Pročitaj mi članakZa potrebe australijskih i kanadskih rudarskih kompanija, Vučić je pokrenuo „Projekat A-K“, koji će im ustupiti oko 453 kvadratna kilometra zemljišta od Avale do Kosmaja za geološka istraživanja. Na osnovu ukradenih mapa iz Geološkog zavoda Srbije, strane kompanije i njihove lokalne filijale na tom prostoru traže nalazišta zlata, srebra, bakra i cinka, kao i ruda koje su nazvane „avalit“ i „jarandolit“, koje sadrže uranijum. Vučiću je, preko računa kiparske ofšor kompanije Blue Horizon, uplaćena prva tranša mita od 4,25 miliona evra. U toj operaciju učestvuje i Vučićev investicioni fond Vista Rica, nekoliko domaćih banka i konsultantska firma iz Londona. Preporučujemo dfa o vo eksluyivno istraživanje prenesu i rugi mediji.
Otkad je doveden na vlast, Aleksandar Vučić primenjuje primitivnu strategiju za otimačinu javnih resursa Srbije. Zloupotrebom uticaja na izvršnu vlast, fantomskim stranim kompanijama prodaje ili iznajmljuje sve što žele, država postaje kolonija, građanima ostaju bez privatne imovine i zdrave životne sredine, a on uzima masnu proviziju.
Ta shema je primenjena i u aktuelnoj rasprodaji rudnih bogatstava iz nalazišta koja se protežu od Kosmaja do beogradske opštine Voždovac. U saradnji sa nekoliko poslovnih ortaka, Vučić je pokrenuo tzv. Projekt A-K, u koji su uključene australijske i kanadske rudarske kompanije, njihove filijale registrovane u Srbiji, administrativne posredničke firme iz ofšor zona, investicioni fond Vista Rica, koji vode Andrej Vučić i njegova poslovna i emotivna partnerka Tatjana Vukić, nekoliko beogradskih banaka, kao i pojedinci iz državnih institucija, koji su zaduženi za operativno prilagođavanja zakonskih odredbi i resornih propisa.
„Projekat A-K“ je pokrenut kad su kopirane mape iz Geološkog zavoda Srbije na kojima su obeležena potencijalna nalazišta zlata, bakra i drugih ruda, uključujući i dva endemska minerala, koja su nazvana „avalit“ i „jarandolit“. Za razliku od već poznatod „jadarita“, koji u sebi sadrži specifičnu vrstu litijuma, „avalit“ i „jarandolit“ je bogat uranijumom. Ukradene kopije su prodate stranim kompanijama, koje su Vučićima i njihovim saučesnicima u ovom zločinačkom poduhvatu uplatile proviziju na račun jedne kiparske kompanije čim je Vlada Srbije prihvatila predlog Prostornog plana za područje Avala-Kosmaj.
Na tom prostoru, koji obuhvata oko 453 kvadratna kilometra i 24 naselja u beogradskim opštinama Voždovac, Barajevo, Mladenovac i Sopot. Kompanije Konstantin Resources d.o.o. Beograd i Electrum Discoveri d.o.o. Beograd podnele su zahteve za istraživanje mineralnih resursa na tom prostoru.
Iako Ministarstvo rudarstva i energetike tvrdi da dozvole još nisu izdate, mediji su objavili da je odobreno istraživanje na više desetina lokacija. Konstantin Resources je dobio dozvolu za geološka istraživanja mineralnih resursa na lokalitetu Zelene Bare, a Elektrum Dicovery kod Stojnika.
Prema procenama Geološkog zavoda, na tom prostoru se nalaze bogata nalazišta zlata, srebra, bakra, olova i cinka, pa i „avalita“ i „jarandolita“, koji sadrže uranijum. Podneti su zahtevi i za istraživanje lokacija kod sela Babe i Guberovac, kao i još stotinak starih rudarskih okana na Kosmaju, iz kojih su još u antičko doba i u Srednjem veku eksploatisani zlato i bakar, a kasnije i živa (cinabarit) u rudniku Šuplja stena.
