Она је за портал Нова.рс испричала да је помагала студентима правећи беџеве и пиштаљке за протесте, али да је то радила искључиво у приватно време, ван посла. Према њеним речима, једна особа је знала за њену активност и убрзо након тога почеле су промене у систематизацији радних места које су, како тврди, на крају довеле до тога да она остане без радног места. Марија Ковач је у Покрајинску владу дошла 1996. године као дактиолограф, а током година, са увођењем нових технологија, њено радно место је трансформисано у позицију вишег референта за стручно-оперативне послове. Иако је, како каже, и даље постојала потреба за пословима које је обављала, нова систематизација је донета тако да њено радно место буде укинуто.
Почетком децембра прошле године више запослених у Покрајинској влади добило је решења да су „нераспоређени“, што значи да су формално остали без конкретног радног места. Након тога, сви су распоређени у новоформирану групу за лекторисање, али је та група убрзо укинута. Марија наводи да је тај потез био начин да се запослени формално распореде, а затим и отпусте. После мање од два месеца, уследило је ново решење којим је обавештена да јој престаје радни однос. У образложењу је наведено да је радно место на којем је радила укинуто јер више није потребан четврти степен стручне спреме – прехрамбени техничар, што је њена струка, већ техничар заштите од пожара. Она сматра да је та измена урађена намерно како би се створили услови за њено отпуштање, јер је посао који је обављала у суштини остао исти.
Марија Ковач каже да је одмах након што је добила решење о престанку радног односа уложила жалбу, а потом и тужбу Управном суду у Београду. Наводи да су сви који су остали без посла били позвани на разговор код секретара Роберта Отота, који је, према њеним речима, одобрио сва решења о престанку радног односа. Према другом решењу које јој је уручено, радни однос јој је престао по сили закона 1. фебруара 2026. године, јер је била у статусу нераспоређеног запосленог, а уколико се у року од два месеца не пронађе ново радно место, закон предвиђа да радни однос престаје. Након тога морала је да се пријави Националној служби за запошљавање како би остварила право на здравствено осигурање, јер се већ дуже време лечи и има хроничне здравствене проблеме, укључујући повишен крвни притисак и ангину пекторис. Поред тога, каже да има и кредит који мора редовно да отплаћује, а месечна рата је око 20.000 динара, док је њена плата до отпуштања износила око 53.000 динара.
Посебно је разочарана због чињенице да је остала и без јубиларне награде за 30 година рада у покрајинској администрацији. Према службеној евиденцији, недостајао јој је само један дан да испуни услов за пуних 30 година стажа, па јој је захтев за исплату награде одбијен. Како наводи, по евиденцији има 29 година, 11 месеци и 29 дана радног стажа. Она сматра да је то учињено намерно како би јој била ускраћена јубиларна награда, која износи око 290.000 динара. Поднела је жалбу Жалној комисији Аутономне покрајине Војводине, али је та жалба одбијена, па је најавила да ће правду тражити пред Управним судом. Истиче да има још осам година до пензије и да јој је тај новац важан како би могла да покрије основне животне трошкове. Како каже, од своје борбе неће одустати и спремна је да иде до краја како би доказала да јој је награда неправедно ускраћена.
