Pročitaj mi članakMoj najbolji, najiskreniji i jedini prijatelj, brat u Hristu, najveći istoričar kanonolog u istoriji SPC, naučni savetnik Istorijskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, ktitor Hrama rođenja Svetog Jovana Krstitelja u svojoj rodnoj Ratini, i specijalni savetnik «Centra za zaštitu hrišćanskog identiteta» u Beogradu, prof. dr Miodrag M. Petrović, predstavio se u Gospodu 1. decembra 2025. g. u 13.30 časova u 90. godini. Opelo je obavljeno 2. decembra u Hramu rođenja Svetog Jovana Krstitelja, a sahrana nakon opela na groblju u Ratini.
Prof. dr Miodrag M. Petrović je bio nedostižni moralni i intelektualni gorostas, zbog čega je kod svih svojih poštovalaca u Srbiji a posebno u Grčkoj, izazivao divljenje i poštovanje.
Kako i ne bi, kada je bio najveći istoričar kanonolog u istoriji SPC, i naučni savetnik Istorijskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti. Jedinstveni Atinski dupli doktor teologije, prava i istorije, i sigurno jedan od nekoliko najvećih srpskih intelektualaca.
Tim povodom je čak i uredništvo poznatog sajta „Gora Savina“, postavilo pitanje: Šta je to što izdvaja prof. dr Miodraga M. Petrovića iz mora obrazovanih i školovanih naših ljudi sa Berklija, Kembridža, Harvarda, Prinstona, Jejla, Sorbone, itd?
Pre svega, bio je pravoslavni i hrišćanski intelektualac, koji je i živeo na takav način, i koji potiče iz porodice koja je dala 9 sveštenika, monaha, monahinja, igumanija itd.
Isto tako, zbog svojih beskompromisnih pravoslavnih stavova, oni koji su osećali zlobu i zavist prema njemu, a takvih je bilo mnogo, nikada mu nisu dozvolili da bude čak ni profesor verske nastave u školi, a kamoli profesor na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu.
Ipak, prof. Petrović je do poslednjeg dana predstavljao nesavladivu branu promoterima ekumenizma, papizma, liberalizma, modernizma i Avnojevskog komunizma, a posebno bačkom episkopu Irineju Karanušić-Buloviću, koji je zabranio da se u Novom Sadu izloži Zakonopravilo Svetoga Save (fototipija Ilovačkog prepisa) iz 1262. godine, knjiga koja je teška preko 6 kg. Takođe, u stilu zlobe, lukavstva i zločinjenja, već pomenuti bački episkop je imao odlučujuću reč u davanju Tomosa o autokefaliji zvanoj „Makedonskoj pravoslavnoj crkvi – Ohridskoj arhiepiskopiji“, kao i imenovanju više od 18 arhiepiskopa u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, što je protivno učenju osnivača Srpske crkve – Svetoga Save, na šta se prof. Petrović mnogo puta kritički osvrtao.
Zloba Irineja Karanušić-Bulovića, bila je bezgranična, kada je preko sveštenog lica u Crnoj Gori uspeo da spreči prof. dr Miodraga M. Petrovića da 13. novembra 2024. godine održi zakazano predavanje u Tivtu o Zakonopravilu Svetoga Save. Naime, to svešteno lice je prenelo predsedniku opštine Tivat, kao domaćinu naučnog skupa, takvu želju bačkog episkopa Irineja.
Tim povodom, u svojoj knjizi „Treća knjižica o crkvi u Ratini“, koja je izdata 2025. godine u Beogradu, str. 45, prof. Petrović je zapisao: „Ne žestim se, ali sam zabrinut do koje mere može biti zloupotrebljeno episkopsko dostojanstvo“.
Takođe, da li iz neznanja ili loših namera, tek, RTRS (Radio televizija Republike Srpske) je 6.2.2026. g. u Jutarnjem programu emitovala emisiju povodom 850. godišnjice od rođenja Rastka Nemanjića – Svetoga Save, u kojoj je najavljeno da će Centar za društveno politička istraživanja Republike Srpske, istoga dana da organizuje naučno stručni Simpozijum o Svetom Savi i Zakonopravilu. Gosti emisije su bili Dušan Pavlović, direktor Centra za društveno politička istraživanja Republike Srpske i prof. Zoran Čvorović, sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.
Gosti emisije su mnogo toga rekli o Svetom Savi i Zakonopravilu, osim onog najznačajnijeg: a to je činjenica da je najveći istoričar kanonolog u Istoriji SPC i naučni savetnik Istorijskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, prof. dr Miodrag M. Petrović, preveo kao niko pre njega, prvi i drugi tom Zakonopravila Svetog Save na savremeni srpski jezik, i počeo da radi na trećem delu. Niko drugi se nije ni usudio da učini tako nešto, jer je za takav podvig bilo neophodno izvanredno poznavanje novogrčkog jezika, starogrčkog, staroslovenskog, latinskog ali i Rimskog prava.
