YоуТубе поглавља:

00:00:00 Избори као питање националног опстанка
00:01:51 ЕУ, Косово и Метохија и Ратко Младић
00:03:16 Немања Девић кандидат „Аутентичне деснице”
00:04:06 Критика власти, опозиције и студентске листе
00:05:34 Девић о Кајмакчалану и српским прецима
00:08:43 Ограђена осматрачница и форма без суштине
00:10:25 Зашто је Девић прихватио политичку борбу
00:11:44 „Здрава десница” и одлучивање без амбасада
00:13:40 Краљ Петар, добровољци и историјски узори
00:15:34 Студенти, Косово, НАТО, Русија и Сребреница
00:18:05 Борба није за мандате и привилегије
00:19:16 Нова Југославија, ограда и завршна порука

Историчар др Немања Девић подржао је листу „Аутентична десница” и прихватио да буде њен кандидат за народног посланика на парламентарним изборима заказаним за 25. октобар. То су на конференцији за медије, коју је приказао Јутјуб канал „Србин.инфо”, саопштили председник Нове Демократске странке Србије др Милош Јовановић и сам Девић, наглашавајући да, према њиховом виђењу, изборни циљ не сме да се сведе само на смену режима Александра Вучића, већ мора да обухвати и промену његове политике према Косову и Метохији, Европској унији, националном идентитету, Републици Српској и тумачењу новије српске историје.

Конференција је одржана 15. септембра испред осматрачнице српске Врховне команде са Кајмакчалана, пренете у Пионирски парк. Избор места и датума био је саставни део политичке поруке: Јовановић и Девић повезали су предстојеће изборе са питањем да ли су данашње генерације, како су рекли, достојне предака који су стварали и бранили Србију. Званично саопштење Новог ДСС-а потврђује да „Аутентичну десницу” чине Нова ДСС и политички савез Монархисти – Покрет за Краљевину Србију, у оквиру Српске коалиције НАДА, као и да је Девић представљен као кандидат те листе.

Јовановић: Улог избора је опстанак Србије као нације

Милош Јовановић је на почетку подсетио на српске војнике са Солунског фронта, на генерације које су, према његовим речима, „стварале ову земљу” и браниле је све до НАТО агресије 1999. године. Он је предстојеће изборе представио као проверу националне одговорности: да ли ће Срби наставити да се боре за сопствене интересе и ослањају на своје снаге или ће, како је навео, на „безалтернативним путевима” постепено нестати са историјске позорнице.

Према Јовановићевој оцени, Срби су „велика нација” и народ који може и мора сам да се избори за свој опстанак. Из тога је извео захтев да одговори на најважнија државна питања буду недвосмислени, посебно у односу на Европску унију и Косово и Метохију.

Када Брисел од Србије тражи да прихвати сецесију јужне српске покрајине, одговор мора да буде одбијање, рекао је Јовановић, истичући да су Косово и Метохија саставни део Србије. Косово и Метохија јесу саставни део Републике Србије, али се највећи део Покрајине налази под фактичком влашћу албанских сепаратистичких структура у Приштини, уз међународно војно присуство.

Јовановић је одбацио и, како ју је назвао, западну верзију ратова у бившој Југославији према којој се Срби представљају као искључиви кривци. Говорећи о недавно преминулом генералу Ратку Младићу, изнео је став да Младић „није злочинац”, већ симбол борбе за слободу и ратни командант који је непосредно учествовао у стварању Републике Српске. Истовремено је председнику Србије замерио што, према његовим речима, није смео да оде на Младићеву сахрану.

Од Косова и Метохије до ЕУ: шта Јовановић назива променом политике

Јовановић је чланство Србије у Европској унији одредио као једно од главних питања избора. Његов став је да су сарадња са ЕУ и практични односи са европским државама добродошли, пожељни и неопходни, али да би пуноправно чланство Србији донело више штете него користи и зато није прихватљиво.

