Прочитај ми чланакЧлан Кризног штаба Срђа Јанковић изјавио је у Новом дану да се у овом тренутку не размишља о најстрожијим епидемиолошким мерама, односно 'закључавању'. "То је далеко. То није опција која је на столу, није мера о којој се размишља. Покушавамо да ствари решимо на такав начин да до 'закључавања' не дође", истакао је Јанковић. Он поручује и да "закључавање" није решење, због тога што би онда "људски животи били угрожени на другачији начин".
„У овом тренутку нагласак је да се доследније спроводе постојеће мере и препоруке, и то апсолутно неопходно. Не сме бити више никаквих пропуста нити попуштања у спровођењу мера. Пооштравање јесте у разматрању, и постоји много степена и нијанси степена тог пооштравања. Не причамо ни о чему екстремном, причамо можда о скраћењу радног времена кафића и свих других објеката који служе забави, јер је у вечерњим сатима већи ризик заражавања“, прецизира Јанковић.
Он указује да и преко дана у ресторанима и сличним објектима мора да се држи дистанца, да највише две особе које нису чланови истог домаћинства смеју да седе за истим столом и у затвореном простору и на отвореном, без обзира што ово на отвореном не припада под законски кажњиво понашање.
„Маске носите свуда где може доћи до међуљудских контаката. Кажњавање није у жижи интересовања. Ми покушавамо да допремо до људи рационалним аргументима. Међутим, свесни смо да је то помало утопијски и да је неопходна санкција да би се спроводио било који закон. Измене Закона о заштити од зараних болести омогућавају да се ефикасније спроводи санкционисање и да се мандатном казном утиче да људи носе маску свуда где је то прописано“, каже Јанковић.
Он је навео да медицински део Кризног штаба предлаже да дође до пооштравања мера у складу са ситуацијом. Али, то је још увек у разматрању.
„У овом тренутку, уколико бисмо спровели одређене мере, осетили би смо одређена олакшања. Док до тога не дође, сигурно је да ће нам оштрије мере помоћи. Али, чак и да се донесу одредбе да се мере значајно пооштре, и то се не спроведе, неспроведена пооштрена мера нам неће помоћи више од неспроведена мање пооштрена мера. Озбиљност ситуације требају да схвате сви. Не само грађани, већ и стручњаци, као и институције које су задужене за спровођење мера“, истиче Јанковић.
Према његовим речима, уколико наставимо да и даље не поштујемо мере, може да се деси сценарио као и у другим земљама, да дођемо до већег броја оболелих. Међутим, сходно ситуацији, Јанковић каже да треба наћи дугорочну равнотежу, да се животни токови не угуше, укључујући и економију, а да здравствени систем функционише.
„Да смо мало доследније спровели мере до сада, можда ситуација не би била оволико неповољна. Ово је одсутан тренутак када можемо да спречимо да пораст броја заражених постане екстреман. Свако од нас мора да учини све да проблем може да се разуме, како би могао да се реши“, сматра Јанковић.
Он је садашњу ситуацију, иако наглашава да је то мало претерано, упоредио са ратним стањем, и наводи да се “ и у епидемији и у рату губе људски животи“.
„Да нисмо имали ригорозне мере, ситација би измакла контроли. Али, и сада нам то прети. Када имате вирус у популацији, када имате велики број заражених, већа је и могућност преношења. Што више сузбијемо епидемију, то ће нам бити лакше“, наглашава Јанковић.
Коментаришући продужавање распуста, он је рекао да се о томе за сада не размишља.
„Парцијално пребацујемо децу на онлајн наставу и то се показало као успешан модел. Управо је Немачка приказала успешно тај модел. Засад нема одлука о продужавању распуста, али то јесте опција. Можда се не одлучимо на то, већ урадимо тријажу у којим школама је дошло до ризика и те школе прелазе на онлајн наставу да би у другим деца могла да слушају наставу у школи, како бисмо избегли дугорочне последице по образовање и развој деце“, напоменуо је Јанковић.
Говорећи о разлици између првог таласа и сада, он појашњава да су сада стручњацу упознати са ситуацијом да ће епидемија дуго трајати.
„Ми смо на пролеће имали шансу да се надамо да ће након иницијалног таласа који можемо да решимо на тај начин (закључавањем), доћи до више мањих таласа“, наводи он и истиче да до тога није дошло, па сада скоро све земље имају исти проблем.
Јанковић се нада да ће се што пре завршити испитивање вакцина, као и да ће се оне, у случају одобрења, постепено давати грађанима, у зависности од изложености.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 14, 2020
