У дипломатском и војном контексту сукоба у Украјини, званични извештај са састанка Марка Рубија и Сергеја Лаврова потврђује да су разговори одржани ради разматрања односа САД и Русије и потребе за окончањем рата.

Том приликом нису навођени конкретни разлози или услови, док је Рубио за медије изјавио да су САД спремне да помогну у окончању рата, али да брзи договор није на помолу, изнео је Даниел Дејвис у емисији „Дееп Диве” на Јутјубу током разговора са пензионисаним пуковником америчке војске Дагласом Мекгрегором.

Поводом могућности брзог решења сукоба, портпарол Кремља Дмитриј Песков оценио је да нема места претераном оптимизму, потврдивши да се контакти одвијају кроз постојеће радне канале и да се у Москви надају наставку личне комуникације када амерички преговарачи буду слободнији да допутују, али је нагласио да се тренутно не може говорити о новој динамици или убрзању процеса.

Мекгрегор је истакао да су Москва, Пекинг и Техеран уочили непоузданост у потезима америчке администрације и изјавама председника Доналда Трампа, наводећи да су преговори у Аљасци били последњи озбиљан покушај постизања споразума, због чега никакав договор о Украјини у овом тренутку није могућ.

Он је додао да одсуство поверења у САД спречава инвеститоре и финансијере да улажу у обнову Блиског истока и Источне Европе, услед страха од изненадних промена америчке политике и обнављања војних акција.

На војном плану, борбе у Црном и Азовском мору су се интензивирале нападима на руске бродове, на шта је Русија узвратила ударима на лучку инфраструктуру у Одеси, изазвавши затварање великог дела тамошњег лучког система, док су руске снаге на фронту у Донбасу заузеле Константинивку и напредују ка Славјанску.

Говорећи о командном кадру, Мекгрегор је указао на повратак генерала Сергеја Суровикина, описавши га као стручњака за авијацију и ударне системе који разуме кључну улогу извиђања из ваздуха и свемира и сматра да масовни удари треба да обликују бојиште пре напредовања копнених снага.

Суровикин је раније био премештен у Африку због јавних изјава подршке Јевгенију Пригожину након његовог марша на Москву, али Мекгрегор процењује да ће његов повратак имати значајан утицај на завршетак операција у Харкову, напредовање ка Одеси и потискивање украјинских снага источно од реке Дњепар.

Подсећајући на раније војне одлуке, Дејвис и Мекгрегор су истакли Суровикиново повлачење из Херсона преко Дњепра 2022. године и рушење четири моста, чиме је заустављено украјинско напредовање, након чега је изграђено пет одбрамбених линија које су зауставиле украјинску офанзиву 2023. године.

Мекгрегор је повукао паралелу са Битком код Курска у Другом светском рату, наводећи да је убеђивање Стаљина да одустане од константних напада довело до стратегијског преокрета, оценивши да следи систематско и методично напредовање руских снага ка западу уз дотад невиђену интеграцију ваздушних и ракетних снага са копненим јединицама.

Коментаришући процене из Вашингтона да је сукоб пат-позиција са минималним променама територије, Дејвис је навео најаве Немачке и Велике Британије о заједничком развоју ракетних система дугог домета за Украјину планираних до 2034. године.

Мекгрегор је одговорио да су западне процене непредвидиве — подсећајући на промашене прогнозе о брзом паду Ирана које су се сукцесивно померале од неколико дана до вишемесечног застоја — додајући да је изградња ефикасне противракетне одбране на широком простору немогућа, те да ће Русија уништавати транспортне комуникације и мостове преко железничких пруга у Украјини, а у случају потребе употребити и ракете „Орешник” са конвенционалним пуњењем против војних фабрика и локација у НАТО државама.

Осврћући се на изјаву генерала Кита Келога, бившег саветника за националну безбедност САД и изасланика за Украјину, који је сукоб упоредио са спортском утакмицом у којој бољи тим мора прекинути меч у раним фазама, Мекгрегор је оценио да такве аналогије одражавају одвојеност војног врха од реалности.

Он је упозорио да су планови о заузимању острва Харк или операције у близини Чабахара и Бандер Абаса погрешни јер излажу америчке снаге директном уништењу од стране иранских снага, закључивши да су САД потребни стратешки мислиоци попут адмирала Била Овенса и Арта Забовског.

Wебтрибуне