Прочитај ми чланакПосле овог интервјуа проф. др Мила Ломпара на Н1, уследила је хистерија спавача Александра Вучића у тзв. грађанској опозицији, који су на друштвеним мрежама и на порталу Директно поново започели прогон човека, којег се Оскар највише плаши као лидера студентске листе.
Историчар књижевности и професор на Филолошком факултету Мило Ломпар одговорио је у емисији „360 степени“ на критике које су му упућиване због његових јавних говора, међу којима и оног на видовданском протесту у Београду. „Говорећи о људима друге националности, мислим да ништа није било увредљиво јер се није тицало њихових права. Према Уставу Србија је држава српског народа“, казао је он.
Ја заступам једно мало распрострањено мишљење у нашој јавности да без заједничког дејства националних и грађански орјентисаних људи, врло тешко је наћи формулу, не само за смењивање режима, него и за релативно уравнотежен развој читавог друштва на било ком нивоу развијености! pic.twitter.com/Q1FljHyG4F
— Мило Ломпар (@MiloLompar) February 6, 2026
Професор Ломпар је на видовданском протесту у Београду казао да треба „поштовати законитост и поштовати Устав, по којем је Косово и Метохија неотуђиви део Србије“.
Он је тада казао да слобода иде у два крака – слободу српског народа ван Србије и слободу наше државе у односу са другима. Нема одвајања, не може се постићи унутрашња слобода, грађанска, без ове друге спољашње слободе, а ни обрнуто, нагласио је Ломпар. Говорећи о слободи српског народа ван Србије, он је поменуо одбрану суверености Републике Српске, српског народа у Црној Гори, српска национална права у Хрватској и Северној Македонији.
Новинар Н1 и аутор емисије „360 степени“ Бранислав Шовљански је подсетио да је професор добио критике јер у свом говору није поменуо припаднике националних мањина и упитао „какво је његово мишљење о националним мањинама, у контексту националног идентитета“.
По Уставу, Србија је држава српског народа и то не може да се сакрије. Народ је носилац те државности, према томе та чињеница има опредељујући карактер и зато је Видовдан велики празник тог народа и он на тај начин мора да обавезује људе у том друштву.
pic.twitter.com/Uq6T95up0c— Мило Ломпар (@MiloLompar) February 6, 2026
Професор Ломпар каже да говор није могао да буде увредљив према националним мањинама „јер их није ни поменуо“ указујући на то да је „према Уставу Србија пре свега српског народа“ .
„Говор је злонамерно интерпретиран. Рекао сам да постоје два типа слободе – унутрашња, што значи бити грађанин, не угрожавати принципе националне, верске равноправности… Према унутра ми смо грађани, не улазимо у питања националности и верске оријентације. Према споља ми смо грађани Србије. Не морате бити Србин по националности да би били грађанин Србије. Имате право да будете национално одређени као Србин. Људи друге националности – мислим да ништа у говору није увредљиво јер се ништа није тицало њихових права. Кључно је да морамо поштовати Устав, а према Уставу Србија је држава српског народа. Та чињеница не може да се сакрије. Он је носилац те државности. Зато је Видовдан празник тог народа и он мора да обавезује људе у том друштву“, објаснио је професор своје виђење.
Говорећи о критикама упућеним њему, каже да му се није свидело што су студенти ишли у Брисел и Стразбур, али да “није ни реч рекао и поштовао је њихово право да мисле другачије“.
Да ли на националним темама може да се „сруши режим“?
Професор је сам више пута нагласио да себе доживљава као либералног националисту. Узимајући у обзир и јединство студентског покрета, Шовљански га је питао колико су поделе сада штетне и да ли националне теме (питање Сребренице, Косова…) могу да доведу до пада режима Александра Вучића и да ли вреди о њима причати.
„То ће наметнути као тему. Не можете да бирате тему кад уђете у политику. Студентски протест је друштвена стварност. Почео је као протест због правног разлога, али се видело да се власт брани, да не дозвољава правну процедуру којом би се утврдила чињенична стварност. Онда је то постала политичка ситуација коју је власт користила и која се претворила у друштвену ситуацију. Студенти су политички разнолики – левичари, десничари, аполитични. Кад кренете у политичку зону, то значи – сужава се фокус, добијате политичка питања. Ако ви сада одлучите да заузмете неутралну позицију, ви ћете добити политичка питања“, указао је Ломпар.
Истакао је да није важно да ли се на овим питањима руши власт и да о њима свакако мора нешто да се каже.
„Није важно да ли ће се он рушити, већ да ви нешто морате да кажете. Ви са влашћу улазите у утакмицу“, на шта новинар подсећа да студенти могу да наметну своје теме.
Ломпар одговара: „Може, слажем се, али власт помера пажњу, теме имају велики емотивни набој и имају и своје одговоре који не одговарају тренутним критеријумима јавног говора, али су и даље одговори“.
Објаснио је и како сматра да на питања треба да се одговара.
“На сва та питања треба одговарати прецизно, јасно и зато је потребно да на њих одговарају људи који су национално оријентисани. Они су живи сведок да ова власт није национална. На друга питања – која су везана за ЕУ и грађанску оријентацију – треба да говоре људи који су грађански оријентисани и они ће прецизно показати да власт није ни грађански оријентисана, већ је клијентелистичка група… Те теме се морају заступати јер их стварност уноси. Али, студенти то бирају. Ја им никакав концепт не намећем већ им кажем оно што мислим да је у реду. Они могу да кажу то није у реду, ја сутра због тога нећу да их нападам“, додао је он.
„Јединства листа, али – опозицију да чине представници академске заједнице“
Професор и књижевник Мило Ломпар додаје да су га студенти изненадили.
„Ја сам раније рекао да млади не баштине побуну, већ прилагођавање. Мислио сам да је побуна отишла из младих људи. Они су ме својим потезима демантовали… Изванредно је да су на сва гажења, провокације, показали мирољубивост“, објашњава он, додајући да су активирали нешто у људима за шта се мислило да је нестало.
О студентској листи каже – најбоље је да буде једна листа, да опозиција има место, али да опозиција учини уступак – да представници буду из академске сфере, да шефови странака не буду ту.
Професори треба да подрже своје студенте, сматра он.
„Професори морају да подрже право својих студената на побуну. То не значи да увек морају да се сложе, али правда да се буни припада њима. Ја то нисам могао да напустим. Сад је ситуација другачија, заоштренија и могло би се рећи да ја заступам једно, мало распрострањено мишљење у нашој јавности, да без заједничког дејства национално и грађански оријентисаних људи врло тешко наћи формулу за смењивање режима и развој друштва на било ком нивоу развијености. Овај степен друштвених сукоба изазива трајну неурозу. Режим на томе инсистира“, поручује он.