Pored navedenog propusta, prof. Zoran Čvorović, sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, pored ostalog, rekao je da je Sv. Sava u Zakonopravilu naveo i čitav niz normi kojima se štite socijalno nejaki, deca, invalidi, stari.
Sve bi to bilo korektno, samo da nije rečeno sa zakašnjenjem od 43 godine! Zapravo, prof. dr Miodrag M. Petrović je još 1983. godine izdao knjigu u Beogradu, pod naslovom: «KRMČIJA SVETOGA SAVE – o zaštiti obespravljenih i socijalno ugroženih«, čije izdavanje je pomogla Republička zajednica nauke Srbije. Između ostalih, u knjizi su obrađene teme: učenje o socijalnoj pravdi; zaštita siromašnih i «Časni domovi»; stare, nemoćne i sa telesnim manama osobe; uzajamne obaveze roditelja i dece; položaj žena; zarobljenici, izgnanici i zatočenici; najamnici i dužnici i dr.
Umesto da je profesor dr Miodrag Petrović, kolos od intelektualca i hrišćanina imao zasluženo mesto u društvu i institucijama, ali i Crkvi, on je namerno ignorisan, miniran i skrajnut na svakom mestu. Pitamo se, zbog čega je postojala tolika mržnja «vrhuške» administracije Beogradske patrijaršije, prema profesoru dr Miodragu M. Petroviću?
Njega su se plašili, ne samo zbog znanja, već i zbog autoriteta koji je crpeo iz svog stava, ponašanja, držanja, obrazovanja, vaspitanja, ali i poznanstava sa skoro celom Grčkom crkvom, tj. ocima i teolozima antiekumenistima, ali i sa onima drugima.
Plašili su ga se verovatno i zbog toga što ih je jako dobro poznavao još iz vremena agresivnog titoizma, kada su oni napredovali i postali to što jesu.
Jedan od razloga animoziteta prema njemu, sigurno je bio i odlučujući razgovor koji je profesor dr. Miodrag Petrović imao sa blaženopočivšim Patrijarhom Pavlom, koji je bio prisilno „utamničen“ na Vojno medicinskoj akademiji. Dr Petrović je molio Patrijarha da ne podlegne pritiscima da se dobrovoljno penzioniše, dve godine pre upokojenja. Iako je sve bilo spremno, a Sabor zakazan, vladika Grigorije je mahao papirom gde je navodno Patrijarh Pavle tražio da ga penzionišu, tako da je posle razgovora sa profesorom Petrovićem, Patrijarh Pavle povukao svoj potpis, tj. Sabor nije prihvatio zahtev.
Profesor Miodrag M. Petrović je od raznih crkvenih administracija doživljavao razne neprijatnosti, i na svojoj koži je osetio grube dodire komunističkih špijuna, ali i ekumenističkih jastrebova. Uprkos svemu tome, nikada nije prestao da bude odan Svetosavskoj crkvi.
Profesor dr Miodrag M. Petrović je imao strpljenja da svakog čoveka pažljivo sasluša, sećao se svakog razgovora i svakog pojedinca!
Nekada je bio tvrd u stavovima i načinu na koji ih pokazuje i izlaže, ali ko je jedanput upoznao dr Miodraga M. Petrovića, shvatio je da je to možda poslednji Svetosavac starog kova, koji ne samo da nije imao trunke mržnje ni prema kome, nego je njegova reč svakome bila pouka, ko je želeo da je čuje i prihvati.
Uprkos tome, zloba i zavist su prevazišli sve granice, kada su pokušali da mu čak ospore, i ktitorstvo nad crkvom u Ratini, posvećenoj Rođenju Svetog Jovana Krstitelja, koja je podignuta ličnim sredstvima prof. Petrovića. Osvećenje crkve je obavljeno 2002. godine od strane niškog episkopa Irineja, potonjeg patrijarha srpskog. Hram je jedan od najlepših u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Na besedi osvećenja hrama, sveštenici nisu smeli ni jednim slovom da spomenu da je ktitor celog hrama, od temelja do kupole, i od mermera do ikonostasa, upravo – prof. dr Miodrag M. Petrović.
