Зашто Путинова изјава о крају рата можда није толико изненађујућа колико изгледа
Рат у Украјини одавно је престао да буде сукоб класичних армија на класичном бојишту. Његов ток данас у највећој мери одређује технолошка утакмица: ко брже производи дронове, ко их прецизније комбинује с ракетама и бомбама, и ко поседује инфраструктуру способну да их наведе на циљ или, супротно, онеспособи. Управо та утакмица данас пресудно обликује ситуацију на терену и, како ће се показати, можда објашњава и најновије изјаве руског председника о томе да се сукоб ближи крају.
Дронови мењају правила игре
Појава беспилотних летелица у масовној употреби, посебно од почетка руске специјалне војне операције, у великој мери је утицала на саму тактику ратовања толико да конвенционална борба у класичном смислу полако одлази у прошлост, а рат се све више своди на надметање у технолошкој надмоћи, брзини производње и способности електронског ратовања.
Запад је, суочен с немогућношћу да Русију порази конвенционалним средствима, значајан део својих нада и ресурса усмерио управо ка дроновима, рачунајући да ће масовна и јефтина беспилотна технологија надокнадити недостатак људства и трошкове скупог наоружања. Ипак, показало се да је Русија, упркос почетној украјинској предности у овој области, временом не само сустигла, него и превазишла Запад у производњи и употреби дронова комбинујући их са ракетним ударима и, где је потребна велика разорна моћ, авионским ФАБ бомбама. Ова комбинација, извиђачких и јуришних дронова, високопрецизних ракетних система и авио-бомби прилагођених за прецизно гађање, руској страни омогућава флексибилност коју украјинска одбрана није у стању да неутралише. Посебно од како руски системи електронског ратовања, по наводима западних извора попут Краљевског института за одбрамбене студије (РУСИ), онеспособљавају на десетине хиљада украјинских дронова месечно.
Украјински погони за производњу дронова, у међувремену, у великој мери су уништени руским ударима, што је принудило Кијев да све више зависи од спољне подршке. Европске државе, међутим, наставиле су, а у последњим месецима и убрзале, сопствену производњу беспилотних летелица намењених Украјини. Британија је, на пример, најавила испоруку 120.000 дронова дугог домета током 2026. године, док су Немачка, Пољска, Летонија, Литванија, Данска, Холандија и Чешка домаћини фабрика и филијала украјинских и заједничких предузећа која производе ударне беспилотне системе и њихове компоненте.
Списак мета: Русија упозорава Европу
Управо на овај тренд реаговало је руско Министарство одбране, које је средином априла 2026. године објавило списак и тачне адресе десетина европских предузећа за која тврди да учествују у производњи дронова намењених нападима на руску територију, међу њима филијала украјинских компанија у Лондону, Минхену, Риги, Виљнусу, Варшави, Прагу и другим европским градовима, као и произвођача компоненти у Чешкој, Немачкој, Италији, Шпанији, Израелу и Турској. Ову објаву многи су протумачили као недвосмислено упозорење. Бивши руски председник Дмитриј Медведев коментарисао је да су наведена предузећа „потенцијалне мете“, док је само Министарство одбране навело да европска јавност треба да зна „праве узроке претњи по сопствену безбедност“.
Овој реторици упозорења придружио се и Рамзан Кадиров, шеф Чеченске Републике, који је 18. јула 2026. године, путем свог Телеграм канала, изнео став да Русија треба да размотри директне ударе по земљама НАТО-а које пружају оружје и обавештајне податке Украјини. Кадиров је навео да специјалне јединице стоје спремне да изврше и најсложеније задатке, користећи оштру реторику „земља гори под ногама непријатеља Русије“, поручивши, обраћајући се Владимиру Путину, да чека само политичку одлуку. Истовремено је изнео тврдње да Русија тренутно ратује у „ограниченом формату“, настојећи да минимизира жртве међу цивилним становништвом, али да би се, у случају даље ескалације западне подршке, приступ могао изменити.
Логика која стоји иза оваквог упозорења прилично је јасна. Онога тренутка када европске државе организовано учествују у производњи наоружања намењеног рату против Русије, оне тиме престају да буду пуки посматрачи или посредни донатори, а фактички постају логистички и борбени учесници сукоба. Из те перспективе, погони за производњу дронова на територији земаља ЕУ губе статус цивилне инфраструктуре и постају легитимна војна мета, а Русија, која располаже високопрецизним ракетним системима способним да гађају циљеве на великим удаљеностима, тиме стиче основ да такве погоне третира на исти начин на који третира украјинску војну индустрију.
Ситуацију додатно компликује чињеница да Европа више не остаје искључиво у улози произвођача и снабдевача. Беспилотне летелице се лансирају и непосредно са територије држава чланица ЕУ, укључујући балтичке земље попут Естоније, Литваније и Летоније, чиме се географска линија фронта, бар у симболичком и оперативном смислу, помера даље на запад, изван граница саме Украјине. Овакав развој ситуације отвара питање да ли ће се рат дроновима, који је до сада највећим делом вођен изнад украјинске и погранично руске територије, у наредној фази прошире и на просторе који формално нису у рату, са свим ризицима које то повлачи по читав континент.
