„Лажи које ме повезују са срамотним Џефријем Епштајном морају да престану данас. Никада нисам била пријатељица са њим, мој тадашњи дечко Доналд Трамп и ја смо га повремено сретали у друштвеним круговима у Њујорку и на Флориди“, рекла је Меланија.

Међутим, у снимцима које је ексклузивно прибавио The Daily beast и који су објављени уочи избора 2024. године, чује се јасно и гласно како се осуђени сексуални преступник Епштајн хвали блиским пријатељством и са председником и са првом дамом.

Чак је и тврдио да је први пут Трамп спавао са Меланијом у његовом авиону, познатом као „Лолита експрес“, којим су иначе превожене девојчице на његово острво.

У својој изјави у Белој кући, Меланија је рекла да никада није била у Епштајновом авиону.

У својој књизи (мемоари) из 2017. године, која је објављена две године пре него што је наводно пронађен мртав у својој затворској ћелији у Њујорку 2019. године, али сада се открива да је и то упитно, Епштајн је рекао писцу Волфу да је последњих 10 година „Трампов најближи пријатељ“, а то на неки начин доказују и њихове бројне заједничке фотографије и присна конверзација на свим догађајима где су заједно били.

„Никада нисам имала никаква сазнања о Епштајновом злостављању његових жртава. Никада нисам била укључена ни на који начин. Нисам била учесник, никада нисам била у његовом авиону и никада нисам посетила његово приватно острво“, рекла је Меланија.

У својој изјави, прва дама је такође инсистирала да њени мејлови са Епштајновом сарадницом Гилејн Максвел, која служи 20 година затвора због трговине људима у сврху сексуалне експлоатације, нису били „ништа више од необавезне преписке“.

„Мој одговор на мејл Максвел не може се окарактерисати као ништа више од необавезне преписке. Мој љубазан одговор на њен мејл не значи ништа више од безначајне поруке“, рекла је она.

Међутим, мејл који је откривен у пакету Епштајних докумената са суђења показао је да је Меланија 2002. године прва упутила поруку Максвел у којој је била одушевљена и срдачна. Иако прва дана тврди да је то био „само њен љубазан одговор“, наслов поруке „Здраво!“ указује на то да је Меланија прва  започела комуникацију са Максвел и потписала је са „Воли те Меланија“.

У одговору који је послала Максвел послала Меланији Кнаус (пре удаје) види се и да су толико блиске да је Епштајнова сарадница зове „душо“.

У Епштајновим документима је такође и мејл који је њему послат (није идентификован пошиљалац мејла званично) након избора 2016. године, у коме се спомиње Меланијин први сусрет са Трампом. 

„Сећам се да сам се враћао са Доналдом његовим авионом када сам отишао да га посетим на Флориду, то је био викенд када је упознао Меланију и стално је излазио из спаваће собе говорећи: „вау, какав комад…“, написао је непознати пошиљалац Епштајну.

Међутим, Меланија је то све негирала.

„Епштајн ме није упознао са Доналдом Трампом. Упознала сам га случајно на забави у Њујорку 1998. године“, рекла је она.

Прва дама је тврдила да је први пут видела Епштајна 2000. године на догађају којем је присуствовала са својим тадашњим партнером, садашњим супругом.

Негирала је да је имала било каква сазнања о Епштајновим криминалним активностима и да није сведок ниједног од његових злочина.

Проблем за Белу кућу

Меланија Трамп се обратила из Беле куће, која изгледа губи контролу над жељеним наративом другог мандата Доналда Трампа, оцењује CNN.

Тај тренд се огледа у председниковим импулсивним и узнемирујућим испадима и претњама у вези са ратом у Ирану, који су изазвали оштре критике иначе лојалних конзервативних медијских личности. Сада Меланија „подгрева“ причу и око Епштајна.

Док рат доминира расправама у Вашингтону, поставља се питање зашто је прва дама САД, која никада не говори о интимном животу, осетила потребу за тако експлозивну изјаву баш сада?

