Шибају возови широм Србије. Брзину од 200 километара на сат тешко је пратити и погледом. Пристају у „Прокопу“ најсавременијој железничкој станици у Европи. У двомилионској престоници путници метроом стижу за неколико минута до жељене адресе, а станови Београђана се греју по ниским ценама. На обалама Саве сијају светла из марина, за квадрат папрено скупог стана са предивним погледом надмећу се милионери из света. Сви би да живе у престижном београдском насељу крај реке.

Овако би изгледала Србија и њен главни град само да је заживело пет капиталних пројеката о којима слушамо више од две деценије. То су пројекти „Брзе пруге Србије“, Главна железничка станица „Прокоп“, „Београдски метро“, топловод из Обреновачке термоелектране и Београд на води.

Три пројекта, чија се реализација чека деценијама, везују се за име Милутина Мркоњића, некадашњег директора Саобраћајног института ЦИП и доскора министра саобраћаја. „Брзе пруге Србије“, нова главна железничка станица „Београд – Центар“ у Прокопу и „Еурополис“ или „Београд на води“, који је својевремено промовисала и шефица ЈУЛ-а Мира Марковић.

САНКЦИЈЕ

– Почетком деведесетих година Европска заједница је формирала посебну комисију са задатком да дефинише европске коридоре за будућност – прича Мркоњић за „Новости“.

– Те 1992. године железнички Коридор 10 постао је европски. Радни наслов био је „Брзе пруге Србије“. Годину дана касније потписали смо предуговор са француским компанијама, које су биле лидери у тој области. Нажалост, дошле су санкције и Французи су се повукли. Колико смо могли, наставили смо сами тај пројекат, а кључни део био је београдски железнички чвор. Урадили смо станицу Вуков споменик 1996. године. Станицу Прокоп изградили смо тих деведесетих година до коте која прекрива колосеке и пероне. Урадили смо и део пруге између Београда и Пазове и триангл код Инђије. Нисмо могли више, јер није било новца.

ПЕШИЋЕВА ИДЕЈА

Није Прокоп, нити „Београд на води“, пројекат Мркоњића, Вучића или неке политичке партије, каже наш саговорник. То су идеје оних који су Београд планирали за будућност, а предводио их је славни градоначелник престонице, Бранко Пешић.

– Ниједан од градоначелника Београда од 2000. до 2008. године није хтео да се посвети београдском железничком чвору односно ослобађању Савског амфитеатра – истиче Мркоњић.

– И не само то, било је и идеја да се затрпају тунели који су до тада били изграђени. Посебно је Прокоп био тема о којој је град имао једно, а република друго виђење. И то је био камен спотицања. Због „сукоба“ града и републике тај пројекат није завршен. А, Београд је тај, који је требало да гура београдски железнички чвор да би се ослободило најатрактивније земљиште уз Саву. Међутим, градске власти то нису разумеле. Успели смо да обезбедимо кувајтски кредит за завршетак радова у Прокопу, и надам се да ће изградња ускоро да крене.

Што се тиче „Београда на води“ Мркоњић је и даље оптимиста и сматра да, ако се град и република договоре и ако се обезбеди новац, у року од две године могу да се заврше радови на београдском железничком чвору и да се у Прокоп измести главна станица.

ПОЛА ВЕКА

Изградња метроа у Београду планирана је још половином прошлог века. Прва студија је направљена 1968. и предвиђала је 35 станица, на 33 километра. У урбанистичком плану усвојеном 2003, пројекат метроа напуштен је у корист лаког шинског система. Током свих ових година изграђена је само станица Вуков споменик, а ни она чак не би могла да буде део будућег метроа, јер је изграђена као станица градске железнице, тако да би се морала „преправити“. Ђорђе Бобић, који је за време градоначелника Ненада Богдановића био на функцији градског архитекте, сматра да се од метроа увек одустајало због недостатка новца и кратких мандата.

– Чудан је тај обичај да, кад се промени власт, све радимо из почетка, као да они претходни ништа нису започели. Нема континуитета – прича Бобић. – Финансијска ситуација је, такође, била камен спотицања, јер су сви ови пројекти необично скупи и Београд није могао сам да их оконча. Неуспеху је кумовала и неслога у струци, коју можда чак и користе политичари. Чим се објави једна идеја, појаве се бар још две струје архитеката и осталих стручњака, које се противе и имају своје предлоге.

Бобић напомиње да се ни у свету капиталне инвестиције не могу реализовати у периоду краћем од 10 до 15 година.

ДОБИЛИ СРЕМСКУ ГАЗЕЛУ

Давног лета 1993 год, Београђани су се надали да ће их већ наредне зиме грејати обреновачка термоелектрана. Иза пројекта био је градоначелник Београда, тада Небојша Човић и републичка власт који су имали задатак да обезбеде средства. Пројекат топловода од Обреновца до Београда, процењен на око 160 милиона долара је пропао, јер пара није било у заједничкој каси, а у то време једна за другом су пропадале и банке.

Од овог пројекта остао је само мост преко Саве од Обреновца ка Бољевцима – Сремска газела, који је пре две године отворен за путнички саобраћај.

 

 

(Вечерње новости)

Ознаке: брзе пруге, метро, прокоп, пропале инвестиције