YоуТубе поглавља:

00:00:00 Увод и представљање Милоша Јовановића
00:00:36 Зашто је НАДА постала „Аутентична десница”
00:04:08 Два услова: смена власти и одустајање од чланства у ЕУ
00:08:12 Промена Вучића није довољна без промене политике
00:15:35 Студентска листа, Ломпар и правац будуће власти
00:17:39 Русија, Запад, страни утицај и српска политика
00:24:04 Ко је одговоран за изборе у непромењеним условима
00:30:40 Изборна математика, цензус и састав листе
00:39:03 Контролори, крађа гласова и медијска блокада
00:47:02 Већински систем и мере за оздрављење демократије
00:57:34 Изборна ноћ, могући немири и признавање резултата
01:03:31 Окупљање деснице, Ломпар и председнички кандидат

Председник Новог ДСС-а др Милош Јовановић рекао је у разговору са уредником Србин.инфо Дејаном Петром Златановићем да листа „Аутентична десница”, коју чине Нови ДСС, Монархисти и њихови политички и нестраначки сарадници, на парламентарне изборе излази са двоструким циљем: да учествује у смени власти Александра Вучића и да после те смене обезбеди промену државне политике.

Парламентарни избори заказани су за 25. октобар 2026. године, што је потврдила Републичка изборна комисија. Јовановић је интервју дао 15. септембра, док је прикупљање потписа за листу још трајало. Навео је да је до тог тренутка прикупљено више од 5.000 потписа, да очекује прелазак броја од 8.000 и да би листа могла да буде предата по завршетку паковања документације.

Зашто „Аутентична десница”

Јовановић је рекао да коалиција НАДА није нестала и да је управо она политичко језгро „Аутентичне деснице”: Нови ДСС и Монархисти настављају сарадњу, али изборни наступ проширују интелектуалцима, јавним личностима и појединцима који прихватају програмске услове листе. Назив „аутентична”, како је објаснио, није изабран као самохвала, већ као опис околности у којима је, према његовој оцени, на политичкој сцени остала само једна недвосмислено опозициона листа деснице.

Осврћући се на изборе 2023. године, Јовановић је подсетио да су се тада десним бирачима нудиле и листа Бранимира Несторовића и коалиција Заветника и Двери. Тврди да је још тада знао да Заветници имају договор са Вучићем, а као потврду своје процене навео је то што је Милица Ђурђевић Стаменковски после избора постала министарка. Његов став је да политичка организација не може истовремено да буде истинска десница и да подржава, јавно или прикривено, власт коју он означава као „лажну десницу”, „фасадни патриотизам” и режим који спроводи антинационалну политику.

Према Јовановићу, аутентичност деснице не доказује се симболима, графитима и паролама, него односом према државним и националним интересима, владавини права и спремношћу да се власт смени. Зато је више пута поновио да листа не сме да буде ничији сателит и да он не пристаје да буде „корисна будала” ни власти, ни студентске листе, ни прозападне опозиције, ни било ког страног центра.

Два услова за сарадњу: смена власти и одустајање од чланства у ЕУ

Јовановић је навео два минимална услова за окупљање људи и организација око „Аутентичне деснице”. Први је недвосмислена опредељеност за смену Вучићевог режима и спремност да се са остатком опозиције учествује у краткотрајној техничкој влади. Други је јасан став према Европској унији: сарадња са ЕУ је пожељна и неопходна, али Србија не треба да постане њена чланица.