Чини се да је део мотива био личан. Меланија Трамп се осврнула на „неосноване и неутемељене лажи“ о својим везама са финансијером који је 2019. године извршио самоубиство у затворској ћелији на Менхетну.

Председник Трамп је такође негирао било какве незаконитости повезане са Епстином и рекао да је прекинуо везе с њим почетком 2000-их, пре него што је његово криминално понашање изашло на видело.

Једно питање које још треба разјаснити јесте обим политичког уплитања Западног крила Беле куће у њену изјаву. Особа упозната са ситуацијом рекла је за CNN да је председник био обавештен да његова супруга планира да се обрати јавности.

Међутим, председник је убрзо након Меланијиног наступа изјавио за медије да „ништа о томе није знао“. Тај утисак да Белу кућу муче противречности и недостатак правца одражава се и у променљивим објашњењима и неслагањима око рата у Ирану.

Трамп месецима тврди да је питање Епштајна демократска „подвала“ и да је време да се земља окрене другим темама. Његова фрустрација што се скандал и даље повлачи наводно је била један од разлога зашто је прошле недеље сменио главну државну тужитељку Пам Бонди, по захтеву Конгреса, због заташкавања доказа из случаја Епштајн.

Готово сваки пут када је Бела кућа покушала да угуши драму, само ју је додатно погоршала. У кључним тренуцима, Епштајнове жртве, које су храбро иступиле са својим причама, давале су нови замах кампањи. Изјаве прве даме могле би имати сличан ефекат.

„Свака жена треба да има прилику да јавно исприча своју причу, ако то жели, а њено сведочење би потом требало да буде трајно унето у конгресне записе“, рекла је Меланија Трамп.

Због снаге њеног гласа, званичницима Министарства правде и Беле куће сада ће бити теже да тврде да нема јавног интереса за већу пажњу посвећену последицама ове афере.

Међутим, група Епштајнових жртава оптужила је прву даму да покушава да пребаци одговорност са федералних агенција које би требало да истражују случај. Њена изјава, кажу, тражи више од жртава које су већ показале изузетну храброст.

„Прва дама Меланија Трамп сада пребацује терет на преживеле под политизованим условима који штите оне на власти: Министарство правде, органе за спровођење закона, тужиоце и Трампову администрацију, која се још увек није у потпуности ускладила са Актом о транспарентности Епштајнових досијеа“, наводи се у саопштењу групе преживелих и чланова породице покојне Вирџиније Ђуфре.

Прва дама је такође себи створила политичку замку. Демократе у Конгресу сада захтевају да Меланија сведочи пред одбором. Тиме је можда посејала семе за први велики сукоб између Беле куће и Конгреса ако демократе у новембру поново освоје један или оба дома Конгреса.

Притисак на Трампа

И републиканци и демократе у Конгресу оптужују Министарство правде за прикривање и брисање доказа, као и незаконито задржавање стотина хиљада докумената који би требало да буду објављени по закону који је донео Конгрес под вођством републиканаца, упркос Трамповом почетном противљењу крајем прошле године.

Америчко министарство правде уклонило је са сајта на хиљаде Епстајнових докумената. Сада се може поставити питање да ли ће прва дама искористити свој јединствени утицај на председника како би превазишла одуговлачење његове администрације.

Њен говор долази и у тренутку када је Трампова база подршке у МАГА покрету на тесту као никада раније. Претходни развој догађаја око Епстина удаљио га је од неких најватренијих присталица, јер су допринели перцепцији да „дубока држава“ у Вашингтону заташкава злочине богатих и моћних елита.

Трамп је такође у сукобу са неким бившим савезницима који његову иранску политику виде као кршење предизборног обећања о избегавању нових ратова у иностранству. Последње што жели јесте додатна контроверза. Али он нема јасну излазну стратегију из две велике кризе — једне код куће и једне у иностранству — које прете да угуше његово председништво.