Након најновијег повећања, цене смештаја у државним домовима, у зависности од категорије собе и степена неге, крећу се од неколико десетина хиљада динара месечно па навише, при чему највиши износи достижу и преко 100.000 динара. Примера ради, у оквиру Геронтолошког центра Београд налазе се четири дома. Најјефтиније место може се наћи у дому „Вождовац“, где је цена за вишекреветну собу за кориснике трећег степена (они којима је потребна делимична помоћ другог лица у обављању свакодневних активности) према актуелном ценовнику 49.493 динара, док је најскупље место у дому „Бежанијска коса“, где је за двособни апартман са једнокреветним собама, намењен особама са првим степеном подршке (они којима је потребна потпуна помоћ другог лица) потребно издвојити чак 102.060 динара, пише НИН.

У овом дому не може се наћи смештај испод 55.000 динара, колико износе цене вишекреветних соба за кориснике трећег и четвртог степена. Међутим, након кориговања цена, најскупљи смештај није у Београду, већ у Крагујевцу. У једном од објеката овог дома, цена за двокреветни апартман, за једну особу, са првим степеном подршке кошта 123.942 динара.

Истовремено, и приватни домови кориговали су цене, а у појединим установама повећања су достигла и до 50 одсто. Месечни смештај у већим градовима често прелази 100.000 динара, док се додатне услуге (интензивнија нега, специфичне терапије или лекови, прегледи лекара) наплаћују посебно, што значи да основна цена ретко представља коначан трошак, већ само основицу за укупне издатке.

Социјална димензија проблема

Милош Грабунџија, председник Синдиката пензионера, за НИН каже да је ово повећање у великој мери погодило и штићенике домова и оне који би потенцијално хтели да иду у дом, због породичних прилика или бриге и неге у позним годинама.

– То није само 30 одсто скупљи смештај. Поред тога поскупљује и све друго, као што су лекови које пацијенти морају да купују. И све то под изговором да дом није болница. Практично, они то посматрају као да само треба платити скуп смештај и храну. То је заиста непримерено и неодговорно – каже Грабунџија.

Он истиче да су велики проблем и мале пензије. Недавно повећање пензија, како наводи, није сразмерно повећању цена у домовима за старе.

– Пензије су повећане за 12,2 одсто, а цене у домовима чак и за 50 одсто. Имате велики број људи који то никако не могу да подмире. Мали је проценат онога што држава субвенционише и дотира, тако да велики број нема ни приближно да плати. Ако имамо 458.000 пензионера чија је пензија мања и од најниже пензије, онда о чему говоримо? Од чега ти људи могу да плате дом? Просечна пензија је мања од просечне зараде за више од 50 одсто. Онда на то додајте повећане цене домова за 30 одсто или више. Одакле да се то све плати? Говоримо о људима који више не могу да привређују, они су своје привређивали и сада живе од пензије – каже Грабунџија

У таквим околностима, каже Грабунџија, многи су принуђени на стратегију преживљавања које подразумевају стално балансирање између основних трошкова.

– Већ дуго велики број пензионера који су, да кажем у иоле покретном стању, један месец плате рачуне, за струју, воду и слично, а други месец купују лекове. И тако људи једва преживљавају. То је заиста забрињавајуће – истиче Грабунџија.

Демографски притисак

Србија се последњих година суочава са израженим и убрзаним старењем становништва. Према подацима Републичког завода за статистику, просечна старост становништва у Србији је 44 године, што је отприлике у складу са европским просеком, али се знатно разликује од светског нивоа, где је према последњим проценама Уједињених нација просечна старост 31 година. У периоду од 2020. до 2024. индекс старења становништва порастао је са 144,7 на 151,6 индексних поена, што указује на дубоко демографско старење у Србији. Према пројекцији РЗС, укупан број становника ће се смањивати, али паралелно са тим удео становништва старијег од 65 година ће расти, док ће проценат радно активног становништва опадати. Самим тим, потреба за институционалним смештајем и услугама неге биће све израженија у будућности.

Међутим, капацитети домова не расту пропорционално демографским трендовима. Грабунџија истиче да повећања цена, барем за сада, нису праћена суштинским побољшањем стандарда или капацитета у домовима.

– Пензионери углавном више желе да иду у државне домове, јер државни домови су ипак јефтинији, али и услуге су боље. Али тамо нема места. То је велики проблем. А у приватним домовима цене су велике, а у некима су услуге мање. На пример, немају сви приватни домови лекаре. У државним домовима се на неки начин још иоле води рачуна – каже Грабунџија.

Осим тог, трагедије које су се догодиле у домовима за старе у последњем периоду изазивају додатну нелагоду код корисника.

Трагедије и увођење реда

За мало више од годину дана, у Србији су се догодила три пожара у старачким домовима. У та три мучна догађаја, у Малом Мокром Лугу, насељу Војка и оном у Барајеву, изгубљено је 12 живота наших суграђана, који су некоме поклонили поверење, у нади да ће се за њих побринути да проживе мирну и безбрижну старост. Дванаест изгубљених живота у установама чије би кључне речи требале да буду „брига“, „нега“ и „заштита“ – велика је и црна цифра и за државе које су на нижем нивоу развоја од наше земље. Сви су сагласни да би овај језиви тренд што пре и заувек требало прекинути, али се поставља питање како.

Несреће се дешавају и у домовима који имају лиценцу. Ту је пресудна важност ваљаног и честог инспекцијског надзора. Дозволе за рад домова за старе издају се на основу испуњавања одређених услова на почетку рада установе. Проблем настаје што домови, када једном добију одобрење, престају да се држе закона и прописа. Уколико нема некога ко ће стално контролисати, укоравати и кажњавати власнике, уколико је, на пример, у дом смештено више људи него што капацитет дозвољава, или број неговатеља који раде у смени није задовољавајућ, немогуће је утицати на то да се сличне трагедије више никада не понове.

Према тренутно доступним подацима, у Србији ради 41 државни дом за стара лица, као и 277 приватних старачких домова. Уколико узмемо у обзир демографску структуру наше земље у којој се стопа старог становништва сваком годином увећава и упаримо је са чињеницом да приватни старачки домови доносе веома добру зараду, намеће се закључак да је крајње време да се држава озбиљно посвети примени сопствених закона и прописа везаних за ту сферу.

Иначе, према подацима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, највише места има у склопу Геронтолошког центра Београд, који има капацитет за 1.182 корисника. Највећи дом у Србији је Бежанијска коса, који прима око 600 корисника, док остали домови имају знатно мање капацитете.