Прочитај ми чланак
Фонд за хуманитарно право, на чијем је огранку у Приштини на челу Наташа Кандић, и који се финансира из западних ЕУ и САД фондова, изразио је огромно незадовољство како у Србији Срби, осуђени за ратне злочине, служе затворске казне. Фонд сматра да је њихов затворски режим превише благ и неподесан за казне које служе ти осуђеници, те захтева да држава делује и пооштри своју казнену политику према таквим затвореницима Србима.
Редакција Србин.инфо у целости преноси саопштење Фонда за хуманитарно право, у коме се осуђује, као Срби, у Србији, осуђени за ратне злочине, служе затворске казне – суд донесите сами:
У уторак, 31. децембра 2013. године у саобраћајној несрећи код Сремске Митровице погинуо је Слободан Медић, бивши командант формације “Шкорпиони”, осуђен за ратни злочин у којем је убијено шест муслиманских дечака и мушкараца пореклом из Сребренице. У тренутку несреће, Медић је служио казну затвора од 20 година у Казнено-поправном дому Сремска Митровица. Како су пренели медији, Медић се нашао на привременој слободи тако што је добио право на излаз из затвора за празнике због доброг владања. Фонд за хуманитарно право (ФХП) истиче да се давањем привилегија осуђенима за ратне злочине у Србији тривијализују суђења за ратне злочине, а патње жртава ниподаштавају.
ФХП указује да је међу земљама бивше Југославије које су суочене са наслеђем ратних злочина, Србија једина земља у којој ратни злочинци већ у раној фази служења затворских казни, добијају привилегије попут права на слободан излазак у град, права на коришћење годишњег одмора изван завода, итд. У Хрватској и Босни и Херцеговини осуђеници за тешка кривична дела могу добити овакве повластице тек након одслужене половине казне.
ФХП истиче да прописи Републике Србије којима се одређује третман осуђеника за ратне злочине не кореспондирају тежини ових кривичних дела, па се тако третман осуђених за ратне злочине утврђује на основу истих критеријума као и за нпр. осуђене за градњу без грађевинске дозволе. Наиме, према Закону о извршењу кривичних санкција и Правилнику о третману, програму поступања, разврставању и накнадном разврставању осуђених лица, право на излаз могу добити само осуђеници који се налазе у отвореном и полуотвореном одељењу, а владање осуђеника је од кључног значаја за распоређивање у ова два одељења.
Након што је обавештен да један од осуђеника у предмету Сува Река, који је осуђен на максималну казну затвора од 20 година, викенде проводи ван затвора, ФХП је у августу 2013. године захтевао од Управе за извршење кривичних санкција информације о додељивању права на излаз из затвора свим до сада правоснажно осуђеним за ратне злочине. Управа је одбила захтев ФХП-а позивајући се на заштиту података о личности осуђеника, упркос томе што Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја дозвољава изузетак од права на заштиту тих података уколико је реч о „појави од интереса за јавност“, или „ако се ради о лицу које је својим понашањем, нарочито у вези са приватним животом, дало повода за тражење информације“.
Додељивањем привилегија осуђеницима за ратне злочине, институције Републике Србије обесмишљавају суђења за ратне злочине. На овај начин се и грубо изиграва право жртава злочина на правду, што ће за последицу имати њихово одбијање да се појаве пред српским судовима. Стога, ФХП захтева да надлежни органи у циљу заштите интегритета суђења за ратне злочине хитно усвоје измене којима ће се пооштрити давање привилегија осуђеницима за ратне злочине.
(Фонд за хуманитарно право, Србин.инфо)
