Pročitaj mi članakU budžetu za 2026. godinu, čak 80 odsto sredstava je namenjeno za finansiranje tekućih rashoda: gradske uprave, socijalne usluge i javni prevoz. Predviđen je deficit od 7,1 milijardu dinara. Grad Beograd se prošle godine zadužio za 14,9 milijardi, a ove je planirano uzimanje još 4,5 milijarde dinara iz kredita.
Vučićevi gradski namesnici, od Malog i Vesića, pa zaključno za beogradskim stečajnim upravnikom Šapićem, uništili su sva javna preduzeća, koja ukupno duguju 18,5 milijardi dinara. Uništen je i GSP. Ne slučajno, već s namerom da javni prevoz u potpunosti preuzmu privatnici. Isti slučaj je sa Apotekama Beograd. Gradka uprava je sebi povećala plate, a građanima računa za vodu i komunalne usluge.
Kroz istoriju, Beograd je više vremena proveo pod okupatorima, nego na slobodi. Otkad je keltsko pleme Skordisci, u trećem veku pre Hrista, na ušću Save u Dunav podiglo naselje pod nazivom Singidun, na tom prostoru je prodefilovalo više od 40 vladara. Rimljani su od Singidunuma napravili vojni i gradski centar, koji su u petom veku razorili Huni, posle kojih su se na vlasti smenjivali Gepidi, Ostrogoti i Avari. Za Vizantince, Beograd je bio zapadna, a za Ugare istočna karaula.
Posle kratkotrajne vladavine Despota Stefana Lazarevića, na vlasti su se smenjivali Turci i Austrijanci, sve do oslobođenja i uspostavljanja Kneževine Srbije u 19. veku. Ni u modernoj srpskoj državi Beograd nije bio pošteđen. Okupirali su ga Nemci, a bombardovali Amerikanci i Britanci, zaključno sa NATO agresijom.
Svi osvajači su nanosili štetu Beogradu, ali niko kao varvari iz Srpske napredne stranke, koji su dovedeni na vlast 2014. godine. Pod njihovom upravom, grad je pretvoren u divlje gradilište na divljoj političkoj i ljudskoj deponiji. Za razliku od svih prethodnih okupatora, koji su nametali svoja pravila, varvari Aleksandra Vučića su ukinuli zakone, logiku i moral. Pomoću tzv. Leks specijalisa, koji su primenili u projektima „Beograd na vodi“, EXPO i Generalštab, suspendovali su sve zakone koji su ih sprečavali da opljačkaju glavni grad.
Samo u ta tri projekta, prisvojili su više od 700 hektara građevinskog zemljišta. Procenjena vrednost tog zemljišta ide preko tri milijarde evra. Iz gradske kase je plaćena izgradnja infrastrukture za te megalomanske, nepotrebne i preskupe projekte. Lažnim stranim kompanijama i domaćim fantomskim firmama omogućeno je da ne plaćaju takse, pa i da grade bez građevinskih i svih ostalih dozvola. Stranački tajkuni su uzimali parcele koje god su poželeli, rušili su bolnice, škole, parkove, kasarne, istorijske i kulturne spomenike, sve…
Pod istim uslovima, u potpunom bezakonju, građevinska industrija je ostvarivala godišnje prihode od milijardu evra. U rekordnom roku, prisvojili su gotovo sve ekskluzivne lokacije, pa se pljačkaški trend usporio u poslednje dve godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u građevinskom sektoru je 2024. godine zabeležen pad od 10,4 odsto, a 2025. od 8,4 odsto.
Kao i na republičkom nivou, tako i u Beogradu sve pada, a rastu samo dugovanja. Gradska komunalna preduzeća ukupno duguju 18,5 milijardi dinara, što je nešto više od 158 miliona evra. Najveći dužnik je JP Beogradske elektrane, koje duguju devet milijardi dinara (75 miliona evra). Na drugom mestu se nalazi Gradsko saobraćajno preduzeće sa dugom od 6,1 milijardom dinara, odnosno 52 miliona evra. Veći deo tog duga (4,8 milijardi) probio je rok dospeća.
Od pre godinu i po dana, kada je GSP sklopio ugovore o javno-privatnom partnerstvu sa konzorcijumom privatnih auto-prevoznika, javni prevoz u Beogradu je u kolapsu. Potrebnim brojem vozila popunjeno je samo nekoliko osnovnih linija, na mnogima su proređeni polasci, a neke linije su ukinute, pa su brojna prigradska naselja, prvi put posle 40 godina, ostala bez direktne veze sa centrom grada. Gradska vlast, koju personifikuje Aleksandar Šapić, pred poslednje lokalne izbore ukinula je naplatu karata za javni prevoz. „Besplatan prevoz“ je iskorišćen kao predizborni marketinški trik. Naravno, ne postoji „besplatan prevoz“. Cena usluga GSP-a, Strele i ostalih prevoznika plaća se iz gradskog budžeta, a ne iz Šapićevog ili Vučićevog džepa. Usled nagomilanih dugova, GSP se nalazi pred gašenjem. Propast gradskog preduzeća nije slučajna, ona je kreirana sa ciljem da kompletan javni prevoz preuzmu privatna preduzeća u vlasništvu naprednjačkih tajkuna. Uskoro, kad do toga dođe, privatnici će sami da formiraju cenu usluga. Za Beograđane, svejedno je da li će se one plaćati iz budžeta ili naplatnim sistemom kakav je primenjivao Bus Plus.
