Убиство у ресторану „27“ покренуло је серију обрачуна међу криминалним клановима из напредњачког картела. Дејан Стојановић Кека спроводи одмазду за убиство Баје Нешовића. Лука Бојовић дисциплинује шабачког Сандокана Милана Остојића. Звонко Веселиновић кажњава министра Дарка Глишића. Пропао је и покушај помирења Љубише Бухе Чумета са бившим начелником у БИА Иваном Тодоровом. Александар Вучић не може да открије који центар моћи, преко Милоша Меденице, разоткрива злочине његових сарадника. Узалуд Више јавно тужилаштво, Вук Цвијић и Милан Думановић спасавају Веселина Милића, а све с намером да и Вучића аболирају од одговорности. Узроке и последице актуелног мафијашког канибализма анализира заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада Вучићев близак сарадник и пријатељ.
Америчке ракете су погодиле иранску касарну у лучком граду Бандар Абас. Иранци су се реванширали нападом на америчку базу „Али Ал Салем“ у Кувајту. Израелски војници и припадници Хезболаха воде жестоке борбе код либанског града Бинт Џбејла. Украјински дронови погађају циљеве дубоко у унутрашњости Русије, у Тулин, Казању, Волгограду… Два руска „Орешника“ погодила су мете у Кијеву.
И у Београду букти рат између супротстављених кланова, који су до јуче коректно сарађивали у оквиру картела који предводи Александар Вучић.
За разлику од светских војних жаришта, овде се уместо балистичких ракета користе „Молотовљеви коктели“ и сличне експлозивне направе. Ипак, напредњачки мафијашки канибализам је бруталнији. Полицајци и криминалци, здруженим снагама, убијају конкуренте, тела бетонирају у бурад, коју закопавају по сеоским атарима. За освету, противнички клан у једном дану спали шест сплавова, ресторана и винотеку у центру Београда, и рани једног од виђенијих „лојалиста“. Док су сплавови горели, преко Инстаграма је упућена порука Вучићу: „Жвалава пијандуро, врати леш!“
Вучић је разумео упозорење, експресно је пронађено буре са земним остацима Александра Нешовића Баје, припадника новобеоградског клана Дејана Стојановића Кеке. Остаци Веселина Милића и Саше Вуковића, осумњичених за то убиство, смештени су у притворску јединицу Централног затвора у Београду.
Унутар картела одавно тињају сукоби, и то на свим нивоима. Неспособан да преболи и превазиђе трауме од пре двадесетак година, Љубиша Буха Чуме је неколико пута покушао да се обрачуна са Златибором Лончаром. За казну, бивши вођа сурчинског клана провео је неко време у затвору, али ни тамо се није рехабилитовао.
Уз посредовање Вучићевог кума Петра Панића, организован је састанак Чумета и Ивана Тодорова, бившег помоћника директора Безбедносно информативне агенције, тада на функцији амбасадора у Будимпешти. Иако су пристали на преговоре о примирју, Чуме и Тодоров, чим су се видели у једном селу поред Опова, скочили су један на другог. Панић је претпоставио да може дочи до тога, па је правовремено реаговао и спречио закрвљене противнике да употребе оружје.
Ни Звонко Веселиновић није користио оружје кад је дисциплиновао другог Вучићевог кума. Скривен иза Вучићевог ауторитета, министар за јавне набавке је одбио Веселиновићев захтев да му се хитно плате радови, које је његова фирма извршила на градилишту ЕXПО. Не схватајући с ким има посла, министар се шефу косовског клана обратио са непримереном дозом цинизма. Са два шамара сведен је на реалну меру, на нулу достојанства и утицаја. Неколико дана касније, министар се шлогирао у студију Пинка.
Милан Остојић Сандокан, вођа шабачког напредњачког клана, прошао је нешто боље од министра. Откад је изашао са десетогодишње робије, на којој је био због наручивања убиства, Сандокан се укључио у Вучићев картел. Уверен да му та позиција даје право да ради што год хоће, недавно је одлучио да рекетира погрешног човека. У шта се упустио, схватио је тек кад га је позвао Лука Бојовић. Два минута телефонског разговора са Бојовићем била су довољна да Сандокан подвије реп.