Палантир и Старлинк: америчка кичма украјинског отпора
Иза видљивог фронта дронова и ракета стоји мање упадљив, али подједнако пресудан елемент, америчка технолошка инфраструктура без које би украјинске способности вођења рата биле драстично умањене.
Реч је, пре свега, о софтверској платформи компаније „Палантир“, која Украјини обезбеђује технологије вештачке интелигенције за идентификовање циљева на руској територији, укључујући и координацију напада беспилотним летелицама. Извршни директор компаније Алекс Карп у јулу 2026. отворено је признао размере тог доприноса, оценивши да би, без система вештачке интелигенције на бојишту, Русија већ однела победу, а Европа „у облику у ком је данас познајемо“ уопште не би постојала без активне употребе ове технологије. Овакве изјаве представљају готово директну потврду тезе да иза украјинских ударних операција не стоји само украјинска обавештајна и војна структура, него првенствено америчка приватна технолошка индустрија, чији алгоритми бирају мете и усмеравају украјинске снаге дубоко на руску територију.
Паралелно с тим, читав украјински систем командовања и координације на бојишту практично не би могао да функционише без сателитског интернета „Старлинк“, који обезбеђује компанија Спејс Икс Илона Маска. Од првих месеци сукоба, „Старлинк“ терминали постали су окосница украјинске војне комуникације, од повезивања јединица на предњим линијама, преко преноса података за артиљеријско и дронско навођење, до одржавања везе команди тамо где је класична телекомуникациона инфраструктура уништена. Украјински команданти отворено признају да би губитак приступа овом систему представљао једну од највећих претњи по способност даљег отпора.
Палантир као „мозак“ који бира и координише циљеве, и Старлинк као „нервни систем“ који повезује украјинске снаге у јединствену борбену мрежу представљају најупечатљивији доказ да Украјина, у технолошком смислу, не води самостални рат, него функционише као оперативни продужетак америчке технолошке индустрије.
Руско-кинески одговор
Управо због тога посебан значај добија недавна информација да су Русија и Кина заједнички тестирале нову технологију способну да у потпуности неутралише пренос сателитских података „Старлинка“ на одређеној територији. Реч је о мобилним комплексима електронског ратовања који не нападају саме сателите у орбити, него ометају и прекидају везу између терминала на земљи и сателитске мреже, чинећи је потпуно неупотребљивом на подручју на коме се примени. Руске и кинеске службе, према доступним подацима, размењују искуства стечена на украјинском бојишту управо ради усавршавања ове технологије, а руска страна је током 2026. године већ спроводила прва тестирања у реалним борбеним условима.
Опширнији увид у размере ове сарадње пружила је заједничка истрага медија Тхе Инсидер, Дер Спиегел и Ле Монде, објављена почетком јула 2026. године, заснована на серији поверљивих докумената. Према њима, руско-кинески приступ „Старлинку“ није усмерен на једну меру, него на три паралелна нивоа деловања: дипломатски притисак кроз заговарање међународних ограничења на ширење мреже, позивајући се на ризик од судара сателита на ниској орбити; борбу за орбиталне позиције и фреквенције; те, најконкретније, радиоелектронско ратовање и сајбер-нападе. Управо тај трећи, оперативни ниво, већ се примењује на терену. Према доступним подацима, до лета 2026. године Русија је на фронту користила око десетак мобилних комплекса за ометање сателитске везе, а као њихов произвођач наводи се компанија „Руски купол“.
Занимљиво је да, према садржају докумената, руски и кинески стручњаци физичко уништавање сателита не сматрају реалистичном опцијом. Хиљаде „Старлинк“ сателита, међусобно повезаних ласерским везама и подржаних бројним земаљским станицама, чине мрежу отпорном на појединачне ударе, а масовно уништавање апарата на ниској орбити нужно би произвело велику количину свемирског отпада који би представљао ризик и по руску и кинеску сателитску инфраструктуру. Управо зато се тежиште помера ка ометању на земљи, а не ка нападу из свемира, приступу који је спорији и мање спектакуларан, али без ризика неконтролисаних последица по читав орбитални простор.
Уколико ова технологија буде у пуном обиму примењена и постане способна да трајно онеспособи украјински приступ „Старлинку“, то би представљало један од најјаснијих сигнала да се рат ближи крају, јер би украјинска команда и контрола, лишена кичме сопственог система везе и навођења, изгубила способност да координисано води даље борбена дејства.
