Прочитај ми чланак
Списка адреса на којима грађани остављају своје личне податке, не знајући да то не морају да раде, све је дуж.и Ни после четири године од доношења закона подаци о личности нису сигурни.
Списак адреса на којима држављани Србије остављају своје личне податке, не знајући да то не морају да раде, све је дужи – поште, банке, општине, судови, библиотеке, фирме, портирнице разних институција, чак и билетарнице на стадионима.
Званично, да траже личне податке могу само полиција и комунална полиција, БИА и ВБА, судови и царина и порезници – ако извршите порески прекршај. У пракси, то ради коме се год прохте.
Зато су, између осталих, казне заслужили организатори утакмица који су увели праксу да прикупљају фото-копије личних карата купаца улазница. Они се неоправдано позивају на Закон о спречавању насиља на стадионима, по ком морају да воде евиденције о лицима којима дају улазнице преко навијачких клубова.
Међутим, узимањем фото-копије личне карте, превазилази се сврха те обраде, јер се прикупља много више података него што је потребно (име, презиме, адреса, ЈМБГ, број личне карте, фотографија, потпис, отисак прста…)
Све то олакшава, не само прављење илегалних база података грађана, већ и могућност фалсификовања њихових исправа.
– У нашој земљи се, по грубој процени, неколико стотина хиљада субјеката јавног и приватног сектора бави обрадом података о личности. Већина располаже и са више база, па се укупан број евиденција процењује на преко милион.
Реч је о евиденцијама државних служби, војске, полиције, установа пензијског и здравствених осигурања, образовања, банкарског система и кредитних бироа, установа социјалне заштите, удружења, бројних кадровских служби послодаваца – каже Родољуб Шабић, повереник за заштиту података о личности.
Највише сржављана Србије жалило се прошле године да су им личне податке злоупотребљавали: МУП, центри за социјални рад, БИА, казнено-поправни заводи, правосуђе, Високи савет судства, болнице, Национална служба за запошљавање, Републички фонд за пензијско и инвалидско и здравствено осигурање, банке, школе, телефонски оператори, Републички завод за статистику, осигуравајућа друштва, Пиратска партија Србије, факултети и Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности.
За многе обраде не постоји сагласност лица о којима је реч, а, што је најопасније, често су у питању нарочито осетљиве информације – медицински или подаци о социјалном статусу. Ризици незаконите обраде података још су већи због коришћења биометријских података о личности, али и честом употребом уређаја за видео и надзор електронских комуникација.
Само у јануару ове године, Канцеларија повереника за заштиту података о личности имала је у раду 451 предмет, где су се грађани жалили да су им на овај или онај начин злоупотребљени матични бројеви и адресе. Од тога, 92 предмета је решено, а само у том месецу стигле су 82 пријаве.
Посебно се жале запослени на податке које прикупљају послодавци да би водили евиденцију о њиховом боравку на радном месту. Испоставило се да су такве мере у највећем броју случајева супротне закону, посебно када се радницима узимају отисци прстију.
– Ни у једну важнију институцију обезбеђење вас сигурно неће пустити да уђете ако се не легитимишете, и нико неће моћи да их казни као евентуалне прекршиоце закона – каже професор Богољуб Милосављевић са Правног факултета Унион.
А кад би се закон применио, казне за злоупотребу личних података за фирме су од 50.000 до милион динара, а за грађане 5.000 – 50.000. Број поднетих кривичних пријава не прелази пет-шест годишње, а изречених санкција, према подацима Републичког завода за статистику – нема!
(Новости)