У том контексту је одбацио вредности за које тврди да се Србији намећу из ЕУ, помињући истополне бракове, миграциону политику и грађанско схватање нације. Јовановић је изнео став да српска нација мора да почива на посебном националном идентитету, а не на моделу по коме, како је рекао, припадник било које расе, вере или светоназора аутоматски постаје Србин на исти начин на који се данас дефинишу Французи, Британци или Немци. Ова оцена представља политички и идеолошки став Милоша Јовановића; суд о њој остаје читаоцима и стручној јавности.

По његовим речима, власт Александра Вучића је свој однос према Србији показала политиком према Косову и Метохији, ослањањем на „батинаше” и урушавањем правне државе. Јовановић тврди да је уништавање владавине права истовремено и уништавање државе. Због тога његова порука није само да власт треба заменити, већ да после избора не сме да остане иста политика коју он види као одустајање од суверенитета и националних интереса.

Критике власти, проевропске опозиције и студентске листе

Јовановић је политичку сцену поделио на режим и њему наклоњене странке, проевропску опозицију, студентску листу и „Аутентичну десницу”. Власт је оптужио за издају Косова и Метохије, насиље и рушење правне државе. За проевропску опозицију рекао је да, као и режим, полази од уверења да Срби не могу без спољних ментора и да се према народу односи као према политички „малолетном”.

Студентском покрету није оспорио значај борбе за владавину права и против партократије, али је студентској листи замерио што, према његовој оцени, нема јасне одговоре на питања односа према ЕУ и кључним националним темама. Управо зато тврди да је „Аутентична десница” остала једини носилац државотворне и слободарске идеје и да јој је отворен шири политички простор него на изборима 2022. и 2023. године.

Политички актер, према Јовановићу	Шта му Јовановић замера	Став који нуди „Аутентична десница”
Власт Александра Вучића и њој блиске странке	Политику према Косову и Метохији, насиље, „батинаше” и урушавање правне државе	Смену власти и прекид политике коју означава као противну државним интересима
Проевропска опозиција	Ослањање на стране менторе и прихватање идеје да Србија нема самосталан пут	Одлучивање у Србији, без налога страних амбасада и центара моћи
Студентска листа	Недовољно јасне ставове о ЕУ, Косову и Метохији и другим националним питањима	Повезивање владавине права са јасном државном и националном политиком
„Аутентична десница”	—	Сарадњу са ЕУ без чланства, одбрану Косова и Метохије, национални идентитет и владавину права

Девић прихватио кандидатуру: „Не желим само да говорим по подкастима”

Немања Девић је саопштио да је прихватио позив Милоша Јовановића и „Аутентичне деснице” да у изборној борби наступи као део тима. Образложио је да не жели да као историчар само говори о темама за које је стручан, да наступа у подкастима, броји прегледе и буде окружен истомишљеницима, већ да преузме политичку одговорност.

Он је употребио кошаркашку метафору, позивајући се на опаску Александра Тијанића, да тим не постоји ако сваки играч жели сопствену лопту и прилику за закуцавање. За себе и људе које подржава рекао је да им није најважније ко ће постићи поене и кога ће снимити камера. Борбу је представио као заједнички посао, а не као такмичење за личну видљивост.

Девић је листу Милоша Јовановића назвао и „професорском” и интелектуалном, истичући да нико нема монопол над називима студентска, професорска или интелектуална листа. Као људе који су стали уз тај политички круг навео је др Бојана Димитријевића, академика Косту Чавошког и академика Матију Бећковића, а у снимку је поменуто и презиме „др Истивојевић”, без довољно јасно забележеног имена. Јовановић је посебно захвалио и политичком аналитичару Драгомиру Анђелковићу, рекавши да се он неће непосредно кандидовати, али да брани њихове ставове и учествује у кампањи.

Јовановић је најавио да ће Девић бити кандидат за народног посланика и изразио уверење да ће постати посланик. Поручио је да коалиција не иде на изборе само да пређе цензус, већ да постигне најбољи резултат до сада, уз најаву нових директних и индиректних подршки.

Кајмакчалан, Солунски фронт и спор око ограђеног споменика

Говорећи као историчар, Девић је осматрачницу са Кајмакчалана назвао једним од места која би требало да буду светилишта Београда и отаџбине. Подсетио је на 110 година од борби за Кајмакчалан и ослобођења Битоља 1916, а потом и на завршни пробој Солунског фронта, започет 15. септембра 1918. године. Ова два догађаја временски су раздвојена: битка за Кајмакчалан вођена је 1916, док је одлучујућа офанзива на Солунском фронту почела две године касније.

