Прочитај ми чланакЗдравствено стање Александра Вучића се значајно погоршало. Од психосоматских обољења покушава да се опорави терапијом бета-блокаторима и АЦЕ инхибиторима, коју су му преписали лекари из израелских болница Схеба и Ассута.
За лечење психичких и физичких болести ангажовао је наскупље медицинске стручњаке, а за решавање политичких проблема помоћ тражи само од нултог пацијента Војислава Шешеља. О фаталним метастазама напредњачког картела пише заменик главног уредника Магазина Таблоид, Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некадашњи Вучићев пријатељ и сарадник.
На конференцији за медије, на којој је прогласио победу свог картела у свих десет општина у којима су одржани избори, Александар Вучић је изгледао као на комеморацији властитом лику и злоделу. Подбуо, натечених подочњака које узалуд скрива наочарима са широким оквиром, отромбољених образа, сувих усана, масне косе, успорених покрета и потпуно деконцентрисан, више је личио на клошара пред сеоском радњом, коме нико није поклонио сто динара за пиво, него на вођу опасног злочиначког удружења, које по ко зна који пут прославља победу на лажираним изборима.
За Вучићев губитнички дизајн заслужни су политички и здравствени проблеми за које нема решења. Комбинација дуготрајног стреса и начина на који он покушава да га обради, изазвала је Вучићева психосоматска обољења. Изложеност сталним притисцима, политичким и приватним, утицало је на то да се стрес манифестује кроз физичке симптоме. Медицина то објашњава повезивањем дуготрајног стреса, исцрпљивања организма, укључујући и нервни систем који утиче на емоције и хормонални дисбаланс, нарочито кортизола и адреналина, што доводи до оштећења имуног система.
У таквим околностима, све може да буде психолошки окидач. Неко „пукне“ због потискивања емоција, првенствено беса или туге. Неко због сталне напетости с којом ишчекује проблеме, што „храни“ анксиозност. Многи попусте због нерешених конфликата властитих жеља и реалних могућности, или због претераних оптерећења траумама из садашњости и прошлости, које тело памти.
Преплитање тих психичких узрока код Вучића је изазвало физичке поремећаје као што је синдром иритабилног црева, који решава употребом пелена за одрасле, или проблема са кожом, због којих све више личи на Дејана Вука Станковића или, што би рекли дунђери, на „шпански зид“. Од тога, много веће муке му стварају сталне мигрене и хроничан умор, који додатно погоршавају старе проблеме са притиском.
Још пре двадесетак година, Вучић се аутору овог текста, који је тада радио у његовим дневним новинама Правда, жалио на тешко здравствено стање. Као ордење, показивао је лекове у великом пластичном дозеру. Међу пет-шест таблета, које је морао да пије сваки дан, налазила се и једна огромна плава, за коју је тврдио да му помаже око нормализације срчаног притиска.
У време раскола у Српској радикалној странци, Вучић је тврдио да му је Миодраг Ракић, главни стратег и оперативац режима Бориса Тадића, обећао два милиона евра ако напусти политику, ако одбије сарадњу и са Војиславом Шешељем и са Томиславом Николићем. „Одбио сам Ракићеву понуду. Нису ми потребне паре, ионако ћу умрети за две-три године„, говорио је Вучић.
Као што се види, лагао је. Увелико је пробио рок, који је сам себи одредио за упокојење. Међутим, то не значи да нема озбиљне здравствене проблеме.
У Вучићево лечење је укључен М.Н, један од најцењенијих европских кардиолога, са дугим стажом у клиникама у Монаку и Изоли. Он је Вучићу предложио да ангажује тим лекара из Израела. Уз његово посредовање, у тај тим су укључени специјалисти из Схеба Медицал Центра у Рамат Гану, предграђу Тел Авива, који је рангиран међу десет најбољих болница на свету. Уз њих, ангажовани су и стручњаци из Ассута Медицал Центра, који је познат по хирургији и онкологији, али и персонализованом приступу, због чега је изузетно популаран међу светском политичком и пословном елитом.
Пре девет година, кад је почео да се лечи под надзором израелских лекара, Вучићу је одређена терапија антихипертензивима из породице бета-блокатора и АЦЕ инхибитора. Користио је Топрол XЛ и Зестрил, по једну таблету дневно. У почетку је узимао Топрол XЛ од 50 мг, а касније, за одржавање, од 150 до 200 мг. Временом се повећавала и количина Зестрила, од 10 мг на старту терапије до 40 мг, колико узима сада.
Коктел тих лекова утиче на корекцију крвног и срчаног притиска и смањење оптерећења срца. Међу нуспојавама истичу се умор, повремени проблеми са дисањем, вртоглавица, повишен калијум, могући проблеми у раду бубрега и отицање лица, нарочито усана, као што се види на Вучићу. Да би лекови имали пун ефекат неопходно је повећање физичких активности и смањење телесне масе и уноса алкохола. С обзиром на Вучићев начин живота, ове захтеве он не може да испуни, посебно последњи.
Услед погоршања стања, Вучић је недавно посетио Дубаи, где је требало да се састане са групом израелских лекара. До сусрета није дошло јер су Израелци спречени да путују, имају пречег посла у разрушеном Тел Авиву. Ипак, Вучић им је проследио нове налазе, па очекује њихову процену и корекцију терапије, пошто досадашња више не даје очекиване резултате.