Podaci o tim nalazištima prodati su australijskim i kanadskim rudarskim kompanijama, koje već imaju oko 40 istražnih licenci u Srbiji. Australijska kompanija Konstantin Resources Pty Ltd osnovala je 2017. godine beogradsku filijalu Konstantin Resources d.o.o. Osim direktora, Dejvida Ibrahima Izedina i Dragana Dragića, beogradska filijala ima još samo dvoje zaposlenih radnika.
U finansijskim izveštajima za tri poslednje godine prijavila je gubitke od oko 66 miliona dinara i ukupna dugovanja od 280 miliona dinara. Iako je u tom periodu ostvarila minus od tri miliona evra, Konstantin Resources je dobila 14 istražnih licenci u Srbiji na ukupno 62.000 hektara. Matična australijska firma Konstantin Resources Pty Ltd je postala deo šire rudarske strukture kad ju je preuzela gigantska kompanija Middle Island Resources.
To je uobičajen način parazitskog poslovanja u srpskom rudarskom sektoru. Vlast izdaje dozvole „domaćim“ firmama iza kojih stoje moćne svetske kompanije. Isti model je primenjen i u slučaju Electrum Discovery d.o.o. Beograd, koji je osnovan 2018. godine. Osim direktorke Elene Clarici, firma ima samo još jednog zaposlenog. Electrum Discovery d.o.o. ima i velike poslovne gubitke, od oko 83 miliona dinara, pa i 102 miliona dinara dugovanja.
Međutim, u njenom vlasništvu se nalazi deset licenci za geološka istraživanja na površini od oko 730 kvadratnih kilometara. Šest licenci se odnose na lokacije na jugu Srbije Novo Tlamino, koje zauzimaju zemljište od 522 kvadratna kilometra. Uz Donje Tlamino i Surlicu Dukat, na kojima se već godinama vrše istraživanja, dodata su istražna polja u Radovnici, Ljubati, Crnoštricu i Brodu. Za Electrum Discovery značajan je i projekat „Timok“ u istočnoj Srbiji, u okviru kojeg se sprovode istraživanja u Bukovoj Glavi, Luci, Makovištu i Rgotini.
Beogradsku filijalu Electrum Discovery je osnovala kanadska kompanija Electrum Discovery Corp, koja je nedavno sklopila sporazum o spajanju sa australijskom kompanijom MinRex Resources Ltd radi razvoja zajedničkih projekata u eksploataciji zlata i bakra u Srbiji.
U ovim slučajevima je primenjen tipičan model rudarskih projekata u Srbiji. Struktura je ista: međunarodna rudarska kompanija osniva lokalne firme, kojima izvršna vlast izdaje istražne dozvole, koje imaju mali broj zaposlenih i mali promet, pa služe samo kao pravni nosilac licence. Koliko je sistem razrađen vidi se i po umrežavanju kompanija i njihovih direktora i zastupnika.
Na primer, firme Electrum Discovery, Balkan Metals Corporation i Medgold istraživanja registrovane su na istoj beogradskoj adresi u Ulici Dragoslava Srejovića, i imaju istog direktora – Elenu Clarici. Nakon diplome na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, ona je doktorirala na londonskom Imperial College (Royal School of Mines), a potom je radila kao investicioni menadžer u međunarodnim rudarskim fondovima.
Za potrebe ove tri firme, koje trenutno vodi, Clarici je angažovala geološki tim u kome se nalaze Nenad Protić, Dejan Koželj i Thomas Sant. Kao glavni terenski operativac i generalni menadžer za Srbiju, Protić je pripremao portfelje istražnih dozvola za Electrum, ali i za druge rudarske firme, kao što su First Quantum Minerals, Dunav Resources i Avala Resources. Sa više od 40 godina istraživačko iskustva, Koželj je učestvovao u otkriću nalazišta zlata u Čukaru Peki kod Bora, a bio je direktor istraživačkog sektora u kompaniji Freeport McMoRan. Nadzor nad istraživanjima vrši Thomas Sant, potpredsednik operacija i „qualified person“ za bazu geoloških podataka u Electrumu.
