Pročitaj mi članakMamonisti se sve više približavaju svom bogu zlata, Mamonu, zlatnom teletu tj. personifikovanom demonu koji se na pojedinim mestima uključuje u spisak „sedam prinčeva pakla"
Neoliberalizam i globalizam predstavljaju sistem upravljanja koji sprovode najbogatiji, a time i najmoćniji ljudi na planeti, i po svom obimu i prirodi može da bude nadnacionalni, planetarni, ekonomski ali u određenom smislu i društveno-politički sistem.
Suština se nalazi u tome da je Zapad izgubio zvezde vodilje i tradicionalni hrišćanski identitet, koji se zadržao još samo u nekim od najtradicionalnijih pravoslavnih zemalja. Nesumnjivo da je Rusija na prvom mestu od svih pravoslavnih zemalja u kojima se tradicionalne vrednosti nalaze na najčvršćim osnovama. Zato se ona i nalazi na vrhu liste napada globalista. Sada smo došli do tačke kada možemo da konstatujemo da je to upravo ono što najviše smeta nosiocima antihrišćanstva, čija je ideja da se upravlja svetom od oko jedne milijarde ljudi, i to kao vlasnici najvećih svetskih resursa. Više i nije tajna da neke multinacionalne korporacije upravljaju mnogim velikim svetskim resursima, kao što su Black Rock Fund Advisors i Vanguard Fund Advisors koje na globalnom nivou kontrolišu imovinu veću od 15 triliona dolara. U tom kontekstu, potpuno je jasno zbog čega se upravo ove dve kompanije pojavljuju kao najveći deoničari u gotovo svim najvećim farmaceutskim, medijskim, oružanim, transportnim kompanijama kao i bankama.
Suština neoliberalnog poretka je u obračunu sa Bogom, poglavarom zemlje i državom.
Kada je reč o obračunu sa Bogom, još je Dostojevski sa svojih proročkih visina jasno sagledao tragediju Evrope i anglosaksonskog Zapada u celini, i otkrio njen uzrok. Razlog je u tome što je anglosaksonski Zapad izgubio lik Bogočoveka Hrista, kao jedinu večnu vrednost radi koje postoje svi svetovi, zbog čega se u zemljama Zapadne hemisfere sve „zamutilo i krenulo u haos“. U zamenu za Hrista, zapadni čovek je sebi izmislio bezbroj teorija, ideja, hipoteza, iluzija i uteha. Među njima su i materijalizam, ateizam i socijalizam. Dostojevski tvrdi da je Zapadna crkva „odavno prodala Hrista za zemaljsko gospodstvo“, i na taj način prinudila ljude da se okrenu od Hrista. Socijalizam je imao zadatak da reši sudbinu čovečanstva ali ne sa Hristom, već mimo Boga i Hrista; zapravo, socijalizam se prirodno začeo upravo na Zapadu, i to kao zamena za hrišćanstvo.
Ovde treba naglasiti da je tajna ateističke filozofije i anarhističke etike otkrivena i objavljena: to je đavo, lucifer ili satana. Podzemni čovekomiš je završio krug svog usavršavanja i uspeo se na poslednji vrh čežnji gde je ostvario punoću svoje ličnosti. Drugim rečima postao je čovekobog, što u svetu naših zemaljskih stvarnosti znači da je postao čovekođavo.
Nauka „nepogrešivog“ zapadnog čoveka je proglasila načelo samoodržanja za osnovno načelo svekolikog života na zemlji, kao i osnovno načelo ljudskog morala. Kada je reč o Evropi, duh „nepogrešivog“ evropskog čoveka predstavlja dušu celokupne evropske kulture i civilizacije. Sve je tu izgrađeno na čoveku kao na temelju, i radi čoveka kao poslednjeg cilja. Tu nema mesta za Bogočoveka, zbog čega je i odbačen kao suvišan i nepotreban. Evropski čovek, u svojoj oholoj nepogrešivosti, dovoljan je sam sebi u ovom zemaljskom svetu. Od Bogočoveka on ništa ne traži, zato ništa i ne dobija.
U obračinu sa Bogom i zamenom za Njega, anglosaksonski Zapad afirmiše mnoge bolesne, amoralne, neprirodne i bogohulne pojave, kao što su jedna od najvećih pošasti – satanizam, potom ateizam, istopolne zajednice (LGBTQ+), eutanazija, abortusi i dr. Zbog toga se ljudski rod i našao na stranputici i u velikom moralnom i duhovnom padu.
Kada je reč o Pravoslavnoj crkvi, neprihvatanje ovakvog nakaradnog načina ponašanja, kao i ostajanje na tragu tradicionalnih vrednosti (vera, porodica, domovina i tradicija) predstavljaju jedini pravac i put koji se treba afirmisati, i na kome treba da počiva svako zdravo i normalno društvo.
U ovome se posebno ističe Ruska pravoslavna crkva, zbog čega je Carigradska patrijaršija kao odana „sluškinja“ zapadnih obaveštajnih i političkih centara, na nekanonski način dala autokefalnost raskolicima u Ukrajini, i stvorila tzv. Pravoslavnu crkvu Ukrajine, i na taj način upalila fitilj sukoba koji traje do danas.
Takođe, nepobitna činjenica je da je tome doprinela neiskrenost i laž od strane Nemačke i Francuske prilikom potpisivanja mirovnog sporazuma Minsk I, što je kasnije otvoreno i priznala nemačka kancelarka Angela Merkel).