На тежи и много срамнији начин, то је урадио и напредњачки рекеташ Ђорђе Керкез. Два месеца је рекетирао једног младића из Лазаревца. Кад је прекардашио, отац и деда тог момка ухватили су Керкеза и његовог ортака, па су их натерали да један другоме раде фелацио. Снимак геј забаве постао је виралан на друштвеним мрежама.
Ипак, на друштвеним мрежама су много више пажње привукли снимци које дели одбегли црногорски криминалац Милош Меденица, који је у јануару осуђен на десет година затвора. Из скровишта, Меденица је 14. маја објавио информације о убиству Баје Нешовића у ресторану „27“. Од тада, он свакодневно на Истаграму и Твитеру износи детаље о том злочину, као и о Вучићевој улози.
Вучић претпоставља да се Меденица скрива у Београду, али не може ни да наслути ко му доставља компромитујуће информације. У врху МУП-а и БИА води се интензивна потрага за „издајником“, који је прекршио напредњачку омерту и спречио Вучићеву намеру да, као некада Цвијанову смрт, и ово убиство сакрије од јавности.
Ко год да, преко Меденице, разоткрива Вучићеве криминалне комбинације, сигурно то не ради неки усамљени праведник или осветник. И Вучићу је јасно да акцијом, која за циљ има комплетну демонтажу његовог злочиначког система, руководи неки озбиљан центар моћи. Избор Меденице за медијума, као и тајминга за покретање акције, указује на то да је дошло време за свођење рачуна.
У недостатку бољих решења, Вучић покушава на три начина да контролише штету. Први покушај манипулације води преко Вишег јавног тужилаштва. Осим спорних квалификација кривичних дела, која се стављају на терет једанаесторо осумњичених за саучесништво у убиству Баје Нешовића, тужилаштво у саопшењима објављује фалсификоване цитате из записника о саслушању сведока, а све у интересу заштите Веселина Милића. Приликом поновљеног увиђаја, који је извршен шест дана после убиства, у ресторану је пронађен трећи метак, а првобитно се тврдило да су испаљена само два. Још није урађена анализа снимака са безбедносних камера у ресторану и у другим објектима у Истарској улици, па и ширем подручју Сењака, како би се утврдило ко је када дошао и отишао са места злочина.
На конфузну тужилачку истрагу, Вучић је накалемио медијске спекулације, и то преко „блокадерских платформи“ и њихових новинара и аналитичара. За ту врсту услуга задужен је Вук Цвијић, новинар недељника Радар. Колико год биле контрадикторне, Цвијићеве информације „из поузданих извора“ припремају услове за аболирање Милића. То се најјасније види из приче о томе како су Марко Кричак, шеф УКП-а, и петорица његових сарадника, у полицији физички злостављали ухапшеног конобара и власника ресторана „27“. Тукли су из по телу и табанима како би изнудили промену исказа, у коме се они тврдили да је Милић отишао из ресторана пре него што се догодило убиство Нешовића.
Није први пут да Цвијић, маскиран у „професионалног и објективног“ новинара чини овакву врсту услуге Вучића. То је урадио и 15. марта 2021. године, кад је Магазин Таблоид објавио доказ да је Владимир Цвијан мртав од 6. јануара 2018. Милан Ћулибрк и Вук Цвијић тада су тврдили да су одавно знали да је Цвијан мртав, али да то нису објавили јер је у питању самоубиство, а НИН, у коме су они тада радили, „не објављује вести о нечијем самоубиству“.
Наравно, лагали су. НИН је објављивао текстове и о самоубиствима својих аутора, као што је био Небојша Ђукелић, који је за историју тог недељника неупоредиво значајнији од Ћулибрка и Цвијића.
Осим тога, двојица „професионалних новинара“ поменули су да је Цвијан оставио опроштајно писмо, које доказује да је сам, својом вољом, скочио у Дунав. Вучићу се свидела та лаж, па је најавио да ће објавити то опроштајно писмо, које не постоји.
Како тада, Цвијић и сада тера воду на Вучићеву воденицу. Није једини. Са истом врстом лажног опозиционарства, о убиству у ресторану „27“ и Веселину Милићу на свим подкастима и на телевизијама Н1, Нова С и КТВ Зрењанин горљиво наступа пензионисани полицајац Милан Думановић. Он је и раније жестоко критиковао Милића. Међутим, кад је добио тужбу, Думановић му се јавно извињавао, истичући да „поштује Веселина Милића“ и да је „у критици користио непроверене тврдње“ за које је „накнадном провером утврдио да нису тачне“.
