз то, честице дизела имају директан ефекат на дисајне путеве.
Радови из Јапана показују да се учесталост астме, алергије и срчаних проблема смањује са сваким метром удаљавања од ауто-пута – око 50 метара даље је учесталост двоструко мања него за људе који станују уз ауто-пут.
Други штетан ефекат аутомобила је бука, која је одмах иза аерозагађења по ефекту штетности.
Континуирана бука производи стање хроничног стреса, што знатно повећава ризик од настајања кардиоваскуларних проблема, можданог удара, хиперентзије, дијабетеса…
Шта је то још у ваздуху што посебно штети организму?
– Посебан проблем је садејство алергена са честицама аерозагађења. Показано је да се фрагменти поленових зрна везују за честице дизела и чине их знатно потентнијим у изазивању алергије.
Најпре, омогућава им да дубље прођу у дисајне органа, а потом изазивају запаљење слузокоже, што појачава саму алергијску реакцију. Сличан је ефекат спора буђи у јесењем периоду, које потичу са опалог лишћа.
Треба поменути и пушење, које је посебно штетан вид аерозагађења. Сматра се да је пушење цигарета по својим негативним ефектима на организам испред аерозагађења.
МАСКЕ НЕ ПОМАЖУ
Заштитна вредност ношења маски је мала, чак и високософистициране имају низак степен филтрације честица, а гасова скоро нимало. Од користи су кућни пречишћивачи ваздуха, посебно они са ХЕПА или ЕПА филтерима. ХЕПА је скраћеница од Хигх Еффициенцy Партицулате Аир (високоефикасни за честице). Они би требало да зауставе све честице веће од 0,3 микрометра (99,97% по декларацији). Граница од 0,3 микрометра је изабрана јер су то честице које највише продиру у плућа. Обично су начињени од финих стаклених влакана.
Шта човек треба да ради када је ваздух загађен како би то имало што мање негативног ефекта на здравље?
– Основна мера, не излазити тих дана напоље, очигледно је неизводљива за већину људи.
Можете покушати да на посао идете споредним путевима, на којима има мање возила, или да избегавате путеве око топлана или хемијских комплекса.
Од користи је да се у колима која то имају циркулација ваздуха пребаци на затворену, да би се кола херметички затворила од уласка спољног ваздуха.
Већина возача не обраћа пажњу на ово важно дугме у колима. Можете покушати да кренете на посао раније, пре застоја у саобраћају.
