Pročitaj mi članakAfrikanka Milen Mladenović odlučila je da zbog ljubavi napusti svoj grad Dualu u Kamerunu i preseli se u selo Dubonu kod Mladenovca. Milen pripada narodu Batanga sa kojim, kaže, Srbi imaju mnogo sličnosti, od kojih ističe privrženost porodici.
„Оно што највише ценим у Србији је баш та безбедност и заједништво које је међу људима. А веома ценим и славу као породични догађај и место окупљања. То ми је овде веома интересантно“, одговара Милен на питање шта јој се у Србији највише допада.
Привикла се на сеоски начин живота, а полако се припрема и за нове обавезе које је очекују након Нове године – бебу Ђорђа.
Миленин муж Ивица Младеновић објашњава да се за сада лепо сналазе и комбинују шумадијско-афрички начин живота.
„Мени је лако. Ја сам свој на своме, али њој није, треба се прилагодити. А највећи је проблем друштво. Доста људи не говори језике које она познаје, а то су француски и енглески“, каже Ивица. Свекрва Светлана додаје да се некако “објасне рукама и ето, па не може другачије“. Свекар Драгослав Младеновић каже да све разумеју и да се труде да Милен у њиховој кући буде срећна.
Милен је врло умешна у кухињи, спрема добар гулаш. Сарму и печење ретко једе, а док певуши афричке песме најчешће зготови јела из завичаја.
А ево и како су се срели Милен и Ивица на истој тачки “два краја света”:
У највећем камерунском граду Дуали Милен је завршавала студије менаџмента, а Ивица радио као шеф возног парка.
„Срели смо се у шпицу, у гужви. Девојка је пришла мом ауту, јер је у том тренутку тражила посао. Пошто сам ја тамо радио за једну јако познату велику компанију, она је препознала ауто компаније и једноставно пришла са својом биографијом коју је носила, питала ме да јој помогнем и пружила своја документа кроз прозор. Тако је то кренуло“, сећа се Ивица.
Тога дана посао није пронашла, али зато јесте мужа.
„Моји родитељи су реаговали позитивно подједнако као и моји пријатељи. Породица има шесторо деце, а ја сам најмлађа. Један брат је већ ожењен, а две сестре су удате. Родитељи су исто то очекивали и од мене. Када сам са Ивицом дошла код њих да им га представим као свог будућег мужа, отац је био веома задовољан“, истиче Милен.
“Слика Европе у Африци је потпуно другачија. Знали смо где се Србија налази, који је главни град, као и каква је њена историја, али и генерално и да је начин живота овде позитиван упркос ратовима и патњи“, каже ова Африканка и Шумадинка.
