Прочитај ми чланакДа видимо шта је овим милијардерима евентуално рекла вештачка интелигенција о могућности избијања Трећег светског рата, тако што ћемо поставити исти захтев свакоме од четири најпознатија модела
Јавна је тајна да амерички милијардери граде бункере. Некако је испало, случајно или не, да они најбогатији имају везе са вештачком интелигенцијом, па се с обзиром на општу неуравнотеженост света и болесно стање у ком се налази, поставља питање да ли они знају нешто што ми не знамо а што их је мотивисало да крену у изградњу својих хај-тек кртичњака.
Можемо претпоставити да власници великих AI компанија, који праве моделе тј „мозгове“ познатих чет ботова, имају приступ много јачим моделима него што су они дати на коришћење јавности. Тако је уобичајено у свету технологије. Ако је, на пример, сад Актуелан ChatGPT 5, вероватно имају већ функционалан модел следеће генерације који им може дати још боља предвиђања.
Да видимо прво о коме је тачно реч…
Бункераши
Марк Цукерберг
Да кренемо од најпознатијег, власника Фејсбука. Његова фирма Мета је у првих неколико највише због свог опен сорс модела Ollama.
Meta је лидер у опен сорс заједници. Захваљујући PyTorch-у (библиотека за машинско учење која је постала стандард) и Llama моделима, Meta је омогућила милионима програмера и истраживача да граде најмодернију AI технологију. Њиховa лабораторија FAIR је синоним за истраживања у AI. Њихов је и Метаверс (Metaverse), 3Д виртуелни „универзум“ где су људи у међусобној интеракцији уз помоћ аватара са могућностима рада, продаје, забаве.
„Зак“, како га Американци зову, гради бункер на Хавајима, прилог о томе можете видети овде, он га назива „мало склониште“, иако су у питању по правилу подземне виле, објекти самоодрживи неколико година. Његов бункер је, како овде кажу, површине кошаркашког терена, што јесте скромно у поређењу са другима:
Илон Маск
Илон се још није директно изјаснио да ли је бункераш, али ево до чега се може доћи:
1) Земљиште за градњу
Разни медији, извештавају да је Маск купио два суседна имања на обали језера у Остину (Тексас). За једно од тих имања је затражена и одобрена дозвола за изградњу огромног подземног објекта. Дозвола се односила на изградњу „подземне просторије“ површине око 1.600 квадратних метара.
2) The Boring Company
Маскова компанија The Boring Company се бави управо копањем тунела. Ова компанија поседује искуство и опрему за брзо и ефикасно копање подземних простора.
3) Маскова „Prepper“ филозофија
„Препери“ су права субкултура у Америци, обично су то припадници појединих протестантских деноминација који проучавају Свето писмо, највише Откровење Јованово, и припремају се за Судњи Дан („Doomsday“). Они често имају подруме и склоништа у којима држе тегле киселих краставаца, конзерве туњевине и чајну паштету и тако намеравају да се спасу и преживе. Маск често упозорава на опасности од: Трећег светског рата, напредне вештачке интелигенције (AGI), глобалних пандемија. Тако да је одговор вероватно: да. Копа.
Млади Питер Тил и Илон Маск, оснивачи ПејПала и картичног плаћања Х
Сем Алтман – OpenAI
OpenAI је основан 2015. године као непрофитна организација од стране групе истакнутих предузетника и истраживача, међу којима су били Сем Алтман, Илон Маск и Грег Брокман.
Данас се вредност компаније процењује на преко 80 милијарди долара…
Застанимо овде мало… 80 милијарди вредност компаније неког штребера рођеног 1985, која након 10 година има само 400 запослених? Није било таквих стартапова до сад. Tешко да су то његове паре или било којег појединца, већ је (нека) држава улетела. Познато је да је Microsoft имао значајније улагање, али опет је вредност превелика.
Неки указују на етничку припадност Сема Алтмана и на то да је лого ChatGPT-а заправо стилизација Давидове звезде са заобљеним крацима. Више од тога требало би обратити пажњу на одговоре које даје ChatGPT и на програмска ограничења која су многи приметили, што се може сазнати помоћу одређених трикова у постављеним питањима (лаже на одређена питања, даје идеолошки коректне одговоре, прећуткује или даје само део онога што зна).
Сем Алтман се оженио и постао је отац.