Девић је истакао пожртвовање Подринаца, Шумадинаца, Топличана и Мораваца и оценио да српски народ, када је добро вођен и када су циљеви борбе јасни, може и да страда и да васкрсне. Подсетио је да је српска војска после пробоја за мање од седам недеља прешла више од 500 километара, потом прешла Дрину, Саву и Дунав. По његовом тумачењу, тамо докле је стизала српска војска стизала је и слобода, што је илустровао положајем Словенаца у Корушкој и каснијим стварањем држава на рушевинама Југославије.

Посебно је критиковао то што се осматрачници у Пионирском парку, према његовим речима, не може слободно прићи јер је ограђена у простору који и власт и опозиција називају „Ћацилендом”. Рекао је да преци са Солунског фронта нису заслужили да се њихова крв и жртва обезвређују. Јовановић је ограду око споменика описао као још један пример „простаклука, примитивизма и лажног патриотизма” власти.

Према подацима Града Београда, осматрачница се налази у Пионирском парку, на углу Кнеза Милоша и Булевара краља Александра, а камен од кога је сачињена донели су српски војници са Кајмакчалана. Званични историјски извори такође раздвајају борбе на Кајмакчалану 1916. од пробоја Солунског фронта 15. септембра 1918.

„Суштина испред форме”: критика државне политике идентитета

Девић је рекао да Дан српског јединства не може да буде замена за Видовдан, као што ни мурали са поруком „Кад се војска на Косово врати” не могу да буду замена за стварну одбрану Косова и Метохије. Његова главна примедба власти јесте да истиче симболе и форму, док истовремено, како тврди, тргује питањима српског идентитета и обезвређује њихову суштину.

Тај став је повезао са својом одлуком да се кандидатује: није довољно говорити о идентитету ако се не учествује у политичкој борби која треба да га претвори у државну политику. Девић је поручио да се не бори за мандат, гласове или привилегије, већ да се, по његовим речима, „скине срамота” са споменика и светилишта и да се чује аутентичан глас пониженог српског народа.

„Здрава десница” која одлуке не добија из амбасада

Девић је правио разлику између „аутентичне” или „здраве” деснице и онога што назива лажном десницом. Рекао је да Србији, после искустава од деведесетих година, нису потребна „кукавичја јаја”, улоге које додељује УДБА, нити краткорочни савези лажних левичара и лажних десничара.

По његовом моделу, аутентична десница одлуке доноси самостално, у сопственој централи и у Београду, а не по налозима страних амбасада, „империјалних центара” или после позива „са Бањице”. Овим формулацијама Девић је алудирао на неформалне центре моћи за које тврди да прекрајају странке и коалиције. Он за ту тврдњу на конференцији није изнео документацију нити именовао конкретну институцију која би издала такав налог.

Девић је упозорио и на, како их је назвао, невидљиве и неформалне центре моћи иза „нашминканих” изборних листа које ћуте о Косову и Метохији и НАТО интеграцијама. Његов захтев је да у парламенту постоје представници који ће говорити о Косову и Метохији, бити против санкција Русији, изнети другачије виђење питања Сребренице и бити спремни да присуствују сахрани генерала Ратка Младића. Младића је описао као војног команданта, лидера прекодринских Срба и легенду проистеклу из, како је рекао, одбрамбено-отаџбинских ратова.

Студенти као саборци — али не и тражење правде у Бриселу или Загребу

Девић је похвалио студенте јер су код нове генерације пробудили интересовање за политику, национална и друштвена питања. Назвао их је саборцима, партнерима и пријатељима, али је одмах повукао границу: по његовом ставу, студенти не смеју да траже решење унутрашњих питања Србије у Стразбуру, Бриселу или Загребу.

Зато је рекао да је потребна и листа број 13, коју је метафорички назвао „тринаестим колосеком”, са посланицима који ће јасно говорити о Косову и Метохији, санкцијама Русији, Сребреници и другим идентитетским темама. Иако признаје допринос студентског покрета, Девић сматра да се владавина права и борба против корупције не смеју одвајати од националне политике.

