Председник Ћацистана Александар Вучић стигао је у Њујорк како би учествовао на заседању Генералне скупштине Уједињених нација и обавио низ билатералних сусрета са светским лидерима. Званично, посета је део редовног дипломатског календара: говор пред Генералном скупштином, разговори са више десетина председника и премијера, као и учешће на пратећим скуповима. У исто време, на друштвеним мрежама се шири сасвим другачије тумачење истог путовања.
На налогу „Без Страха“ објављен је текст у којем се тврди да Вучић у Сједињене Америчке Државе не иде само на заседање УН, већ да Вашингтону нуди политички пакет како би продужио опстанак на власти. У објави се наводи да је председник „већ дуже време давао милионе на лобисте, али тешко пролази“, те да сада на сто ставља четири тачке: хапшење Милана Радоичића и Звонка Веселиновића, санкције Русији, признање Косова и „демонтирање“ Милорада Додика. Аутор додаје да је проблем што Вучић „не може да нађе саговорника“, јер је, како се тврди, раније већ обећавао хапшења, али да му је „негде запело“. Закључак објаве је оштар: председнику „више нико нигде не верује“ и гледају га као политичара који је „у криминалу до гуше“.
Иста објава цитира и ранији текст истог налога из јуна, у којем се Вучић оптужује да Србију „продаје Кини на тацни“. Тада су као докази навођени одликовање пријатељства које је добио у Пекингу, споразуми о војној и технолошкој сарадњи, набавка кинеског наоружања, улога компаније Хуавеј у системима надзора и заједничке полицијске патроле. Такав наратив супротставља се званичној линији Београда да Србија води политику вишеструке сарадње — са Европском унијом, Сједињеним Америчким Државама, Русијом и Кином — без формалног опредељења за један блок.
Председничка служба је саопштила да Вучић у Њујорку има густ програм сусрета и да ће се обратити Генералној скупштини. У домаћим медијима најављивани су и разговори са америчким званичницима, између осталог у вези са царинама и санкцијама према НИС-у. Истовремено, сам Вучић је уочи пута рекао да ће оставку на место шефа државе поднети одмах по повратку из Њујорка, око 25. или 26. септембра, како би у кампању за ванредне парламентарне изборе 25. октобра ушао као обичан грађанин. Владајућа Српска напредна странка већ га је истакла као кандидата за премијера.
Имена која се помињу у објави нису нова у јавности. Милан Радоичић је годинама био једна од кључних фигура српске политике на северу Косова и Метохије и међународно је тражен због догађаја у Банјској. Звонко Веселиновић се у извештајима западних служби често повезује са организованим криминалом и под санкцијама је САД.
У исто време амерички конгресмен Џо Вилсон, републиканац из Јужне Каролине и предлагач америчког закона „Србија“ којим би Вашингтон могао да уведе санкције Вучићу и комплетном СНС руководству, написао је да „Вучићева кооптирана безбедносна држава већ сада покушавају да наместе изборе 25. октобра“ ширењем лажних налога и идентитета, пропагандом, незаконитим коришћењем државних ресурса и стављањем медија под државну контролу. Вилсон је поручио да то „прате“ и да српски народ заслужује фер и слободне изборе.
Те објаве заједно стварају политички парадокс који ће обележити Вучићев боравак у Њујорку. Са једне стране, домаћи критичари тврде да председник Америци нуди болне уступке — од Косова и санкција Москви до хапшења људи са севера Косова и Метохије — само да би задржао утицај. Проблем је што се у Америци створио талас који се противи било каквим договорима са Вучићем.
Критичари сматрају да Додик није карта коју Београд може једноставно да „демонтира“ и да хапшења (Радочића и Веселиновића) која се годинама најављују неће лако проћи ако иза њих стоје снажне криминалне мреже.
Србија улази у изборну јесен са председником који одлази са функције да би се вратио у трку за премијерско место, са отвореним питањем Косова, притиском због НИС-а, дугогодишњим односом са Москвом и све видљивијим присуством Кине у инфраструктури, технологији и безбедности.
(Србин инфо)
