Председник Механизма за међународне кривичне судове Теодор Мерон изјавио је данас, представљајући редовни полугодишњи извештај о раду тог суда пред Саветом безбедности Уједињеих нација, да случај Војислава Шешеља представља „специјалан изазов“ и „суи генерис ситуацију“.

Шешељ се 23. фебруара 2003. године добровољно предао Хашком трибуналу, где се изјаснио да није крив ни по једној тачки оптужнице, која га терети за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања од 1991. до 1993. године у Хрватској, БиХ и Војводини.

Од тада је у притвору у Схевенингену, а његов предмет је и даље у претресном поступку.

Мерон је известио о статусу преосталих девет процеса, од којих су четири у претресном поступку: поред Шешељевог случаја, ту су и они против Горана Хаџића, Радована Караџића и Ратка Младића, који ће, како је рекао, трајати и после 31. децембра 2014. године.

Два процеса у жалбеном поступку би, према његовим речима, требало да буду окочана до краја године, а три касније.

Главни тужилац Серж Брамерц изјавио је, представљајући свој извештај Савету безбедности, да Тужилаштво и одбрана Радована Караџића припремају завршне речи, које би требало да буду одржане крајем августа и у септембру.

Он је подсетио да је Младићева одбрана почела изношење доказа 19. маја, док ће Хаџићеви адвокати почети да износе доказе 3. јула.

Говорећи о сарадњи Суда и земаља бивше Југославије, Брамерц је рекао да се све одвија глатко и да Србија, Хрватска и БиХ одговарају на све захтеве Хага, саопштио је Трибунал.

Он је, међутим, упозорио да је ситуација врло лоша када је реч о спровођењу Националне стратегије за ратне злочине у БиХ, где је „остварен веома слаб напредак“ не само због недостатка средстава, већ и, како је оценио, „недовољне посвећености надлежних институција“.

(Блиц)

Ознаке: Војислав Шешељ, теодор мерон, хашки трибунал