Програмска област	Став који је Јовановић изложио у интервјуу	Практична последица коју предлаже
Смена власти	Вучићев режим мора бити смењен у сарадњи са другим опозиционим снагама	После избора формирати временски ограничену техничку владу ако опозиција има већину
Европска унија	Сарадња са ЕУ — да; чланство Србије у ЕУ — не	Прекинути политику „безалтернативног европског пута”, без прекида економске и друге сарадње
Косово и Метохија	КиМ је саставни део Србије, а Бриселски, француско-немачки и Охридски споразум су, по његовом правном тумачењу, противуставни и ништави	Обуставити њихову примену и обновити државну стратегију дугорочне борбе за КиМ
Русија и спољна политика	Србија не треба да буде ни „проруска” ни „прозападна”, већ да води српску политику; санкције Русији одбацује	Одлуке доносити према српским интересима, уз очување сарадње са Русијом, ЕУ и другим актерима
Изборни систем	Партијска држава се не може разбити само променом власти	Увести већински или снажно персонализован изборни систем, уз низ додатних изборних реформи
Медији	Националне телевизије и РТС, по његовој оцени, годинама крше законе и политички искључују опозицију	После смене власти утврдити одговорност, применити закон и створити професионалне медије независне од сваке власти
Изборна контрола	Ниједна странка сама не може покрити сва бирачка места ако грађани одбијају да учествују	Обучити контролоре, покрити што више места и поделити одговорност између странака, медија и грађана

Косово и Метохија као прва линија разграничења

Косово и Метохија било је једно од средишњих питања интервјуа. Јовановић је власт оптужио да по Србији исписује паролу „Кад се војска на Косово врати”, док истовремено, како тврди, више и не помиње Резолуцију 1244 Савета безбедности УН и спроводи договоре којима се српске институције гасе у јужној покрајини.

Он је Бриселски споразум из 2013, француско-немачки план и Охридски договор из 2023. назвао противуставним и правно ништавим у унутрашњем правном поретку Србије. Признао је да су ти договори већ произвели бројне последице, али сматра да будућа власт не би требало да их прихвата као важећи основ државне политике.

Јовановић је рекао да су укинуте или напуштене бројне полуге српске државности на северу и у другим деловима Косова и Метохије, издвојивши регистарске таблице са ознакама српских градова, питање Газивода и институционални положај Срба. Посебно је оптужио Српску листу да притисцима, претњама, куповином људи и ускраћивањем посла гуши политички отпор Срба који не прихватају политику Београда.

Објашњавајући зашто на врху листе нема више кандидата који живе на Косову и Метохији, Јовановић је рекао да би њихово јавно кандидовање могло да им уништи егзистенцију и угрози останак у покрајини. Тврди да је Нови ДСС после 2023. изгубио одборе које је годинама градио јер су људи били изложени притисцима. Поменуо је Марка Јакшића и Лазара из Штрпца као људе које познаје, али је нагласио да не жели да их додатно излаже опасности.

По његовој оцени, док је Александар Вучић на власти не постоји стварна државна борба за Косово и Метохију. И после смене, додао је, та борба неће бити довољно озбиљна ако у новој политичкој већини не буде снаге која одбацује досадашње споразуме и европску интеграцију по цену територијалних и државних уступака.

Јовановић је оспорио и начин организовања парламентарних избора за бираче са Косова и Метохије, тврдећи да се јужна покрајина у изборној процедури фактички третира као иностранство. То је, по његовом правном становишту, још једна последица противуставних уступака и разлог због којег тај део изборног процеса назива нелегалним.

Истовремено је одбацио мишљење да је Косово и Метохија трајно изгубљено. Историја, рекао је, нема краја, а повратак српске државне позиције могућ је само ако Србија буде изврсна, стрпљива и способна да прави стратегију на педесет или сто година.

ЕУ: „Сарадња да, чланство не”

Јовановић је више пута поновио формулу „сарадња да, чланство не”, тврдећи да је „Аутентична десница” једина изборна листа која је спремна да се о чланству Србије у ЕУ изјасни недвосмислено. Као разлоге навео је захтеве у вези са Косовом и Метохијом, усклађивање спољне и безбедносне политике, санкције Русији, однос према ратовима деведесетих, питања породичног права, миграције и положај српске пољопривреде на јединственом европском тржишту.