U mreži međunarodnih rudarskih kompanija i njihovih lokalnih entiteta najvažniju ulogu imaju pojedinci iz izvršne vlasti, koji im prodaju mape i izdaju dozvole. Aleksandar Vučić je u tu šemu ubacio i domaće banke, fantomske firme, registrovane u Nikoziji i Londonu, kao i investicioni fond koji kontroliše njegov brat Andrej.
Pre nekoliko dana, kada je u proceduru pušten predlog da Vlada Srbije označi „Projekat A-K“ označi „projekat od javnog značaja“, na račun kiparske ofšor kompanije Blue Horizon uplaćeno je 4,25 miliona evra. Deo te tranše, od 1,1 milion evra, odmah je prosleđen na račun britanske kompanije Balkan Resources & Strategy Ltd. Nema dostupnih zvaničnih podataka o vlasničkoj strukturi, akcionarima i finansijskim izveštajima te kompanije, ali poznato je da se bavi investicionim savetovanjem, geopolitičkom analizom i poslovnom strategijom u regionu Balkana, sa fokusom na prirodne resurse, rudarstvo i energiju.
Ta konsultantska firma je pružala lobističke i logističke usluge u međunarodnim projektima u oblasti istraživanja nalazišta litijuma, bakra i drugih metala u Srbiji. U konkretnom slučaju, u „Projektu A-K“, Balkan Resources & Strategy ima posredničku ulogu. Preko nje se transferiše novac na privatne račune u srpskim bankama kao što su AIK Banka, Alta Banka i Poštanska štedionica.
Pod šiframa „Povraćaj pozajmice za osnivača“ ili „Bonus za konsultantske usluge“ ili na ime fantomskih dividendi dele se komadi finansijskog kolača, koji je namenjen nižerangiranim učesnicima u „Projektu A-K“. Glavni likovi u toj kriminalnoj shemi dobijaju svoju proviziju preko kiparskog Blu Horizon-a.
Kompanija Blue Horizon Cyprus Limited je registrovana u julu 2019. godine u Nikoziji, na adresi koju deli veliki broj drugih firmi koje koriste iste korporativne administratore i nominalne direktore. Zvanični direktor Blue Horizon-a je Hristodulos Mihailidis, iza čijeg imena se skrivaju stvarni vlasnici. Mihailidis se u kiparskom poslovnom registru (Department of Registrar of Companies and Intellectual Propertly) pojavljuje kao direktor više od 30 kompanija, što je tipično za posrednike koji zastupaju različite vlasnike. Ipak, digitalni zapisi u mrežnim kodovima daju uvid u krajnje korisnike, tzv. UBO – Ultimate Beneficial Owners.
Na taj način otkrivena je veza između Blue Horizon-a i Vučićevog investicionog fonda Vista Rica, koji je u ovom poslu upotrebljen kao „skretnica“ novca. Vista Rica ima status povezanog lica (affiliate), ali nije investirala u Blue Horizon, već je samo obezbedila pokriće za transakciju 4,25 miliona evra.
Po svemu sudeći, Vučić i njegovi ortaci dobili su 4,25 miliona evra mita da bi omogućili australijskim i kanadskim rudarskim kompanijama da vrše geološka istraživanja i, naposletku, da otvaraju rudnike u beogradskim opštinama. Vučić je odavno dokazao spremnost da, za što veću nadoknadu, rasprodaje javne resurse čak i kad to preti uništavanjem životne sredine. Kineskim rudarskim kompanijama je prodao Bor, Zaječar i Majdanpek, Rio Tintu Jadarsku dolinu, a sada prodaje i zemljište u i oko Beograda
