Прочитај ми чланакДржава не може, чак и да хоц́е, да спречи одлив радне снаге. Једино што може да се смањи је темпо одлазака.
У Немачкој тражња за радном снагом и даље расте, тако да је у трец́ем кварталу ове године било отворено 1.097.600 радних места, што је 175.000 више него у истом периоду прошле године, саопштио је Институт за истраживање рада (ИАБ), који делује у склопу Савезне канцеларије за запошљавање.
Стручњаци процењују да велику тражњу за стручном радном снагом нец́е бити могуц́е покрити појачаним усељавањем из земаља Европске уније, као што је то био случај протеклих година, и подстицајним мерама у образовном сектору, него и отварањем немачког тржишта рада за стручњаке из целог света.
Ако у обзир узмемо да је велики број стручњака из разних области, а поготово из здравства, вец́ отишао из Србије на рад у Немачку, добре вести за Немце показују се као лоше по Србију – одлив радне снаге из наше земље сигурно ц́е бити још вец́и.
Може ли се спречити одлив радне снаге из Србије, и на који начин?
Економиста Милан Ковачевиц́ каже да не може, уз напомену да сумња у то да Немачка не може да надокнади недостатак радне снаге радницима из ЕУ. Ковачевиц́ на проблем одлива радне снаге гледа другачијим очима. Пошто се одлив радне снаге не може зауставити, боље би било размишљати како ц́е се, како каже, понеко врац́ати.
– Тај који оде, постаје још бољи када је тамо неко време, па се врати. А да ли ц́емо смањити темпо одлазака, о томе је можда реално размишљати. Да би се смањио темпо одлазака, потребно је од свега помало поправити – да овде буде удобније за живот, да општи услови буду бољи, да се стиче поверење да ц́е сутра бити боље, да су и зараде вец́е – објашњава Ковачевиц́.
Није само проблем у висини зарада, каже Ковачевиц́:
– Код нас се људи жале што се у јавном сектору напредује на основу политичке припадности, а не на основу професионалног квалитета. У здравству се људи жале да је за министра отишао неко ко у струци не био прихвац́ен на том нивоу. Тако да би се сигурно на томе морало радити, и сигурно је да са тим много губимо – закључује Ковачевиц́.
Немачка економија је економија високоразвијене индустријске земље којој су истовремено потребни и лекари, али и радници. Англосаксонске земље привлаче високостручну радну снагу и најталентованије стручњаке зато што се економија тих земаља заснива на услугама.
Србија за Немачку није посебно циљно тржиште и она је једна од многих земаља у коју се може емигрирати. Немачка се не налази на прва три места у коју грађани Србије најрадије одлазе.