Говорећи о пресуди Суда правде ЕУ од 25. новембра 2025. године, Јовановић је тврдио да би чланство обавезало Србију да призна истополне бракове склопљене у другој држави чланици. Правна прецизност захтева следећу допуну: пресуда у предмету Ц-713/23 утврђује обавезу признавања брака двоје држављана ЕУ истог пола који је законито склопљен у другој чланици, у контексту слободе кретања и породичног живота; Суд је истовремено навео да државе нису обавезне да у свом домаћем праву уведу истополни брак. Јовановић се политички противи и таквом ограниченом правном признању и из тога изводи аргумент против чланства.

Када је реч о пољопривреди, његова процена је да српски произвођачи не би издржали пуну конкуренцију на унутрашњем тржишту ЕУ и да Србија не би добила довољно времена да сектор припреми за такав притисак. Оценио је и да би се од Србије очекивало да прихвати западну интерпретацију ратова у бившој Југославији.

У том контексту Јовановић је изнео став да у Сребреници није почињен геноцид и да генерал Ратко Младић није био ратни злочинац. Он је НАТО означио као страну у рату, наводећи бомбардовање положаја Војске Републике Српске и подршку Хрватској током операције „Олуја”, коју је назвао највећим етничким чишћењем Срба и великим злочином.

„Ни проруски, ни прозападни — него српски”

Јовановић је одбацио етикету „проруски политичар” и рекао да себе сматра српским политичарем који државну политику мери српским интересом. Русију не сматра непријатељем: издвојио је културну, историјску и цивилизацијску блискост, руску подршку Србији у Савету безбедности УН и чињеницу да Москва не признаје сецесију Косова и Метохије. Подсетио је и на руске жртве у борбама за ослобођење Србије, али је додао да Русија није увек помогла колико су Срби очекивали.

Према Западу има двострук однос. Рекао је да цени европску и западну цивилизацију, културу и историјска достигнућа, али да савремени Запад сматра декадентним и политички непријатељским према кључним српским интересима, пре свега због НАТО агресије и политике према Косову и Метохији.

Као пример потребе за дијалогом навео је историчара Бојана Димитријевића, са којим се не слаже у свему. По Јовановићевом тумачењу, Димитријевићев антикомунизам понекад га води ка већем ослањању на Запад и критичнијем односу према Русији, али то не спречава сарадњу и отворен разговор.

Нема спасиоца из иностранства

Јовановић је оштро критиковао уверење да ће Европска унија, Сједињене Државе, Русија или било који други спољни актер сменити власт уместо грађана Србије. Такво размишљање назвао је последицом „колонизованог ума”: одрасли људи се, како је рекао, понашају као малолетници који од родитеља траже дозволу за сваки поступак.

По њему, свака велика сила делује у свом интересу, а не из алтруизма према Србији. Спољни актери могу да имају утицај само онолико колико им домаће политичке и друштвене елите то омогуће. Критиковао је и власт и део опозиције због ослањања на амбасаде и спољну подршку, називајући их деловима исте „кластер елите”.

Студентска листа: подршка смени режима, спор око политике

Јовановић је рекао да поздравља циљ студентског покрета да се смени власт и да међу студентима има много национално опредељених људи. Ипак, процењује да је изборна студентска листа медијски обликована пре свега преко Н1 и Нове С и да је њено тврдо бирачко језгро грађанско и проевропско.

Тврди да листа нема јасне одговоре на питања чланства у ЕУ, Косова и Метохије, санкција Русији и других државних тема. По његовом мишљењу, листа је пројектована да промени власт, али не и спољнополитички курс. Поменуо је Јована Ратковића као једног од људи чији политички профил види као доказ таквог усмерења, а навео је и да подршка ПСГ-а, ЗЛФ-а, Демократске странке и других проевропских организација утиче на њен политички карактер.

Јовановић сматра да би присуство Мила Ломпара било значајно, али да ни „десет Ломпара” не би могло да промени унапред постављени смер листе. Феђу Димовића види као национално препознатљиво име, али не као довољну противтежу људима попут Јове Бакића и драматурга Жељка Хубача. Поновио је да не оспорава право студената да сами изаберу кандидате, али задржава право да политички анализира њихов избор.

