Прочитај ми чланак
На пописима с почетка 20. века Дубровник је град у коме живи доминантно српско становништво. У историјама српске књижевности до Другог светског рата, дубровачка књижевност је део српске књижевности, што је најочигледније у „Прегледу српске књижевности“ који је написао Павле Поповић, пишу Двери.
После Другог светског рата, партијском одлуком Дубровник постаје сфера искључиво хрватског утицаја, до те мере да је српским историчарима било забрањено да спомињу Дубровник као део српске историје, културе и књижевности, а ако већ хоће да се баве тим градом и његовим наслеђем, то чине без икаквих одређивања националне припадности.
Оваква културна политика, плус злоупотреба Дубровника почетком рата у Хрватској, (када су минобацачи хрватских снага гађали бродове ЈНА са кровова дубровачких хотела, а затим, када је ратна морнарица узвратила, светска јавности је, као спонтано, закукала над „рушењем старог града“) допринела је да овај град постане табу тема у српској културној и политичкој јавности. Историјске чињенице о Дубровнику се фасификују или прећуткују, што је последица наслеђа титоиста и заступника хрватских интереса у Србији.
Због тога Вам нудимо да са сајта Двери преузмети календар „Дубровник“ за 1898. годину, и обратите пажњу, којим језиком се говорило у том граду…
Календар преузмите ОВДЕ.
Овај календар кружио интернетом путем мејлова, па зато напомињемо да у питању није преузимање, без истицања извора, са других сајтова.
