Правна борба Смиљковића трајала је 11 година, током којих су три пута укидане пресуде Основног и Апелационог суда у Нишу. Коначну одлуку Врховни суд донео је поступајући по трећој ревизији њиховог адвоката Ђуре Благојевића.
Смиљковићи су тужбу поднели 2013. године, када су, како тврде, сазнали да њихово дете није преминуло у болници како им је саопштено.
Светлана сведочи да им је те године у кућу дошао човек који се представио као бивши радник нишког породилишта. Замолио је за чашу воде и опроштај, јер је био тешко болестан, и признао да њихов син није умро, већ да живи у насељу Ледена Стена и да се зове Дејан.
„Рекао је да не сме да открије друге детаље. То је само потврдило моје сумње да ми беба није преминула у болници“, испричала је Светлана.
Подсећа да је 1983. године родила сина и да га је два дана дојила, да би јој трећег дана службеник рекао да је млада и да ће имати још деце, и да потпише умрлицу.
„Дали су ми ињекцију за смирење и отпустили ме из болнице. Супругу су рекли да дође по резултате обдукције, али годину дана нисмо добили никакву документацију, нити смо икада видели тело детета. Говорили су да је беба у Београду, што нам је било сумњиво“, каже она.
Иако су добили новчану одштету, Светлана истиче да им новац није донео мир.
„Празнина у души је и даље ту. Имамо две ћерке и сина, али никада нећу престати да тражим дечака чију судбину не знам. Само да га пронађем – то би ми донело мир“, каже она.
Адвокат Ђура Благојевић поздравио је одлуку Врховног суда, посебно јер је у другим сличним случајевима ова институција одбијала тужбене захтеве.
„Прва која је усвојила тужбу била је судија Основног суда Снежана Савић. Иако је њена пресуда укидана, Врховни суд је на основу ревизија два пута враћао предмет, да би трећи пут директно одлучио у корист родитеља“, навео је Благојевић.
У пресуди је наведено да је мајка отпуштена из болнице без документације о узроку смрти, да није видела тело детета, да родитељи нису добили резултате обдукције нити тело ради сахране.
Такође се наводи да не постоји сигурност да је дете над којим је вршена обдукција исто дете које је Светлана родила, јер је парафински калуп уништен и не постоји ДНК узорак.
Суд је утврдио да је држава својим неделотворним поступањем повредила право родитеља на породични живот јер није предузела адекватне мере да се разјасни судбина детета.
Благојевић додаје да је правда само делимично задовољена јер нема одговорних нити објашњења за оно што се догодило.
„Имам још сличних случајева, али поражава то што је Врховни суд у другом готово идентичном предмету донео супротну одлуку. Због тога сам се обратио Европском суду за људска права у Стразбуру и очекујем да ће се и тамо отворити ова тема“, закључио је адвокат.