Radi podsećanja i istine, moram da naglasim da su dvostubačno u hramu, na zidu sa leve strane, bila ispisana imena onih koji su, kako je pisalo u vrhu oba stupca: „ktitori i priložnici“ (u množini). Pošto je u zaglavlju oba stupca upotrebljena množina, profesor Petrović je upitao tadašnjeg protu Miloša: „Ko još sem mene ima ktitorsku gramatu“? Posle toga, na prvom stupcu je izbrisano poslednje „i“ u reči „ktitori“, pretvorivši tako množinu u jedninu, ali je na drugom stupcu ostavio da i dalje bude množina «ktitori». Zato je opet usledilo pitanje prof. Petrovića: «A ko Vam je, oče proto, ktitor na drugom stupcu?» U znak odgovora i zavaravanja, kako je rekao prof. Petrović, „poslao mi je preko mobilnog telefona snimak samo prvog stupca, ali tako da se na tom snimku vidi jedino moje ime, iako se ispod mog imena nalazi još 11 osoba».
Zbog takvih manipulacija, zamolio sam protu Miloša da sva ta imena uključujući i moje, prekreče, i taj prostor popuni likom Svetog Spiridona Pećkog (1379-1389). Radi toga sam mu dao fotografiju sa likom tog svetitelja. Obradovao se tom predlogu, ali ga nije ostvario.
I pored neiskrenog stava prote Miloša, pri sledećem susretu odneo sam i predao za Hram ogromno Jevanđelje, sa posvetom: «Ovo sveto Jevanđelje iz 1887. godine daruje hramu Rođenja Svetog Jovana Krstitelja prof. dr Miodrag Petrović, na Ivanjdan 2022. u Ratini».
(Prof. dr Miodrag M. Petrović, Beograd 2025, – Treća knjižica o crkvi u Ratini – i crkvi u Vrbi, str. 32-34).
Sva zloba i pakost ovoga sveta koji su bili usmereni protiv prof. dr Miodraga M. Petrovića, nije mogla da nadjača poruku svetog vladike Nikolaja, koji je rekao:
«Zadužbine su kamene psalme jednog naroda pred licem Božijim. One nisu samo građevine od kamena i drveta. One su svedočanstvo vere pokolenja, molitva urezana u prostor i vreme, propoved koja traje i onda kada oni koji su je podigli više nisu među živima».
Ove reči predstavljaju najbolji odgovor brojnim zlobnicima i pakosnicima prema ličnosti i ogromnom legatu koji je prof. dr Miodrag M. Petrović ostavio za života.
Sve do sada navedeno, samo je potvrđivalo činjenicu, da se u Srbiji sve može oprostiti, baš sve, osim izuzetnosti. Negovano je mišljenje u vreme agresivnog komunističkog ateizma, da smo svi isti, to jest, prosečni. I onda, kada bi se neko izdvojio kao prof. dr Miodrag M. Petrović, po svojoj izuzetnosti, to mu se nikako nije moglo oprostiti. Izuzetnost se ne može oprostiti upravo zbog toga, što ona svedoči o bezvrednosti proseka. A takve svedoke, ova sredina nikada nije mogla da podnese!
Isto tako, „Centar za zaštitu hrišćanskog identiteta“ iz Beograda na čijem se čelu nalazim, ostaje večno zahvalan prof. dr Miodragu M. Petroviću na svim savetima, kao i svemu što smo od njega naučili. Centar nikada ne bi dostigao toliki ugled i poštovanje u svetu, da nije bilo njegovih saveta, pomoći i sugestija.
Najdraži, najiskreniji i najodaniji moj prijatelj, prof. dr Miodrag M. Petrović, mnogo će mi nedostajati, jer mi je bio mnogo više od prijatelja, saradnika i brata. Duboko sam ga poštovao i mnogo voleo. Živeću sa njegovim savetima i uputstvima, koji će mi predstavljati amanet u budućem radu.
Kada je reč o amanetu, meni je ostavio nekoliko stvari koje moram da učinim. Jedna od njih je i knjiga, koja sa Božjom pomoći, treba da ugleda svetlost dana na proleće ove godine: Zbornik najznačajnijih tekstova „Centra za zaštitu hrišćanskog identiteta“ u Beogradu, pod naslovom «APOLOGIJA HRISTOVE CRKVE».
Dragom mom profesoru, dragom i najdražem, najiskrenijem i jedinom prijatelju i bratu. Neka je njegovoj plemenitoj duši večna slava, i milost pred Gospodom Bogom!
***
Na kraju, onima koji će reći da su u ovom tekstu izrečene preoštre kvalifikacije; kao i onima koji bi rekli: kako se usuđuje da tako piše i misli; nema on pravo da kritikuje – odgovaram rečima apostola Pavla, koje je uputio Timoteju, „pravome sinu po vjeri“ (1.Tim 1,2):
„One koji griješe pokaraj pred svima, da i ostali imaju strah. Preklinjem te pred Bogom i Gospodom Isusom Hristom i izabranim anđelima da ovo držiš bez dvoumljenja, i da ne činiš ništa po pristrasnosti“ (1.Tim 5,20-21).
AMIN
Izvor: Centar za geostrateške studije
15. februar 2026.