Након венчања овај брачни пар је „набавио“ мушко дете од сурогат мајке. Реч „набавио“ једина преостаје, јер кад се пита чет бот да ли су заиста купили дете, како је познато, добија се савет за исправан начин размишљања:
Процес сурогат мајчинства обично укључује финансијску компензацију за сурогат мајку како би се покрили њени трошкови, медицински третмани, губитак зараде и друге трошкове током трудноће. Ово није „куповина детета“, већ уговора о услугама. Сем Алтман је лично објавио вест о рођењу њиховог сина на друштвеним мрежама, где је и поменуо да су користили сурогат мајку. Коришћење термина „куповина детета“ је нетачно и погрешно описује овај медицински и правни поступак. Ради се о легалној методи репродукције, а не о незаконитој трговини људима.
Питер Тил – Palantir, Paypal, Titan, Clearview AI, скоро све друштвене мреже
Питер Тил је рођен у Немачкој, одакле се са оцем преселио у Јужноафричку Републику. Овде се породица обогатила копањем уранијума. Копали су га наравно црнци у рудницима којих је пуна Јужна Африка, а купци су биле углавном владе Француске, Кине и Израела.
Породица се сели у Америку. Питер је од почетка био добар у школи као врло интелигентан, па се домогао престижног Станфорд универзитета. Овде после неколико пројеката покреће светски чувени Paypal, са Илоном Маском, својим земљаком из Јужне Африке. Неким унутрашњим превратом Маск је избачен из компаније која је за 22 године достигла вредност од 5 милијарди долара.
Питер Тил је међу првим инвеститорима друштвених мрежа Youtube, Linkedin, Facebook, заправо сувласник је у свим друштвеним мрежама осим Tik-Tok-a. Сувласник је такође у компанијама Stripe (картично плаћање), Spacex (Маскова свемирска компанија), Meta, AirBNB и још многим компанијама међу којима је и Палантир.
Први оснивач Палантира је ЦИА и у њега је америчка влада уложила у старту 1.2 милијарде. Палантир производи оружје у којем AI праћењем свих доступних података одлучује шта или ко је евентуална претња и покреће деловање. Тренутно су активни у Израелу где се њиме сатиру Палестинци, искључиво цивили (јер друге војске и нема) и у огромној мери деца.
Тилов је такође и војни систем Titan који користи машинско учење да би процесирао податке из свемира, тј. са сателита и са земље у обједињен војно-обавештајни систем који стоји у војном возилу.
Његова фирма Clearview AI је водећа у свету за тзв. facial recognition тј препознавање људи по цртама лица.
Тил је до сада финансирао Трампову кампању 2016, касније поставио девет сенатора у републиканским државама и још девет чланова Представничког дома Конгреса САД, као и Трамповог потпредседника Џеја Ди Венса.
Питер Тил је такође ожењен.
Бункер Питера Тила на Новом Зеланду, подземни солитер са 14 спратова:
Ово све звучи као добар work-life баланс, као у оној епизоди Симпсонових кад Хомер води Барта у челичану да му покаже шта је прави мушки рад, па тамо чују: „Ми жестоко радимо, али се жестоко и забављамо!“.
Предвиђање поређењем података и налажењем обрасца
Доводи се често у питање способност чет ботова за писање књижевности која има уметничку вредност, а оспоравају се и друге ствари, али постоји дисциплина у којој би требало да су велики језички модели проверено добри, а то је анализа и поређење података, налажење обрасца, односно шема и одређивање вероватноће. Овде се прича своди углавном на математику, без уметничких претензија.
Некада би неки институт обрадио можда више хиљада параметара, за шта би му требало неколико месеци. Модели вештачке интелигенције, са којима раде чет ботови, баратају са од неколико милијарди до неколико билиона (хиљаду милијарди) параметара.
ChatGPT 4 ради са 1,76 билиона параметара, а најјачи Gemini са 1,56.
Комуникација са системом DeepSeek о томе са колико параметара барата; DeepSeek очито користи западну скалу милион-милијарда/билион-трилион
Да видимо сад шта је овим милијардерима евентуално рекла вештачка интелигенција о могућности избијања Трећег светског рата, тако што ћемо поставити исти захтев свакоме од четири најпознатија модела ChatGPT (OpenAI), Gemini (Google), Грок (X.AI-Elon Musk), DeepSeek (Кина). Прескочићемо модел Claude компаније Anthropic (која је настала од бивших радника OpenAI, који многи хвале због концизности) јер траже број мобилног телефона, што није нормално.