Одговорност за ризик избора у непромењеним условима, по Јовановићу, сносе они који су изборе захтевали. Подсетио је да је студентски покрет у једном периоду свакога ко помиње изборе оптуживао да помаже Вучићу, а затим је преко ноћи изборе поставио као главни захтев. Он тврди да је предлагао једну заједничку листу студената, јавних личности и странака, уз мањи број мандата за партије, али да разговор није прихваћен.

Критиковао је и део опозиционе јавности и медија што су студентске одлуке подржавали без критичког преиспитивања, издвојивши Софију Мандић као једну од ретких особа које су јавно постављале тежа питања. Ако изборни резултат буде слаб, поручио је критичарима да „купе огледало”, јер „Аутентична десница” неће прихватити улогу унапред одређеног кривца.

Као пример немогућег програмског савеза поменуо је и Мирослава Микија Алексића и његову организацију. Јовановић је рекао да је преко Владе Јелића вођен приватни разговор, али да је добио одговор да та политичка група сматра како Србија нема алтернативу чланству у ЕУ. Зато, по његовој оцени, нема основа за заједничку листу: он не жели широко окупљање које би прикрило суштинско неслагање око државног курса.

Техничка влада: шест месеци за слободне медије и нове изборе

Јовановић је објаснио да са студентском и проевропским листама не може да формира дугорочну политичку владу зато што се разликују око темељних државних питања. Међутим, ако после избора буде постојала опозициона већина, спреман је да учествује у техничкој влади ограниченој на приближно шест месеци.

Задаци те владе били би ослобађање медија, успостављање минималних услова за слободне и демократске изборе и расписивање нових избора на којима би грађани бирали између јасних политичких програма. Питање кривичне и политичке одговорности могло би, признао је, да захтева више времена од шест месеци.

У полемици са Златановићем о томе да ли Пинку, Хепију, Б92 и другим медијима одмах после смене власти треба забранити рад, Јовановић је рекао да жели утврђивање одговорности за кршење Закона о електронским медијима и Закона о јавном информисању, укључујући одговорност РТС-а. Ипак, није спреман да то постави као ултиматум који би могао да спречи формирање владе и остави Вучића на власти. Његов приступ је да се најпре обезбеди смена, а затим системски, законито и трајно уреди медијска сцена тако да професионални медији не зависе ни од наредне власти.

Мило Ломпар: отворена врата, али и поштовање његове одлуке

Јовановић је говорио са великим поштовањем о професору Милу Ломпару, а његову књигу „Дух самопорицања” сврстао је међу најважније српске књиге последњих двадесетак година. Рекао је да је Ломпару још пре седам месеци предвидео да неће бити на студентској листи или да ће, ако буде, служити само као национални „алиби”.

Према Јовановићевим речима, Ломпару је понудио прво место, могућност да његово име буде у називу листе и пуну политичку сарадњу уколико не буде на студентској листи. Понуду је поновио када су Нови ДСС и његови партнери 17. маја званично почели кампању, као и касније у разговору коме је присуствовао професор Дејан Мировић.

Ломпар је, како је Јовановић пренео, остао доследан намери да помогне студентској листи и рекао да, чак и ако се на њој не нађе, не види како би могао да преко ноћи пређе на другу страну. Јовановић је ту одлуку оценио као честиту и поштена, иако му је жао што Ломпар није део „Аутентичне деснице”. Он је оценио да је Ломпар легитимно покушавао да студентску листу учини подједнако националном и грађанском, али да та намера није успела.

Говорећи о Немањи Видићу, Јовановић је нагласио да нема поуздане податке, већ да је чуо београдску гласину по којој Видић није прихватио кандидатуру зато што на листи нема Ломпара. Изричито је рекао да то не може да тврди као чињеницу.