Од краља Петра до деветорице браће Вајагић: Девићев историјски модел

Као позитиван историјски узор Девић је навео Србију краља Петра Првог Карађорђевића, описујући је као демократску и националну државу у којој је владар поштовао Устав и преводио Џона Стјуарта Мила. По његовом мишљењу, такав поредак је створио услове за ослобођење Старе Србије, Косова и Метохије, Приштине, Скопља и Новог Пазара.

Навео је 1.300 каплара, старе добровољце и Србе који су из Америке и Канаде дошли да се боре за Краљевину Србију. Посебно је поменуо деветорицу браће Вајагић, наглашавајући да су оставили своје послове у Америци јер се тада, како је рекао, знало ко је непријатељ, ко савезник и шта се брани.

Девићев закључак је да људи из 1918. нису били надљуди, нити су данашње генерације неспособне да иду њиховим путем, већ да је пресудан квалитет вођства и политичког амбијента. Послужио се изреком да „риба смрди од главе” и рекао да здрав поредак почиње од домаћина у кући, затим породице, удружења, странке и на крају државе.

Област	Став Немање Девића	Политичка последица коју заговара
Политички ангажман	Интелектуалци не треба да остану само у подкастима и међу истомишљеницима	Прихвата кандидатуру и тимску изборну борбу
Национални идентитет	Власт истиче форму, а тргује суштином идентитетских питања	Смена и режима и политике према националним интересима
Студентски покрет	Студенти су пробудили нову генерацију, али не треба да траже решења у иностранству	Сарадња са студентима уз самостално одлучивање у Србији
Спољна политика	Одлуке не смеју да стижу из амбасада и империјалних центара	Самостална политика, противљење санкцијама Русији и јасан став о НАТО-у
Историјско наслеђе	Потребни су јасни циљеви, савезници и вођство као у ослободилачким ратовима	Обнова демократске и национално одговорне државе
Изборна понуда	Постоје листе које, по њему, ћуте о темељним питањима	Присуство „Аутентичне деснице” у Народној скупштини

Јовановић против нове Југославије: „Никада више наднационална идеја”

Одговарајући на питање новинара Србин.инфо о покушајима обнове неке нове Југославије, Јовановић је категорички одбацио сваку нову наднационалну конструкцију. Према његовом виђењу, искуство српског народа са југословенском идејом било је искључиво негативно, а Срби су својом борбом створили државе којима је оспорио историјски легитимитет и ослободили народе које је погрдно назвао „полународима”. Закључио је да свака будућа борба српског народа мора бити искључиво усмерена на добробит Срба и српства.

„Није довољно сменити човека ако остане његова политика”

Иако Јовановић и Девић ту реченицу нису изговорили дословно истим речима, целина њихових наступа носила је управо ту поруку: промена власти без промене курса према Косову и Метохији, Европској унији, националном идентитету, спољним центрима моћи и владавини права за њих не би представљала суштинску политичку промену.

Јовановић је изборе описао као најозбиљније од обнове вишестраначја и захвалио Девићу што је, како је рекао, прихватио не понуду привилегија, већ понуду да се бори, трпи нападе и носи српску заставу и заставу „Аутентичне деснице”. Позвао је национално оријентисане бираче да 25. октобра подрже њихову листу, тврдећи да другу политичку адресу за своје ставове немају.

Девић је завршио поруком да се не смеју осрамотити преци са Солунског фронта, да Србија нема још 110 година за тражење неког будућег решења и да се кључна питања морају решавати данас, у Београду и Србији, као самосталан и храбар народ. Јовановић је најавио нова појачања и поручио да очекује најбољи изборни резултат коалиције до сада.

Извори и контекст:
1. Историчар др Немања Девић подржао и приступио Аутентичној десници (видео)
2. Републичка изборна комисија: роковник избора расписаних за 25. октобар 2026.
3. Град Београд: Осматрачница са Кајмакчалана у Пионирском парку
4. Министарство одбране Србије: Пробој Солунског фронта

Извор: Србин.инфо
Аутор: Дејан Петар Златановић