Председник Србије Александар Вучић уручио је данас у Палати Србија одликовања поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе. Празник се обележава 15. септембра, на годишњицу пробоја Солунског фронта 1918. године. Међу добитницима Златне медаље за заслуге нашао се и Јерг Хескенс, у званичним извештајима описан као стручњак у области економије и изасланик немачке владе у Србији. Управо та ставка церемоније за сате је запалила друштвене мреже.
На снимку који кружи види се Вучић како на бини, испред пароле о слободи и националној застави, предаје признање ћелавом човеку у оделу, љуби га и аплаудира. Објава Марина Бодирогића уз тај кадар гласи да јавност „одавно није изненађена“ што председник на Дан пробоја Солунског фронта награђује „свог Швабу Јорга Хескенса, између осталог и за пројекат Јадар“. Аутор поручује да потомци Дринске дивизије и церских јунака „храбро стоје на бранику отаџбине коју неће копати ни један Швабо, а ни Рио Тинто“.
Званични списак одликованих је шири. Орден Србије на великој огрлици добио је председник Казахстана Касим Жомарт Токајев. Признања су уручена глумцима, лекарима, ватрогасцима, хуманитарцима и институцијама. Хескенс није једини странац на листи, али је једини који у домаћој јавности већ месецима носи надимак из председникових уста. Сам Вучић га је 2023. назвао „мој Шваба“, уз узвратни надимак „мој дивљи Србин“. Та блискост данас је прочитана не као анегдота, него као политички симбол.
Хескенс Вучића саветује од 2013. године, још од времена када је председник био министар одбране и први потпредседник Владе. Истраживање БИРН-а и „Шпигла“ из јуна тврдило је да га плаћа немачка влада, преко организације ГИЗ, и да је његов мандат уско везан за немачке економске интересе у Србији, укључујући литијум и пројекат Јадар. Према тим наводима, Берлин је за подршку пројекту опредељивао милионе евра и планирао долазак стручњака који би саветовали српске институције задужене за рударске дозволе. Хескенс је пројекат, како су писали истраживачи, подржавао и када је део немачке дипломатије упозоравао да га не треба форсирати због отпора грађана.
Државни указ о медаљи у кратким агенцијским вестима не наводи Јадар као образложење. Каже се „заслуге“ и функција изасланика. Али датум чини разлику. Петнаести септембар није обичан дан за доделу ордења. То је годишњица пробоја фронта после којег су капитулирале Централне силе, међу њима и Немачка. Уручити тога јутра златно признање човеку кога председник зове Швабом, а део јавности сматра лобистом за копање Јадра, за критичаре није протокол него порука: ко слави слободу, а ко отвара земљу.
Реакције иду тим тоном. Једни траже да се Хескенсу суди за „кумување“ пословима власти. Други кажу да је Вучић „одлепио“ јер Немцу даје орден баш у част Солуна. Трећи подсећају да је ово вероватно последња таква церемонија док је још председник, јер је најавио оставку после повратка из Њујорка и улазак у кампању за изборе 25. октобра.
Сукоб није само о једној медаљи. На једној страни је званична Србија која Дан јединства слави као војничку победу и „биолошки опстанак“ народа. На другој су људи који у истој сали виде наставак приче о литијуму, немачким фабрикама и земљи која се не брани само на фронту, него и од багера. Дринска дивизија и Цер у том читању нису само историја. Они су аргумент против копања.
(Србин инфо)