Ко подржава листу и ко ће бити на њој

Јовановић је навео више имена људи који подржавају „Аутентичну десницу” или ће, према његовим речима, бити кандидати и учесници кампање. Драгомир Дража Анђелковић листу подржава, али не тражи посланички мандат. Академик Коста Чавошки дао је потпис подршке и, како је речено, гласаће за листу. Историчар др Немања Девић прихватио је да буде кандидат.

Као део стручног и политичког тима Јовановић је поменуо професоре Бранислава Ристивојевића, Александра Поповића, Синишу Атлагића, Ружицу Игић и Милоша Станковића, историчара Бојана Димитријевића, као и Слађану Милетић из Ниша. Навео је и професора социологије права Данила Вуковића као интелектуалца који ће подржати листу, док ће Душан Достанић учествовати на појединим трибинама.

Александар Павић, након подела у покрету „Ми – снага народа”, такође има отворен позив. Јовановић је рекао да Павића цени, да би волео да му се придружи и да мање разлике, укључујући примедбе на назив листе, не сматра пресудним. Ако не буде кандидат, очекује бар његову подршку.

Политички актер или група	Како је Јовановић описао однос „Аутентичне деснице” према њима
Студентска листа	Могућа сарадња само у краткој техничкој влади ради смене власти и припреме слободних избора; нема услова за заједничку програмску владу
Проевропска опозиција	Исти модел техничке сарадње; трајна коалиција није могућа због ЕУ, КиМ и спољне политике
Бранимир Несторовић	Окупљање није могуће ако остаје при ставу да би пре подржао мањинску владу СНС-а него учествовао у смени режима
Александар Павић	Отворен позив за прикључење листи; Јовановић каже да га цени и да би волео да буде део заједничког наступа
Мило Ломпар	Понуђени прво место и утицај на назив листе; Јовановић поштује одлуку да не пређе после неуспелог уласка на студентску листу
Драгомир Анђелковић	Јавна подршка без захтева за мандат
Коста Чавошки	Дао потпис подршке и, према Јовановићу, гласаће за листу
Немања Девић	Кандидат на изборној листи
Национално опредељени бирачи и интелектуалци	Јовановић тражи њихов глас и када имају личне резерве према њему; поменуо је Мила Ломпара, Милоша Ковића и Часлава Копривицу

Изборна математика и политичка одговорност

Јовановић верује да „Аутентична десница” не само да прелази садашњи цензус, него може да освоји више и од некадашњих пет одсто. Рачуницу заснива на приближно 475.000 гласова које су 2023. заједно добили коалиција НАДА, Несторовићева листа и Заветници–Двери, уз део бирача Народне странке Вука Јеремића и део разочараних гласача СНС-а.

Његова процена је да велики део тог национално опредељеног бирачког тела неће прећи ни студентској, ни проевропским листама, посебно после последица француско-немачког плана на Косову и Метохији. Зато очекује да ће грађани који желе и смену власти и промену политике препознати „Аутентичну десницу”, чак и ако им он лично није најсимпатичнији политичар.

На директно питање шта ће учинити ако листа ипак остане испод цензуса, Јовановић је одговорио да би сазвао изборну скупштину странке и да се не би поново кандидовао за председника. Не би, каже, истог часа напустио организацију и оставио расуло, већ би у техничком мандату помогао да се обезбеди уредна смена руководства.

Као доказ да функцију не сматра личним власништвом подсетио је да је 2013. вратио посланички мандат и поднео оставку на место потпредседника ДСС-а, јер се није слагао са недовољно одлучним противљењем странке Вучићевој политици према Косову и Метохији. Поменуо је кратак и тежак разговор са Војиславом Коштуницом, али и нагласио да је Нови ДСС једина странка којој је икада припадао и да не намерава да прави нову организацију после сваког неслагања.

Навео је и имена некадашњих страначких људи који су, по његовој оцени, напустили идеје ради власти или привилегија — Миленка Јованова, Петра Петковића и Небојшу Бакареца — као и примере са другог дела политичке сцене, попут Гордане Чомић и Јелене Триван. Супротстављајући се таквој пракси, поручио је да је спреман политички да падне са својим идејама, али не и да их прода.