(Ово може свако да покуша са истим или модификованим захтевом. Уколико се добије преопширан и не много прецизан одговор, може се додати накнадно „Скрати и сумирај одговор и буди прецизнији с годинама“.)
Могући идеолошки и политички утицаји на процену
Што се тиче евентуалних утицаја у прва три модела вероватно улази државни амерички капитал, могуће и израелски, власници ChatGPT – Алтман, као и Gemini-ja Лари Пејџ и Сергеј Брин су „либерали“ и пореклом сва тројица везани за Израел. Власник Groк-a Маск је „десничар“. Кинези су Кинези.
Захтев
Ти си политички аналитичар са познавањем економије, геополитике, историје и осталих релевантних наука. Анализирај ситуацију у свету, конфликте, економску ситуацију, развој модерног оружја и вештачке интелигенције. Узми у обзир понашање најбогатијих људи, главне трендове у технологији и друштву, реторику најмоћнијих људи на свету. Упореди све са ситуацијама пре избијања Првог и Другог светског рата. Дај процену да ли је и када могуће избијање неког већег сукоба или светског рата ускоро и где би он могао да почне, са годином и процентом вероватноће. Ако нешто не знаш немој да импровизујеш.
CHAT GPT (OpenAI, https://chatgpt.com/):
КРАТКА ГЕОПОЛИТИЧКА ПРОЦЕНА (2026–2035)
Историјска позиција
Свет је у фази касних 1930-их, али са нуклеарним оружјем и AI. Систем се распада, компромиси су све тежи, а локални ратови се лако повезују.
ГДЕ И КАДА ЈЕ НАЈВЕЋИ РИЗИК
1. БЛИСКИ ИСТОК
Најранији могући велики рат
Период: 2026–2028.
Окидач: директан сукоб Израел–Иран (Хезболах, Сирија)
Вероватноћа регионалног рата: 45–55%
Прерастање у глобални сукоб: 20–25%
2. ТАЈВАН (НАЈВЕЋИ РИЗИК ЗА СВЕТСКИ РАТ)
Најопаснији период: 2027–2030
Форма: поморска блокада → ограничен напад
Вероватноћа кинеске војне акције: 35–40%
Ако почне → вероватноћа ширег светског рата: 65–70%
3. ЕВРОПА (РУСИЈА–НАТО)
Период: 2026–2029.
Окидач: инцидент, саботажа, погрешна процена
Вероватноћа директног сукоба НАТО–Русија: 15–20%
УКУПНА ПРОЦЕНА
Класичан светски рат (пуног обима):
10–15% до 2035.
Вишеструки повезани ратови (де факто светски):
40–50%
Највероватнији почетак велике ескалације:
2027. година
ЈЕДНА РЕЧЕНИЦА ЗАКЉУЧКА
Ако дође до ширег рата, највероватнији почетак је 2027–2028, најпре на Блиском истоку или око Тајвана, са ризиком да се сукоби повежу у глобалну кризу.
GEMINI (Google, https://gemini.google.com/app/)
Кључне године ризика
2027. година (Вероватноћа: 45%): Ово је критична тачка коју амерички и кинески војни аналитичари често наводе као рок до којег ће Кина бити потпуно спремна за војну интеграцију Тајвана. То је тренутак када се завршава модернизација ПЛА (кинеске војске), а западни системи одбране су још увек у фази транзиције.
2030. година (Вероватноћа: 60%): Овај период представља „врхунац опасности“ због судара два тренда:
1) АИ трка: Вештачка интелигенција ће достићи ниво који омогућава потпуно аутономно ратовање, чинећи људску реакцију преспором за одбрану.
2) Економски ресет: Огромни дугови водећих економија постаће неодрживи, што историјски често води ка војној мобилизацији као начину за ресетовање глобалног финансијског система.
Где би сукоб почео?
Примарна локација: Тајвански мореуз. Директан сукоб САД и Кине који би моментално прерастао у светски рат због блоковске поделе (НАТО/AUKUS против Кине/Русије/Ирана).
Секундарна локација: Пољско-белоруска граница или Балтик. Сукоб који почиње као инцидент у „Сувалки коридору“, увлачећи НАТО у директан рат са Русијом.
Поређење са историјом
Сличност са 1914: Мрежа тајних и јавних војних савеза где инцидент на периферији (као Сарајево) активира цео свет.
Сличност са 1939: Идеолошка поларизација и агресивна реторика лидера који сматрају да је међународно право мртво.
