Извршни одбор УЕФА у Солуну доделио је Београду финале Лиге Европе 2029. године. Утакмица је заказана за 23. мај на Националном стадиону у Сурчину, објекту који се још гради. Председник Александар Вучић поручио је да је то велика вест, да УЕФА верује да ће стадион бити завршен и да је 2029. прилика и за српске клубове. Супротну слику истог дана дао је др инж Мирослав Паровић. Каже да је Србија финале добила под условом да стадион буде готов, али да су шансе минималне јер је, како тврди, Вучићева мафија пројекат упропастила и стадион гради на земљишту које тоне. Дакле, Вучић је опет слагао.

Паровићева оптужба иде даље од кашњења. Тврди да су украдене стотине милиона евра, да је грађевина постављена на неадекватан терен и да стадион, уместо краја 2026, неће бити готов пре краја 2028. Део онога што говори поклапа се са већ објављеним проблемима пројекта. Радови касне. Првобитни рок везиван је за ЕКСПО 2027. и крај 2026. Потом је завршетак померен на почетак 2028. Као разлози наводе се стабилизација тла и планирани тромесечни застој током изложбе. Паровић о тлу говори годинама. Још 2025. тврдио је, позивајући се на инжењере, да истражни радови нису урађени како треба и да конструкција тоне.

Београд је хтео финале већ 2028, али је то отишло Букурешту. Солунска одлука стога није само спортска награда него и сигнал да УЕФА прихвата кашњење, под условом да стадион до пролећа 2029. буде спреман за највећу клупску утакмицу после финала Лиге шампиона. Капацитет се у различитим извештајима креће око 52.000 сталних места. Цена је посебан рат бројева. Влада је говорила о стотинама милиона евра. Фискални савет је упозоравао да трошак са инфраструктуром расте далеко изнад првих пројекција. ББЦ на српском преноси процену да је износ од почетних стотина милиона, без пратећих саобраћајница, набујао ка скоро милијарди када се сабере све око стадиона. Инсајдер је писао и да су надземни радови кренули док је дозвола покривала само шипове, плочу и подземне инсталације.

За власт је одлука из Солуна доказ да Србија „наставља да побеђује“ и да Европа верује градилишту у Сурчину. За критичаре је то финале на папиру: утакмица додељена објекту који касни, поскупљује и носи сенку недовршених дозвола и меког тла. Србија ризикује да пред целим континентом објашњава зашто национални стадион није изграђен или ако се и изгради биће добро ако се не догоди нека трагедија као што је то било на железничкој станици у Новом Саду.

(Србин инфо)