Француски пасош, српски идентитет и „провинцијски космополитизам”

Јовановић је одговорио и на честе нападе због француског држављанства. Рекао је да је француски пасош стекао кроз животне и породичне околности, јер му је супруга Францускиња, али да живи у Србији, да му деца похађају државне школе у Србији и да намерава да у Србији живи и умре. Српски идентитет и пасош за њега су први.

Испричао је и сусрет са женом која је њега и академика Матију Бећковића после студентског скупа назвала „псеудоопозицијом”. У разговору је, како је пренео, та жена рекла да Младића сматра злочинцем, Косово изгубљеним и да за њега не би жртвовала живот, а њему је замерила француски пасош. Јовановић такав став описује као „провинцијски космополитизам” — прихватање свега што долази споља уз омаловажавање сопственог идентитета.

Он тврди да српски национализам не мора да буде неписмен, провинцијалан или агресиван, већ културан, демократски и државотворно одговоран. Управо зато „Аутентичну десницу” представља истовремено као националну и демократску опцију.

Састав листе: струка, географија, јавни наступ и законска квота

На питање зашто на листама деснице нема више родитеља са много деце, ратних ветерана, сељака и људи са Косова и Метохије, Јовановић је одговорио да разумева такву примедбу, али да кандидатура не сме да буде пуки симболички или популистички гест. Посланик мора да буде способан да говори јавно, ради у одборима, пише и брани предлоге и издржи притисак.

Рекао је да се при састављању листе морају истовремено ускладити стручност, способност јавног наступа, регионална заступљеност, политичка поузданост и законска родна структура. Изразио је незадовољство обавезном квотом од 40 одсто мање заступљеног пола, оценивши да жене не треба третирати као квоту, али је нагласио да у странци има веома способних жена. Према објашњењу РИК-а о важећим правилима, најмање 40 одсто кандидата мора припадати мање заступљеном полу, а у сваких пет места морају бити три кандидата једног и два другог пола.

Јовановић је признао да ће листа овога пута можда бити географски централизованија него што би желео, иако Нови ДСС у руководству има људе из Београда, Велике Плане, Зрењанина, Ниша, Шапца, Шумадије, Војводине и Републике Српске. За листу је рекао да је једна од најквалитетнијих, ако не и најквалитетнија на изборима, због броја професора, правника, историчара, медицинских радника и људи са локалним политичким искуством.

Као пример људи са сопственим политичким и локалним легитимитетом поменуо је Предрага Марсенића, Дејана Шулкића, Зорана Сандића, Јелену Вујановић и Бранислава Бана Живановића. Шулкића је издвојио као човека који је три мандата водио Велику Плану, користећи његову реченицу да се у политици „бира од понуђених” као одговор онима који са стране траже савршене кандидате, а сами не желе да уђу у борбу.

Контролори: странка не може без грађана

Јовановић је прихватио примедбу да је одбрана гласова једна од највећих слабости опозиције. Рекао је да „Аутентична десница” може да покрије приближно 70 до 80 одсто бирачких места, али да број контролора није једино питање: важно је да обучени људи издрже притисак, не напусте место за новац или ручак и остану до краја бројања и потписивања записника.

Одговорност, по њему, не може бити само на странкама. Грађани који траже заштиту гласа морају да се пријаве за контролу, прођу обуку, дођу на скупове и преузму део посла. И медији имају обавезу да омогуће видљивост и мобилизацију. Он је упоредио организационе могућности странака са студентским покретом, који је за кратко време окупио велики број контролора, али је додао да студенти имају медијску и друштвену подршку какву Нови ДСС и највећи део опозиције никада нису имали.

Јовановић је навео да је већ око четири и по године потпуно одсутан са четири приватне телевизије са националном фреквенцијом — Пинка, Хепија, Б92 и Прве — а да се на РТС-у појавио свега неколико пута. То види као доказ дубоке неравноправности кампање.