Коначна процена
Вероватноћа избијања Трећег светског рата до 2030. године износи око 40%. Иако је то висок проценат, нуклеарно оружје и даље служи као „кочница“ коју нисмо имали 1914. и 1939. године.
GROK (компанија X.AI, Илон Маск, https://grok.com/)
Свет 11. јануара 2026. је у фази високе геополитичке напетости, али још увек без директног сукоба великих сила.
Најважније тренутно:
Активни ратови: Украјина (највећи ризик ескалације), Газа/Блиски исток (поновни прекид ватре крхак), Судан (хуманитарна катастрофа), Сахел и Мијанмар
Економија: умерен раст (~2.7% глобално), али осетљива на трговинске ратове, енергетску кризу и дугове
Технологија: експлозиван развој АИ + хиперсоничног и аутономног оружја (дронови, сајбер, хибридни рат)
Реторика: агресивна и популистичка (Трамп, Си, Путин, Маск), „наша земља прва“ приступ доминира
Поређење са периодима пре светских ратова:
Сличности постоје: милитаризам, национализам, економска нестабилност, блоковска политика, експанзионизам. Разлика: нуклеарно одвраћање + економска међузависност још увек делују као кочница.
Процена ризика за већи сукоб (најважније тачке):
Тајван – највећи ризик: ~30% шансе за озбиљну ескалацију у 2027.
Украјина/НАТО–Русија – ~20% шансе за директни сукоб у 2026–27.
Светски рат (глобални, нуклеарни) – мала вероватноћа у наредних 5 година (~10%), али није немогућ ако једна од две претходне тачке експлодира.
Закључак у једној реченици: Највећа опасност је Тајван 2027, а најважнији фактор који још спречава светски рат јесте страх од међусобног уништења + економска испреплетеност.
DEEPSEEK (Кина, https://chat.deepseek.com/)
Кључни трендови и конфликти
Свет се суочава са мноштвом криза истовремено: рат у Украјини (највећи конвенционални сукоб у Европи од 1945), напетости на Блиском истоку и у Тајванском мореузу. Паралелно, дешава се технолошка револуција (АИ, хиперсоника) и економска фрагментација (деглобализација, friend-shoring).
Историјске паралеле и разлике
Сличности са предратним периодима:
Ревизија међународног поретка (Кина, Русија против статус кво)
Формирање конкурентних економско-политичких блокова (НАТО/ЕУ vs. БРИКС+)
Нарастајући национализам и протекционизам
Кључне разлике:
Нуклеарно одвраћање и даље доминира стратешким рачуницом
Улога међународних институција (иако ослабљених)
Невиђена улога приватних корпорација и технологије
Процена ризика
Вероватноћа светског рата (тоталног сукоба великих сила) у наредних 10 година: 10-15%.
Вероватноћа регионалног сукоба са глобалним последицама (нпр. око Тајвана или Балтика) у наредних 3 године: 45-55%.
Критичне тачке и временски оквир
Главни потенцијални покретач: Тајванска криза (2027-2033). Кина може покушати да искористи „технолошко-војни прозор“ пре него што Запад ојача своје одбрамбене способности у области АИ и хиперсонике.
Друге тачке: Балтик (зависи од исхода у Украјини), Кореја, ескалација на Блиском истоку.
Закључак
Систем је у најопаснијој фази од краја Хладног рата. Највећа претња није намерни рат, него неконтролисана ескалација због:
1) Сложених савеза и аутоматизованих одбрамбених система
2) Кризе комуникације међу великим силама
3) Технолошких промена које превазилазе људско разумевање одвраћања
Критични период за одлуке: Следећих 5-7 година. Одржавање канала за кризно управљање и јасне „црвене линије“ је од суштинског значаја да би се избегло клизање у сукоб који нико не жели, али који системска динамика може учинити вероватнијим.
Fine Tunning
Један додатак људске интуиције, онога што чет ботови немају:
Људска Интуиција (ЉИ) каже да су сва четири бота маргинализовала дешавања у Израелу и околини. Јавни чет ботови обрађују јавно доступне податке. Постоје и они јавно недоступни. Многи говоре о плану „великог Израела“. Старац Пајсије Светогорац је говорио управо о овом простору од Израела до Турске као месту почетка. Треба имати у виду да су чет ботови у рукама оних који воде светске процесе и да су вероватно фино подешени (fine tuned) у вези са оваквим питањима.
We work hard, we play hard!
Шта рећи на крају после овако суморних процена?
Можда да мало разведримо с оном епизодом Симпсонових:
