Прочитај ми чланак
Непосредан доказ о интересовању службе Државне безбедности (ДБ) за криминалце Радослав Лукић Луле, својевремено начелник Центра државне безбедности Београд, добио је још 1972, уочи одласка председника СФРЈ Јосипа Броза Тита у посету некадашњој Западној Немачкој.
Прослеђена му је депеша са захтевом да хитно провери извесног Љубу Земунца. Пошто у то време ДБ није имао своју евиденцију, Лукић је информације потражио у београдској полицији. Тек пошто се сетио да је као одредиште поменут Франкфурт, недоумица је, уз помоћ жене која је водила евиденцију, решена – то је онда Љубомир Магаш.
Титово путовање
„Љуба Земунац после тога јесте био ангажован, али не знам тачно на који начин. Највероватније је пре Титовог доласка у Немачку требало да у тамошњем подземљу провери да ли неко нешто спрема. Заузврат су наши могли да гарантују да му неће правити проблеме у тражењу политичког азила у Немачкој, јер је то био једини начин да тамо легално остане.
У то доба су се криминалци ангажовали искључиво по одлуци државе, прво у ужем кругу, па се то преносило доле, државној безбедности. За сваког од њих ангажована су тројица оперативаца. Међусобно то нису знали, свако је имао свој сегмент рада, а искључиво је шеф имао потпуни увид у комплетне информације и знао прави разлог провере“, испричао је Лукић.
Како је држава користила, боље рећи злоупотребљавала криминалце, објаснио је инспектор београдске полиције кога је познаник из ДБ замолио да му за акцију у иностранству предложи двојицу способних разбојника.
„Позвали су их у ДБ и објаснили им да би из сефа у кући који се налази у одређеној соби иза слике на зиду требало узети поверљива документа и донети их овде. У сефу су се још налазили новац и накит, али то ДБ није занимало, па је тај плен требало да буде надокнада њима двојици за урађени посао. Рекли су им да власници куће, брачни пар, одређеног дана неће бити у кући, да неће бити ни чувара, већ само два пса у дворишту, које ће морати да убију. Криминалци су упали у двориште, убили псе, али у кући су наишли на чувара и без размишљања га ликвидирали.
Међутим, и поред прецизног плана куће који су добили у Београду и комплетне преметачине коју су извршили, сеф нису успели да пронађу. По повратку су их у ДБ оптужили да су упропастили дуго планирану акцију, али њихов катастрофални неуспех прошао је без тежих санкција пошто су `показали добру вољу да помогну држави`. Убицама чувара ни на крај памети није било да се ДБ поиграо с њима, нити су били у могућности да сазнају шта се заиста десило. Добијени задатак су, заправо, у потпуности обавили, иако тога нису били свесни. Никакав брачни пар није био власник куће нити је у њој постојао сеф, а камоли важна документа“.
Скривени трагови
Наводни чувар кога су ликвидирали био је прави власник куће, емигрант који је организовао непријатељске акције уперене ка Југославији и једина мета целог плана. Акција ДБ је изведена а да нико није могао да наслути да овдашња тајна полиција стоји иза убиства, јер су све чињенице с места злочина указивале на класично разбојништво. Чак и да су криминалци нешто забрљали, да их је страна полиција открила током разбојништва или након њега, ко би им поверовао да су у пљачку кренули у договору са југословенским ДБ, а имали су досијее пуне разбојништава!
Извор: Курир