Вучић можда може да санира здравствене, али не и политичке проблеме. Картел, који је формирао око Српске напредне странке, ушао је у терминалну фазу. Да нема шансе за опоравак, види се и по резултатима избора у десет општина. Вучић је уложио све што је могао. На кампању је потрошио око 4,8 милиона евра, што на плаћене рекламе, што на подмићивање гласача. Ангажовао је све криминалне кланове које држи под контролом. Звонко Веселиновић и Милан Радоичић су обављали прљаве послове у Лучанима и Бајиној Башти, Владо Мандић у Бору и Кули, а остали по потреби, где им је Андреј Вучић одређивао формацијске положаје. У сарадњи са криминалцима, на батинашким задацима били су и полицајци.
У Смедеревској Паланци, полицијски кордон је блокирао пролазе студентима и грађанима, а повремено је пропуштао маскиране Вучићеве дивљаке да насрћу са бејзбол палицама и металним шипкама.
Све му је било узалуд. Осим у Кладову, коалиција око ОКГ СНС-а освојила је по 20 до 35 процената гласова мање него на претходним изборима. Што је још горе, по Вучића, народ је показао да се не плаши његових батинашких ескадрона, па ни њихових командира, укључујући и Андреја Вучића.
С проценом да ће изборни дан за СНС бити најтежи у општини Кула, Андреј Вучић је на себе преузео обавезу да контролише дешавања и обилази изборне штабове. Кад је стигао на бирачко место у Основној школи „Ива Бајић“, побуњени грађани су му приредили добродошлицу. Андреј се сакрио у школски тоалет, испред кога су стражарили његови на крв заклети лојалисти. Тек после два и по сата јаке полицијске снаге су успеле да му обезбеде коридор за безбедно бекство из Куле. Храбар као и његов брат Алек, Андреј је збрисао, све се заветујући да никад више неће доћи у тај крај.
Од те епизоде, шефу напредњачког картела је теже пало само затирање контролисане опозиције. Више од десет година, Вучић је инвестирао новац, логистичку и медијску подршку у ортаке из лажних опозиционих странака. Захваљујући тој кохабитацији и колаборацији, ОКГ СНС је несметано владала од 2012. године, све до студентске побуне. Вучић је покушао да задржи тај баланс. Није успео.
У изборима у Смедеревској Паланци учествовала је фантомска листа на којој су се нашли кадрови Ђиласове Странке слободе и правде, као и Поношеве странке Србија центар. Потребних 500 потписа прикупили су уз помоћ студената, које су потом избацили са листе. Студенти су експресно, за само један дан, успели да овере нове потписе за своју аутентичну изборну листу. На крају, Ђиласова и Поношева групација добила је 215 гласова, а студентска преко 7.000.
Напредњачком картелу је много већу помоћ пружила Ирена Живковић у Бору. Као власница посланичког мандата, који јој је поклоњен на листи ССП-а, она је предводила групу грађана из непостојеће Радничке партије. Успела је да превари 2,5 одсто гласача у Бору. Ти гласови су се прелили СНС-у, а Живковићка је оптужила студенте да су криви за манипулације, које је сама извршила.
У историју српског политичког бешчашћа уписао се доктор Дејан Жујовић, који је пажњу и подршку јавности привукао у време пандемије Ковида 19, кад је критиковао поступке и изјаве Предрага Кона, па и Вучића. Жујовић је популарност покушао да комерцијализује на свим изборима од 2020, али увек се уваљивао на губитничке листе. Сада је сакупио 500 потписа за кандидатуру на изборима у Кули. Освојио је само 74 гласа.
Круг локалних избора, који представља само петинг пред следећу парламентарну авантуру, показао је да Вучић не може да заустави пад с власти. Нема ко да му помогне. Строго контролисане опозиционе странке су збрисане са политичке сцене, а у Српској напредној странци књига је пала на неколико слова, ситних и умрљаних властитим гадостима.
Вучићев ритам лажи, насиља и патологије прати само неколико његових сарадника, који су свесни претеће предикције заједничког боравка на робији. Несувисле увреде на рачун студената и осталог нормалног света наставила је да сипа Ана Брнабић. У истом стилу, Зорана Михајловић за самоубиство студенткиње оптужује „анархисте који су у Ректорату направили стециште блокадерско-секташких нарко-ћелија“. Исту трагедију, Дарко Глишић користи за претњу родитељима будућих бруцоша: „Немојте да уписујете децу на факултете чији су декани блокадери, јер ћете децу добијати у ковчезима“.
Није случајно што најсрамнији примерци са напредњачке депоније трују јавни простор шешељевским гадостима. Чак и у врху СНС-а, где нема много њих који су сачували бар мало достојанства и људскости, постоји незадовољство Вучићевом одлуком да све одлуке доноси у сарадњи са Шешељем. За лечење од личних психички и физичких обољења, Вучић је ангажовао најскупље израелске лекаре, а за политичке проблеме решење тражи само од нултог пацијента, црвеног војводе.
То није добро ни за Вучића, ни за Србију. Иако се за њега већ може рећи да је политички покојник, било би добро да му терапија помогне, да га здравље послужи макар до пресуде, којом ће бити кажњен за сва зла која је нанео Србији.
