У сенци главне вести са НАТО самита у Анкари, да су се државе чланице обавезале да Украјини обезбеде још 140 милијарди евра војне помоћи у овој и следећој години, остала је информација са Форума одбрамбене индустрије на којем су НАТО савезнице објавиле уговоре и инвестиционе пакете вредне више од 50 милијарди долара, односно 43 милијарде евра. Самит је оголио чињеницу да се унутар НАТО пакта ствара међународна „производна коалиција“ названа „Маде ин НАТО“.
Француски лист Монд је први дан самита у Анкари назвао „празником за америчку и европску војну индустрију“ која је ту склопила мноштво профитабилних уговора са много сиромашнијим државама.
Хрватски председник Зоран Милановић је са Самита поручио да је најискренији учесник био амерички председник Доналд Трамп, који се ту појавио у својству трговца оружјем.
„На Самиту је најискренији био Доналд Трамп, он овде долази као један потпуно одлучан трговац оружјем и у том смислу заступа интересе“, поручио је Милановић из Анкаре.
Аналитичари указују да војни пакети објављени током НАТО самита у Анкари откривају дубоке трансформације у стратегији Алијансе.
Владе Радуловић из Центра за геостратешка истраживања и тероризам оцењује да су објављени војни уговори и споразуми важнији и од саме декларације Самита.
„Чини се да су НАТО самити последњих година све мање место на којем се доносе спектакуларне политичке одлуке, а све више место на којем се потврђује да је западна војна индустрија ушла у нову фазу експанзије“, казао је Радуловић за портал Н1.
Он посебно истиче најаву шведског произвођача Сааба да ће започети формалне преговоре о продаји до десет авиона за рано упозоравање и командовање (АWАЦС), као и намеру Норвешке, Финске, Данске и Немачке да купе извиђачке беспилотне летелице МQ-4Ц Тритон.
Ипак, као стратешки најзначајнији догађај истиче потписивање меморандума о разумевању између америчког Локид Мартина и немачког Рајнметала.
„У питању је споразум о заједничкој производњи ракета АТАЦМС у Немачкој, што конкретно значи да ће ова држава бити и прва ван САД у којој ће се производити америчке балистичке ракете кратког домета. Уз то, Немачка ће набавити и америчке крстареће ракете Томахавк, а САД ће по свему судећи у Европи успоставити и центар за одржавање ракета ПАЦ-3 система Патриот“, каже Радуловић.
Додаје да се при том не искључује ни могућност покретања производње ове ракете на европском тлу, „што се може прочитати између редова у изјавама званичника“.
Све побројано говори о новој „Маде ин НАТО“ стратегији. Саговорник Н1 објашњава да се после 24. фебруара Запад суочио са реалношћу и чињеницом да је потрошња муниције, артиљеријских ракета и пројектила, ракета ис система ПВО, као и резервних делова вишеструко премашила њихове производне могућности.
“У појединим тренуцима водеће европске компаније и перјанице европског војноиндустријског комплекса нису биле у стању да произведу ни количине артиљеријске муниције које су биле потребне само Украјини, а не још и за друге купце и сопствене потребе. Истовремено и поједини амерички производни капацитети били су до те мере пренапрегнути, да су радили готово на граници могућности. Из тога је, чини ми се, извучена јасна поука која гласи да технолошка супериорност није довољна уколико не постоји масовна индустријска производња која може да је прати”, рекао је војни аналитичар.
Он објашњава да „Маде ин НАТО“ подразумева проширивање и обједињавање индустријских капацитета, стандардизацију производње, заједничке ланце снабдевања, докапитализацију, пренамену и отварање нових производних погона у више европских држава.
Светски медији увелико пишу о томе да се свет и Европа „наоружавају до зуба“. За Радуловића оваква оцена је банализација једног комплексног процеса.
“Ми овде говоримо о најмање два међусобно зависна процеса, односно о наоружавању или милитаризацији, са једне, и јачању капацитета одбрамбене индустрије европских чланица НАТО, са друге стране. У прилог томе говори чињеница да се највећи број уговора не односи искључиво на куповину нових тенкова или борбених авиона, већ на проширење производних капацитета, развој логистике, одржавање и унапређење постојећих система, дигиталну комуникацију, противракетну одбрану, извиђачке платформе и инфраструктуру”, објаснио је саговорник портала Н1.
Додаје да су чланице НАТО овим потврдиле да приоритет није само улагање у оружје, већ и способност да га оне саме произведу, одржавају и брзо надокнађују у случају сукоба великих размера.
Европа се спрема за нове ратове?
“Чини ми се, анализирајући поруке са Самита, да чланице Алијансе процењују да је период релативно стабилног међународног окружења завршен, те да су ратови у Украјини и на Блиском истоку, растуће ривалство између САД и Кине, али и критике које на рачун појединих европских чланица Савеза долазе из Беле куће, довели до закључка да се безбедносна архитектура налази у дуготрајној фази стратешке конфронтације и нестабилности. У таквим околностима јасно је да није довољно само поседовати квалитетно наоружане снаге, већ се поставља питање колико брзо државе могу да произведу новог наоружања и војне опреме како би надоместиле губитке и обезбедиле континуитет ратних операција”, објаснио је.
Извор: Н1
