Прочитај ми чланак
Лесковац: Турци граде фабрику
Тренутно у изнајмљеним погонима ради 150 радника а до краја 2014. биће посла за 1.150 незапослених Лесковчана
Из погона „Џинси Србија“ у напуштеној хали „Летекса“
У северној индустријској зони у Лесковцу, где је град уступио фирми „Џинси Србија“ 4,5 хектара грађевинског земљишта на 99 година, почела је припрема за изградњу фабрике џинса која ће имати 22.000 квадратних метара. Како је планирано, радови на изградњи фабрике требало би да почну средином септембра, за када се очекује одлука о подстицајним средствима Агенције за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА).
Турска фирма „Џинси Истанбул“ је прошле године основала предузеће „Џинси Србија“ и кренула са пробном производњом фармерки и јакни на 1.300 квадратних метара у закупљеном погону некадашње штофаре „Летекс“. У почетку је запошљавала 57 младих конфекционарки, од којих је 70 одсто први пут видело машину за шивење, а већ за Нову годину из Лесковца је у Италију послат први контингент од 7.500 фармерки, а затим је кренуо извоз у Русију и скандинавске земље. Из погона сваког дана изађе 1.500 фармерки које се извозе у Италију, а очекује се наставак извоза у Русију и у европске земље.
Овај инвеститор намерава да у непосредној близини новосаграђене фабрике компаније „Фалке“ подигне модерну фабрику за производњу гардеробе – фармерки, јакни, кошуља и других одевних предмета од џинса намењених светским модним кућама, као што су „Антонио Морато“, „Версаче“, „Кавали“, „Фере“ и друге.
„Џинси Истанбул“ је једна од највећих текстилних компанија у Турској која у истоименом граду има фабрику од 43.500 квадратних метара.
Лесковац: Деца оболела од дизентерије
У последњих месец дана на подручју Лесковца више малишана оболело је од заразне дизентерије, а највише је оних између две и пет година. У Заводу за јавно здравље у том граду кажу да је у односу на исти период прошле године за 25 одсто повећан број оболелих од тежег облика дијареје.
У последње три недеље осамнаесторо деце је имало тежи облик дијареје, а нека су задржана на лечењу на инфективном одељењу лесковачке Опште болнице.
Дивље депоније, подруми зграда где се због дотрајалих цеви излива канализација и нехигијенски тоалети су места која доприносе ширењу заразе. Дизентерија се преноси контактом и лоше опраним намирницама.
Шефица Одељења за заразне болести лесковачког Завода за јавно здравље Зорана Кулић каже да нису проблем уобичајене летње цревне инфекције, већ да су забрињавајући тежи облици дијареје, где организам за неколико сати дехридрира.
Пре четири године у Лесковцу и околним селима од дизентерије је било оболело око тридесеторо деце међутим ниједно није имало тежи облик дијареје.
– Пројекат је готов, урадила га је овдашња фирма „Сокол“, тражимо извођача радова и чекамо одлуку Агенције за развој. Још не знамо са коликим износом ће нам СИЕПА помоћи, али се надамо да ће одлука бити донета до средине септембра и одмах ћемо почети изградњу. У прву фазу уложићемо око шест милиона евра и запослити 760 радника. У овом тренутку не могу да кажем када ће бити завршена прва фаза, али што пре то боље за нас. Све зависи од папирологије, као и од временских услова, јер иде зима – каже за „Политику“ Јасин Денис, менаџер фабрике у Лесковцу.
Град Лесковац ће омогућити компанији „Џинси Србија“ неопходну административну подршку, укључујући и издавање грађевинске дозволе у најкраћем року. Ослободиће је обавезе плаћања накнаде за грађевинско земљиште и пружити остале олакшице.
Када буде окончана и друга фаза, до краја 2014. године, биће места за 1.150 незапослених Лесковчана. У фабрици тренутно ради 130 радника, претежно младих конфекционарки, а ускоро ће бити примљено још педесетак.
Ниш: Музичари свирају у част Шабана Бајрамовића
Бесплатним концертом на кеју поред Нишаве испред споменика певачу ромске музике Шабану Бајрамовићу, у среду увече се наставља дводневни програм „Пријатељи Шабану“ као увертира за медјународни џез фестивал Нишвил 2012.
Музичари из Србије, региона и света свираће по једну песму испред споменика Бајрамовићу. Хрватски музичар Дадо Топић синоћ је одушевио Нишлије обрадом песме „Гељам даде“.
„Са ренесансом етно музике глобално гледано, нама се догодио Шабан, а како смо сви ми своје корене вукли из блуза јер то је била прва музика коју смо слушали на радију и са плоча пре него што је поп и рок дошао на ове просторе, највише је било џезера који су свирали блуз шаблоне“, рекао је Топић агенцији Бета.
„Кад спојите блуз и Шабана, ту препознате јако пуно аналогија у звуку и у интерпретацији у ономе што је дубоко емотивно и што се само код великих музичара осећа“, додао је Топић.
На Ривер стејџу у програму „Пријатељи Шабану“ синоћ су наступили и Александре Цунха Quintet из Бразила и Шабан Бајрамовић International Tribute Бенд.
У Нишу ће се такмичити 13 филмова
У конкуренцији за награде на овогодишњем нишком Фестивалу глумачких остварења домаћег играног филма, који траје од 25. до 30 августа, биће 13 филмова, рекао је данас директор тог фестивала Срђан Савић.