Nije bolja situacija ni u JKP Gradska čistoća, koje duguje 3,5 milijarde dinara. JKP Beograd Put duguje skoro dve milijarde dinara. Sve privatne građevinske firme zarađuju desetine i stotine miliona evra, a gradsko preduzeće propada.
Na isti način, sa istim ciljem uništena je i ustanova Apoteke Beograd. Pre dolaska naprednjačkih varvara na vlast u glavnom gradu, 2012. godine, Apoteke su ostvarile godišnji prihod od sto miliona evra. U poslednjih pet godina, prihodi su pali na oko 30 miliona evra godišnje. Gradska uprava namerno gura Apoteke u propast, kako bi oslobodila tržište za podobne privatnike.
Nekoliko stotina radnika ostaće bez posla, a stotine hiljada građana neće moći da se normalno snabdeva lekovima. Privatnici će otvarati apoteke samo na lokacijama koje su profitabilne, a ne u prigradskim radničkim naseljima.
Iz budžeta za 2026. godinu, koji iznosi ukupno 205,3 milijarde dinara, za gradsku upravu je opredeljeno 190,2, a za gradske opštine 15,1 milijarda dinara. S obzirom da Beograd ima 17 opština, to znači da će svaka imati na raspolaganju oko 900 miliona dinara, što je oko pet puta manje od, recimo, budžeta Košarkaškog kluba Crvena zvezda.
Iako gradski stečajni upravnik Aleksandar Šapić budžet predstavlja kao razvojni, oko 80 odsto sredstava biće potrošeno na tekuće rashode: funkcionisanje gradske uprave, socijalne usluge i javni prevoz. Gotovo trećina budžeta, oko 63 milijardi dinara, namenjeno je za održavanje i izgradnju saobraćajne infrastrukture. Za finansiranje „besplatnog javnog prevoza“ planirano je 48,28 milijardi dinara. Od te sume, čak 43,6 milijardi dinara ide na plaćanje usluga privatnih prevoznika. Za tzv. investicione rashode, tj. za infrastrukturne projekte, namenjeno je samo 17 odsto budžeta. Već i to pokazuje u kakvoj krizi se nalazi gradska kasa, a prave razmere se vide u podacima o projektovanom deficitu i izabranim načinima finansiranja.
Za ovu godinu je predviđen fiskalni deficit od čak 7,1 milijardu dinara. Za otplatu prispelih rata ranije uzetih kredita biće potrebno 5,3 milijardi. Veći deo tih troškova Šapićeva vlast namerava da pokrije uzimanjem novih kredita u iznosu od 4,5 milijardi dinara. Pritom, treba podsetiti da je Grad Beograd u julu prošle godine uzeo kredite kod domaćih banaka u ukupnom iznosu od 14,9 milijardi dinara, i to pod izuzetno nepovoljnim uslovima, sa kamatama od preko šest odsto.
U istom bužetu, kojim je projektovala gubitak od 7,1 milijardi dinara, gradska vlast je odlučila da poveća rashode za birokratiju. Na plate i ostale izdatke na gradske funkcionere biće potrošeno dodatnih 800 miliona dinara, a samo za gradonačelnika i članove gradskog Veća još 18 miliona dinara. Državna revizorska institucija je prošle godine utvrdila da je Šapić nezakonito trošio sredstva iz gradskog budžeta, između ostalog i na povećanje plata sebi i svojim saradnicima. Tužilaštvo nije reagovalo, pa gradonačelnik opušteno nastavlja sa kršenjem zakona.
Novac za povećanje prihoda gradskih većnika i ostalih birokrata biće uzet od Beograđana. Prvog dana ove godine, bez najave i objašnjenja, gradska uprava je podigla cene komunalnih usluga. Javno preduzeće Gradsko stambeno Beograd povećalo je naknadu za održavanje zgrada i higijene za 19 odsto. Pogrebne usluge su poskupele za 15 odsto, a skočila je i cena vode.
Vučić i njegovi gradski namesnici, od Siniše Malog i Gorana Vesića, pa do Šapića, primenjuju sve načine da očerupaju gradsku kasu i Beograđane. Za te potrebe, specijalizovali su se za osnivanje fantomskih firmi. Pre osam godina, tokom izborne kampanje, osnovano je preduzeće Beogradski metro i voz.
Do sada nije napravljen ni jedan metar metroa, a na rashode – skupe automobile, obezbeđenje, ručkove i večere – uključujući i plate Andreje Mladenovića i ostalih 70 zaposlenih potrošeno je oko 1,5 milijarde dinara.
Još brutalniji oblik zloupotrebe primenjen je u procesu osnivanja firme Beogradski park. U osnivačkom aktu nema opisa nadležnosti, ali u praksi to preduzeće je napravljeno samo da bi oduzelo poslove drugoj gradskoj firmi, Zelenilu Beograd. Prošlogodišnja Šapićeva poslovna egzibicija, firma Projektni biro grada Beograda, takođe nema jasno definisanu delatnost. Navodno, bavi se „opštim interesom“.
Za potrebe „opšteg interesa“ neophodno je što pre smeniti ovu vlast i naprednjačke varvare privesti pravdi. Vučić i njegovi saučesnici su naneli nesagledivu štetu Beogradu, i to ne samo materijalnu. Oteli su i opljačkali sve što su mogli, a usput su uništili sve normalne načine urbanog života. To i ne čudi, pošto Beograd za njih predstavlja samo mesto zločina. Šapić i Vesić imaju nekretnine u Trstu, Mali širom sveta, od Bugarske i Švajcarske do Dominikanske republike.
Ipak, Beograd se oporavio od posledica osvajačih pohoda mnogih okupatora, možda će preživeti i Vučićeve varvarske horde.