Одговарајући на поређење са организационом снагом Српске радикалне странке деведесетих, Јовановић је оценио да је СРС била пројекат делова службе, са великим изворима финансирања, јаком скупштинском заступљеношћу и медијским присуством које данашња аутентична опозиција нема. Подсетио је да се Александар Вучић тада појављивао и у „Утиску недеље”, док је он данас годинама искључен са националних телевизија.

Истакао је и пример власти Војислава Коштунице, коме, уз све политичке мане, приписује истински демократски однос према медијима. Подсетио је да је сатирична емисија „Никад извини”, у којој је и сам врх власти био изложен исмевању, несметано емитована, а да новинари период 2005–2007. описују као време велике медијске слободе. Према Јовановићу, будућа власт мора да прихвати да је критикују и они медији и аутори који јој политички нису блиски.

Говорећи о српском друштву, рекао је да воли свој народ и да Србе сматра великим и историјским народом, али да садашње генерације — укључујући и сопствену — нису показале ниво одговорности и пожртвовања генерације која је пробила Солунски фронт. Политика је, поручио је, озбиљан посао, а институционална и демократска култура морају да се уче после бројних историјских дисконтинуитета.

Како би мењао изборни систем

Најважнија институционална реформа, по Јовановићу, јесте укидање партијске државе, односно партитократије. Његов основни предлог је већински изборни систем, или бар прелазно решење које ће грађанима омогућити да непосредније гласају за кандидата именом и презименом.

У таквом систему, објаснио је, страначки председник не би могао да командује посланицима који сопствени легитимитет имају у својим изборним јединицама. И сам лидер странке морао би да победи у својој јединици. То би унутрашње односе у странкама учинило конкурентнијим, смањило војничку хијерархију и спречило партије да после освајања власти потчине државу, јавна предузећа, медије, запошљавање и финансијске токове.

Ако би пропорционални систем остао, Јовановић предлаже жребање редног броја листа, као код председничких кандидата, како брзина прикупљања потписа не би одређивала место на гласачком листићу. Тражи и равномерну расподелу јавних бележника и општинских оверитеља свим учесницима, јер сада, како тврди, СНС и СПС заузимају највећи део капацитета.

Поред тога, залаже се да током изборне кампање буде забрањено објављивање истраживања јавног мњења, јер сматра да се она наручују, плаћају и користе за усмеравање бирача. Предлаже и забрану коментара испод политичких вести у кампањи због бот мрежа и све веће употребе вештачке интелигенције, камере на бирачким местима, техничка решења за бољу контролу бројања, равноправан медијски приступ од почетка поступка и праведније финансирање кампање.

Као пример другачије процедуре поменуо је Републику Српску, где изборна кампања почиње тек пошто се листе прикупе и прогласе. Сматра да би Србија могла да уведе временски раздвојен период за прикупљање потписа и праву кампању, чиме би се смањила предност великих и богатих странака.

Изборна ноћ, могуће насиље и одговорност најјаче опозиционе листе

Јовановић је рекао да би волео да грађани греше када страхују да се изборни процес „неће завршити без крви”. Његов начелни став је да само слободни и демократски избори могу да изведу Србију из кризе, док избори који то нису најчешће кризу продубљују. Ове изборе у садашњим условима не сматра ни слободним ни демократским.

„Аутентична десница” ће се, поручио је, понашати одговорно и настојати да спречи немире. Ипак, одлука о ширем одговору у изборној ноћи, ако дође до оспоравања резултата, пре свега ће бити на листи која освоји 35 или 40 одсто опозиционих гласова, а не на организацији са пет, шест, седам или осам одсто. Највећа политичка снага, сматра он, има и највећу одговорност да грађанима каже шта следи.

Јовановић не верује да би Александар Вучић лако прихватио пораз. Позвао се на 15. март и на информације које су до њега дошле о присуству ватреног оружја и људи спремних да га употребе. Истовремено је сам признао да за те тврдње нема доказе које би могао да представи јавности. Позвао се и на раније изјаве Чедомира Јовановића о људима окупљеним у и око зграде Председништва и простора преко пута ње.