Думановић је још значајнији посао за напредњачки картел обавио кад је тврдио да „Андреј Вучић нема везе са Јовањицом„. Пошто Блацкберрy телефон Предрага Колувије до данас није отворен, није утврђено с ким је контактирао, остаје необјашњено како Думановић зна да Андреј Вучић није био у контакту с власником плантаже марихуане.
Којом истражном методом је дошао до таквих сазнања? Можда лизањем? Не зна се ни шта је лизао. Углавном, Думановић сада износи гомилу информација о убиству у „27“, а није искључено да се и због њих, ако то режиму затреба, опет извињава.
Осим тужилаштва и подобних новинара и аналитичара, Вучић актуелну кризу покушава да амортизује новом серијом кукања над самим собом и његовом породицом. Захтеве студената и опозиционара да се утврди истина о убиству Баје Нешовића, Вучић представља као „још један позив на линч“ њега и његове деце.
– Блокадери су мене, а нарочито мог сина Данила повезивали са криминалцима. Тако су му цртали мету на чело – рекао је Вучић док је покушавао да докаже да нема никакве везе са Милићем.
Данила Вучића са криминалцима нису повезивали „блокадери“, него његов отац Александар Вучић. Да би спречио навијаче Партизана да му на стадиону скандирају да је педер, Вучић је формирао групу „Јаничари“, којом је командовао бивши Звездин навијач Александар Станковић, звани Сале Мутави. После његовог убиства, командно место је наследио Александар Видојевић, звани Аца Рошави, који је био утицајнији од Вељка Беливука и Марка Миљковића. Видојевић је предводио напад у клуб „Комитет“ у Бетон хали. За то није кажњен, судски поступак је отишао у застаревање. У истрази против Беливука, удовица Здравка Радојевића је описала како је Видојевић предводио напад на групу неподобних Партизанових навијача, кад су њеном мужу поломљене руке и ноге, а касније је и убијен.
Видојевић се на јавним местима, па и на митинзима СНС-а, појавиљавао у друштву Данила Вучића. У истој екипи налазио се и Владимир Грек. За разлику од Видојевића, Тужилаштво за организовани криминал је оптужницом против Беливуковог клана обухватило и Грека. У оптужници бр. 65/21 наводи се да је Грек учествовао у продаји наркотика, силовању једног мушкарца и прикривању трагова убиства. Ипак, Грек је пуштен да се брани са слободе, односно из друштва Данила Вучића.
У истој оптужници налази се и Борис Карапанџић, још један Беливуков криминалац, који се дружи за сином вође напредњачког картела. Карапанџић је пажњу јавности привукао још 2018. године, када се налазио у пратњи Данила Вучића на путовањима по Русији, док је тамо трајало Светско првенство у фудбалу.
Александар Вучић је све криминалне гангове окупио у свој картел. Злоупотребом утицаја на извршну власт, полицију и правосуђе, свима је пружао заштиту. Ипак, повремено је неки од кланова падао под притиском страних служби. Напослетку, било је само питање тренутка када ће доћи до отвореног сукоба међу њима. Убиство Александра Нешовића покренуло је ланчану реакцију, која ће пре или касније стићи до Вучића.
Откад је напредњачки картел на власти, ухапшено је више од три хиљаде грађана, који су оптуживани за наводно угрожавање сигурности Вучића и чланова његове породице. Хапшени су, затварани и често осуђивани људи који су, у огорчењу и безнађу, псовали и вређали Вучића, а он и тужилаштво су то приказивали као позиве на убиство.
Вучић је спроводио терор над становништвом како би страхом спречио сваку критику. Међутим, и он је знао да му права опасност прети од криминалаца из његовог окружења. Слободан Милошевић и Зоран Ђинђић су пали, сваки на свој начин, кад су им се криминалци отргли контроли. Као што се види, сада ни Вучић не може да обузда кланове, чији сукоб урушава цео напредњачки картел.
Ударио олош на олоша, а то ће с власти оборити и најгорег међу њима, њиховог вођу Вучића.
Предраг Поповић
Извор: Магазин таблоид