Ipak, neoliberalizam i globalizam ne odustaju od svog cilja, pa su im sada na udaru malobrojni svetski državnici i države koje su još uvek zadržale nešto od svog kredibiliteta, integriteta i stava. Što se tiče državnika, obračun sa njima se odvija kroz nepogrešivo trasirani put negativne selekcije ličnosti koje bi trabele da zauzmu čelna mesta prevashodno u državama anglosaksonskog Zapada. Kao najmarkantije primere navodimo SAD, Veliku Britaniju, Nemačku, Francusku, Italiju i dr.
Kada je reč o obračunu sa državama, svetski moćnici čine sve da im naruše nacionalni suverenitet, jer je u tom slučaju znatno lakše manipulisati i vladati njima. U nekim slučajevima idu i korak dalje, tako da u državama gde procene da imaju interes, ne prezaju ni od narušavanja teritorijalnog integriteta (najbolji primer je naša zemlja i pokušaji prisilnog odvajanja teritorije Kosova i Metohije, uz nepoštovanje osnovnih principa i postulata međunarodnog javnog prava).
Kao verni pratilac rušilačkog hoda neoliberalizma i globalizma, nalazi se mamonizam tj. neodoljiva žudnja za novcem i verovanje u njegovu svemoć. I zaista, ukoliko analiziramo situaciju na globalnom planu, svet potresaju upravo mamonisti. Genaracijama unazad, oni pohlepno grabe zlato i ostala zemaljska blaga, samo zbog nezasite i enormne gramzivosti. U trenutku kada prikupe materijalna dobra u ogromnim količinama, a duhovno prazni i destruktivni, tada im i novac prestaje biti cilj sam po sebi. U tom trenutku im se javlja natprirodna i bolesna želja za posedovanjem moći, kontrole i upravljanja sudbinama miliona ljudi što predstavlja sastavni i ključni deo njihovih života. To je faza kada su već umislili da su bogovi na zemlji, a samim tim se udaljavaju i čak izražavaju mržnju prema Bogu ljubavi, pravičnosti i vrlina (prema Gospodu Bogu u koga najveći deo čovečanstva veruje i koga priziva u pomoć). U isto vreme, sve više se približavaju svom bogu zlata, Mamonu, zlatnom teletu tj. personifikovanom demonu koji se na pojedinim mestima uključuje u spisak „sedam prinčeva pakla“.
Tako delujući, u jednom trenutku preuzimaju punu kontrolu nad novcem i svetskim finansijskim krvotokom, koji predstavlja kičmu globalističkog „zverskog“ sistema, i to putem agresivne korupcije, potkupljujući i kupujući sve što se može prisvojiti. Plan im je da po uništenju država i diskreditovanju njihovih vođa, zavedu svoju demoNkratiju. Njihova ergela kupljenih političara, je jedina za čije „konje“ naivan narod može dati svoj glas na cirkusu, koji su oni nazvali izborima. Na ovaj način su narodu pružili zabavu i uverenje kako njihov glas odlučuje o njihovoj sudbini, dok mamonistima pripada stvarna vlast i moć upravljanja nad svim resursima.
Naravno, sve to obavljaju inteligentno i lukavo, a u isto vreme bezdušno i zločinački, stvorivši i svoje finansijske tzv. međunarodne institucije, poput organizacija MMF-a, Svetske banke, Svetske trgovinske organizacije itd, i preko njih nameću lihvarske kredite sa enormnim kamatama koje je očigledno nemoguće vratiti, i to potkupljenim vladama korumpiranih država. To je jednostavna formula na osnovu koje ove države i narodi postaju njihovi večni taoci i robovi. Realnost postaje nizak standard života građana, mizerne plate i bedni poslovi uz nečovečno ceđenje i poslednje kapi radne i ljudske energije, a za račun ostvarivanja njihovih prljavih ciljeva i interesa. Svojom organizovanom vojskom okupljenom u NATO savezu, uništavaju neposlušne i besomučno ih pljačkaju nudeći im kredite za obnovu zemlje pod još nepovoljnijim uslovima, i svrstavaju u grupu pokorenih i kontrolisanih kolonija.
To predstavlja njihovu misiju i zavet koji su dali svom božanstvu. Zapravo, radi se o običnim psihopatama čija poremećenost guši ovaj svet i čovečanstvo. Njihova bolesna pohlepa i psihopatski nagon za dominacijom čini svet nepodnošljivim mestom za život. Svedeno u jednorečje, to se odnosi na korporativno bankarsku mafiju, tj. međunarodne bankare.
Zato im i smeta Pravoslavna crkva koju pokušavaju na sve načine da unište, jer jedino pravoslavna teološka misao je ta koja je sposobna da stvori nov moralni svetski poredak. Jedino ona predstavlja prepreku daljem rušilačkom hodu neoliberalizma, globalizma i mamonizma, i osvetljava svrhu našeg postojanja na zemlji.
Zato se u ovom trenutku i prisećamo reči Seneke, čuvenog rimskog filozofa i književnika, glavnog predstavnika modernog „novog stila“ koji se u rimskoj književnosti razvio u vreme Neronove vladavine, a koji je rekao: „U nedostatku svrhe života, on postaje beskrajno putovanje u nigde“.