После ступања на снагу Закона о кинематографији, организатор нишких „Филмских сусрета“ неће плаћати изнајмљивање оних филмова чије је снимање помогло Министарство културе, рекао је Савић на конференцији за новинаре.
Он је навео да је због тога званични програм фестивала мало каснио, али да су разговори са продуцентима тих филмова били коректни.
Договор није постигнут, казао је Савић, само са продуцентском кућом филма „Јелена, Катарина, Марија“ Никите Миливојевића, па га нишка публика неће гледати у Нишкој тврђави. Савић је казао да су у току разговори са страним глумцима који имају своје улоге у домаћим филмовима о доласку на фестивал.
Од 13 филмова већина ће бити нишке премијере, а филм „Ас пик – лоша судбина“ Драшка Ђуровића биће и српска премијера.
На нишком фестивалу прве вечери биће приказани филмови „Шешир професора Косте Вујића“ и „Црна Зорица“, друге „Зверињак“ и „Др Реј и ђаволи“, теће „Устаничка улица“, „Пррактични водич са певањем и плакањем“, као и филм „Клип“ који није за млађе од 18 година и чије ће приказивање почети иза поноћи.
Четврте фестивалске вечери биће приказани филмови „Парада“ и „Жућко – прича о Радивоју Кораћу“, пете „Смрт човека на Балкану“ и „Ас пик – лоша судбина“.
Два филма, „Нарцис и ехо“ и Фрау Ајнштајн“ биће приказани у „Купина биоскопу“ од 18 часова у понедељак 27. августа, односо у уторак 28. августа, а гостујући филм фестивала је „Оркестар“ Пјера Жалице.
Новчани износ награде за најбољег глумца фестивала, „Гран при „Наиса“ је ове године повећан и износиће 200.000 динара, док су остале награде остале на прошлогодишњем новоу.
Носиоцима награда за најбољу мушку и женску улогу, „Цар Константин и „Царица Теодора“, припашће по 150.000 динара, носиоци повеља биће награђени са по 100.000 динара, а најбољи дебитант и епизодиста понеће по 80.000 динара, саопштили су организатори.
Карте за фестивал биће у продаји од 15. августа по цени од 2.000 динара за комплет, а појединачне ће моћи да се купе, ако комплети не буду распродати, током фестивала по цени од 400 динара за вече.
Организатор фестивала, који се по 47. пут одржава у Нишкој тврђави, је Нишки културни центар.
Јужњаци улазе у трку са Београдом и Новим Садом
„Спремни смо да се укључимо у регионални пројекат подршке Граду Нишу за престоницу културе 2015. године и то ће бити за нас велика провера способности“, рекао је на конференцији за новинаре градоначелник Врања Зоран Антић, поводом представљања програма Нишвил џез фестивала, који ће делом бити први пут доступан и Врањанцима у петак 17. августа, када ће наступити четири џез оркестра.
Он је навео да ће у буџету Града Врања за наредну годину Нишвил џез фестивал бити финансијски сагледан како би била настављена сарадња у овом културном сегменту.
– Ово је први пут да смо успели да четири програмска дела фестивала изместимо из Ниша и представимо Врањанцима. Исту прилику имаће и публика у Лесковцу и Пироту и ово је само почетак нашег регионалног умрежавања у културним програмима југоисточне Србије – навео је Иван Благојевић, директор Нишвила, централне културне манифестације на југу Србије.
Он је навео да ће конкуренција за престоницу културе 2015. године бити жестока, јер ће поред Ниша у конкуренцији бити и Београд и Нови Сад. За њега је најважније да су подршку овом европском пројекту одмах дали градоначелници Врања и Влада Васић из Пирота, а сасвим сигурно је да ће то учинити и градоначелник Лесковца.
– На тај начин обезбедили бисмо 1,5 милиона евра директних средстава из ЕУ, што отвара могућност да током целе године имамо културна дешавања на простору југоисточне Србије. То подразумева промоцију наших археолошких, сликарских, музичких, театарских и потенцијала који нису мали у књижевности и филмској и другој продукцији – навео је Благојевић.
За др Горана Станковића, градског већника задуженог за културу и информисање, сама идеја је „изазов који захтева пуно труда и подршку свих културних посленика али лобирање код европских институција“.
– Када имате трубачке брендове попут Бобана и Марка Марковића, сликара Зорана Петрушијевића, археолошке локалитете од Пирота преко Ниша, Лебана и Врања, онда вреди се регионално ангажовати а самим тим постићи и ефекат који наслањајући се на културу може да да бенефите и у области туризма, али и економије, јер се налазимо на траси Коридора 10, где су нам у суседству Македонија, Грчка и Бугарска – рекао је Станковић, сматрајући да ће рад на пројекту „Ниш престоница културе“ 2015. године „пробудити и оснажити културни потенцијал. Заједнички је став да ће у државном буџету бити све мање пара за културу, па само умрежавањем и коришћењем фондова ЕУ, југ Србије има шансу да представи своје потенцијале.
О обнови позоришта са премијером
– Ја сам већ заказао састанак са премијером Ивицом Дачићем везано за помоћ државе у пројекту обнове врањског позоришта, које је у пожару изгорело 2. јула. Нама је неопходно око 200 милиона динара за тај пројекат а ми без помоћи државе то нећемо моћи да реализујемо. До сада смо сакупили нешто мање од милион динара, а очекујемо ускоро и донаторе из земље и иностранства – рекао је градоначелник Врања Зоран Антић најављујући да ће од осигурања бити наплаћено око 22 милиона динара.
(Vesti online, Танјуг, Бета, Данас)