Додао је да је после 15. марта покушавао да у јавност пласира сопствени „рецепт за слом режима”, укључујући текстове у недељнику „Радар”, али да његови предлози нису прихваћени. Исход досадашње борбе описао је народном формулом да је „од готовог направљена вересија”. Упозорио је и да искључиво формално-правни пут може бити блокиран ако власт не поштује судске одлуке или ако поступци пред управним судовима трају без извесног краја.

Његова процена је да је модел Вучићеве владавине истрошен и да више не може да производи стабилност. Када власт говори о „миру и стабилности”, тврди Јовановић, у пракси производи немир и нестабилност. Због тога очекује тежак период и неизвесну кампању, изборни дан и постизборну кризу, али се нада да ће резултат бити довољно јасан да власт не добије простор за негирање воље грађана.

Окупљање деснице: „Врата су отворена, али реците са ким”

На Златановићев предлог о стварању ширег „саборног центра” националних организација и интелектуалаца, Јовановић је одговорио да је Нови ДСС увек био за окупљање, али искључиво истински опозиционе деснице. Подсетио је да је 2023. предлагао сарадњу пет странака, укључујући Народну странку Вука Јеремића, али да Двери и Заветници нису желели да се обавежу да ће после избора учествовати у смени Вучића са остатком опозиције.

Бранимир Несторовић се, по његовој оцени, сам искључио из будућег окупљања изјавом да би пре подржао мањинску владу СНС-а него техничку владу са остатком опозиције. Јовановић разуме логику страха да би после Вучића могао доћи неко гори, коју повезује и са појединим текстовима Слободана Антонића, али је одбацује: „Нема горег од овога”, његова је порука.

Критеријуми остају исти за све: смена режима уз техничку сарадњу са опозицијом и одустајање од чланства у ЕУ. Личне сујете и мање разлике нису препрека, али однос према власти, Косову и Метохији и европским интеграцијама јесте.

Један председнички кандидат — али политички неутралан

Говорећи о могућим председничким изборима после парламентарних, Јовановић је рекао да нема проблем да подржи доброг заједничког кандидата свих који нису СНС. Међутим, тај кандидат би морао да буде политички доживљен као неутралан.

Према његовој процени, изразито национално обележен кандидат одбио би део грађанских бирача, док би наглашено проевропски и антинационални кандидат одбио националне гласаче. Због тога сматра да ни он, ни Мило Ломпар, али ни Јово Бакић, вероватно не би могли да буду истински заједнички кандидат читаве опозиционе Србије.

Јовановићева завршна порука: смена власти је почетак, не крај

Јовановић је интервју завршио уверењем да ће „Аутентична десница” прећи цензус и постати довољно снажна да без ње не буде могуће променити власт и формирати нову већину. Циљ, по њему, није посланички клуб ради самог присуства у парламенту, већ политичка полуга која ће гарантовати да смена Вучића не постане наставак исте политике другим именима.

Он је нагласио да после смене власти не долази лакши, већ тежи период: изградња институција, медијских слобода, изборног система, одговорне спољне политике и повратак владавине права. Грађани природно желе брзу промену, али политичари имају обавезу да мисле два или три корака унапред.

Званична позиција Новог ДСС-а, објављена и пре расписивања избора, подудара се са главном поруком интервјуа: „Аутентична десница” себе представља као гаранцију да после избора неће бити промењена само власт него и политика. Да ли ће бирачи прихватити ту понуду, колику ће подршку листа добити и да ли ће после избора бити могућа техничка сарадња идеолошки различитих опозиционих снага, одлучиће гласање и постизборни односи.

Погледајте цео интервју на YоуТубе каналу „Србин.инфо – канал Центар”, па сами процените аргументе Милоша Јовановића и одговоре које „Аутентична десница” нуди пред изборе 25. октобра.

Извор: Србин.инфо / Центар
Аутор: дејан Петар Златановић