Прочитај ми чланакШест беспилотних летелица које су, према изјави Жељка Митровића, власника Пинка, омогућиле да ова телевизија уживо емитује програм са митинга 13. априла у центру Београда, летеле су у условно забрањеној зони летења без знања надлежних институција, пише ЦИНС.
Такав лет није у складу са законом и угрожава безбедност људи, сматрају стручњаци.
Митровићева телевизија је уживо емитовала програм са митинга „Један од пет милиона“ помоћу беспилотних летелица, такозваних дронова.
„Данашњи дан је обележио потпуни рат информацијама и ми смо се због тога јако добро технички опремили и дигли смо шест дронова у ваздух и имали комплетну слику цео дан“, рекао је Митровић.
Према снимцима које је Митровић приказао, дронови Пинка су надлетали Скупштину града Београда и Пионирски парк код Председништва, снимајући митинг испред Народне скупштине.
Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) открива да су Митровић и људи који су за њега снимали пропустили да о лету обавесте Контролу летења Србије и Црне Горе – СМАТСА и Директорат цивилног ваздухопловства, иако без тога нису могли да лете.
Наиме, правила налажу да онај који жели да снима из ваздуха, било где у Србији, поред регистроване летелице и положеног теста знања, за сваки лет мора да тражи одређена одобрења.
Из Директората, које има надлежност да доноси прописе и контролише област ваздушног саобраћаја, ЦИНС-у су одговорили да немају податке да су летелице којима је уживо емитован програм на Пинку имале одобрење за летење, као и да не знају како су настали наведени снимци.
Министарство одбране је такође укључено у процес добијања дозвола јер према Закону о одбрани мора да контролише свако могуће снимање и објављивање снимака војних објеката, наводи Саша Ђорђевић из Београдског центра за безбедносну политику.
Пошто се Скупштина и Председништво налазе у зони условно забрањених летова, летелице су морале да имају и сагласност МУП-а.
„МУП даје мишљење јер се у том потезу Београда налазе објекти које штити Јединица за обезбеђење одређених личности и објеката, која је део Дирекције полиције“, објашњава Ђорђевић и додаје: „Свако ко управља дроном у условно забрањеној зони у Београду без сагласности Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова и дозволе Директората, крши закон. Казна за правна лица је новчана и у распону је од 500 хиљада до два милиона динара“.
ЦИНС до објављивања текста није добио одговоре да ли су летелице имале још две неопходне сагласности – Министарства унутрашњих послова (МУП) и Министарства одбране.
Ипак, све и да је Пинк набавио потребне дозволе, није смео да лети 13. априла, јер није обавестио СМАТСА-у. Ова агенција за управљање ваздушним саобраћајем усклађује план лета дрона са летењем других ваздухоплова (авиона, хеликоптера) па је неопходно да зна ко ће, када, где и у које сврхе летети. Због тога летачи подносе захтев за, стручно речено, „алокацију ваздушног простора“, без које не могу да лете.
Подаци СМАТСА-е и Директората показују да за тај дан није тражена алокација ваздушног простора за део испред Народне Скупштине, Скупштине града Београда, Председништва и Трга Николе Пашића, односно места на којима су, према снимцима са телевизије, летели дронови Пинка.
Према листи коју је доставила СМАТСА, тог дана је само једна беспилотна летелица имала одобрење да лети код Теразија, али она није снимала заПинк, сазнаје ЦИНС.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