Закључак: другачији смисао Путинове изјаве
Изјава Владимира Путина, изнета у мају 2026. године, да се рат у Украјини „ближи завршетку“, изненадила је многе аналитичаре, будући да дејства на фронту сама по себи такву тврдњу не потврђују. Ипак, уколико се та изјава сагледа заједно са свим оним што стоји иза ње, руско-кинеском стратегијом неутралисања „Старлинка“, већ распоређеним системима за ометање сателитске везе на терену, и убрзаном руском производњом дронова, ракета и ФАБ бомби која је, показало се, надмашила западна очекивања, она добија сасвим другачији смисао. Путин је том приликом изричито избегавао да наведе конкретне рокове, објашњавајући да је то „неодговорно“ у условима активних борбених дејстава, што само по себи оставља простор за тумачење да иза те уздржаности стоји нешто конкретније од пуке реторике.
Оно што на фронту тренутно делује као застој, у светлу свега изложеног у овом тексту, могло би заправо да буде ишчекивање тренутка у ком ће технолошка предност, а не територијални напредак сам по себи, коначно пресудити исход рата. Ако украјинска команда и контрола изгуби ослонац у сателитској вези коју обезбеђује „Старлинк“, губи и способност да координисано управља дроновима, артиљеријом и логистиком у реалном времену, што би, независно од стања на самој линији фронта, могло представљати одлучујући преокрет. У том смислу, три технолошка правца описана у овом тексту, руска надмоћ у производњи и комбиновању дронова, ослонац Украјине на Палантир и Старлинк, и руско-кинески одговор усмерен управо на ту тачку ослонца, можда боље објашњавају Путинову изјаву него било која анализа искључиво терена.
Упутнице:
https://geostrategy.rs/%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%84%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%83%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82-%D1%80/
https://geostrategy.rs/dragana-trifkovic-analiza-stanja-na-ukrajinskom-frontu/
https://ukranews.com/en/news/1155517-russia-sharply-increases-drone-production-plans-to-produce-more-than-7-million-fpvs-in-2026
https://lenta.ru/news/2026/06/21/rossiyskie-voyska-bombami-fab-i-raketoy-h-39-unichtozhili-punkty-upravleniya-bpla/
https://www.forbes.com/sites/davidhambling/2023/05/22/ukraine-drones-losses-are-10000-per-month/
https://www.eurasiantimes.com/russia-smashing-330-ukrainian-uavs-per-day-uk-report-says-russian-electronic-warfare-wreaks-havoc-on-kyiv/
https://drone-warfare.com/counter-uas/electronic-warfare/
https://www.gov.uk/government/news/uk-announces-biggest-ever-drone-package-for-ukraine-to-push-back-putin
https://tass.com/politics/2117771
https://www.rt.com/russia/638431-europe-manufacturing-ukrainian-drones/
https://www.euronews.com/my-europe/2026/04/16/potential-targets-moscow-releases-data-about-european-firms-making-drones-for-ukraine
https://tass.com/politics/2117771
https://www.kp.ru/daily/27774/5236787/
https://www.ekhokavkaza.com/amp/minoborony-rossii-opublikovalo-spisok-tseley-v-evrope/33733429.html
https://news.ru/russia/minoborony-rf-obnarodovalo-spisok-zavodov-v-evrope-gde-delayut-bpla-dlya-vsu
https://ria.ru/20260718/kadyrov-2105561264.html
https://lenta.ru/news/2026/03/26/latviya-litva-i-estoniya-otkryli-nebo-dlya-ataki-dronov-vsu-po-rossii-kakie-regiony-mogut-okazatsya-pod-udarom/
https://dronexl.co/2026/04/19/uk-drone-package-120000-uavs-ukraine/
https://www.theregister.com/2026/04/16/uk_ukraine_drone_package/
https://www.armyrecognition.com/news/army-news/2026/uk-to-deliver-150000-drones-350-air-defence-missiles-and-radars-to-ukraine-by-2026
https://united24media.com/war-in-ukraine/inside-ukraines-palantir-powered-ai-war-room-guiding-drone-strikes-deep-into-russia-19356
https://en.hvylya.net/interview/2829-alex-karp-ai-the-war-in-ukraine-and-the-future-of-the-west
https://italy.news-pravda.com/en/russia/2026/07/15/42705.html
https://www.kyivpost.com/post/72362
https://satnews.com/2026/05/30/starlink-in-the-crosshairs-how-nations-are-utilizing-the-constellation-for-war-and-national-security/
https://www.aol.com/ukraine-says-starlinks-global-outage-074426632.html
https://meduza.io/news/2026/07/09/the-insider-rossiya-i-kitay-obsuzhdali-proekty-po-unichtozheniyu-sputnikov-starlink-i-razrabotke-sovmestnoy-sistemy-pvo
https://24tv.ua/ru/moskva-pekin-vzjalis-za-starlink-sputniki-maska-stali-voennoj_n3104903
https://nv.ua/world/geopolitics/starlink-kitay-i-rossiya-razrabotali-strategiyu-protivodeystviya-sputnikovoy-sisteme-50623204.html
Извор: Центар за геостратешке студије
