YоуТубе поглавља:

00:00 Увод: Вучић најављује изборе и себе за премијера
00:45 Анђелковић: „Јефтино позориште” и подршка Запада
02:11 Зеленски, студентски покрет и одлука да се иде на изборе
03:42 Јединствена листа власти и подељене опозиционе колоне
04:41 „Вучић не може да победи на нормалним изборима”
05:49 Страх од протеста и позив на отпор изборне ноћи
07:36 Председнички избори и „црногорски модел”
09:04 „Мали Вучићи”, Ђокићев сценарио и борба без одлагања

Влада Србије је у понедељак, 7. септембра, формално предложила председнику Републике да распусти Народну скупштину и распише ванредне парламентарне изборе. Тиме је покренута уставна процедура за превремено гласање, које се, према досадашњим најавама, очекује 25. октобра. У тренутку писања овог текста председнички указ о распуштању парламента и одлука о расписивању избора још нису били објављени, па изборна кампања у формалноправном смислу још није почела.

Управо уочи тог корака, аналитичар и историчар Драгомир Анђелковић дао је изјаву за YоуТубе канал „Србин.инфо”, у којој је објаснио зашто, по његовом мишљењу, режим Александра Вучића сада прихвата изборе. Његова основна теза је да Вучић не верује да може да победи на слободном и нормалном гласању, али процењује да је довољно ослабио и поделио противнике, обезбедио подршку западних центара моћи и припремио механизме којима би изборни резултат могао да стави под контролу.

Анђелковић сматра да избори нису излазак режима пред грађане под равноправним условима, већ део ширег плана: власт најпре користи државне ресурсе, поткупљивање и застрашивање, затим подстиче сукобе међу противницима, а после гласања рачуна да ће део прозападних актера успоравати и разводњавати масовни отпор. Крајњи циљ, према његовој анализи, није само да Вучић преживи један изборни циклус, већ да се обезбеди контролисана смена по „црногорском моделу”, у којој би лидер једног дана отишао, али би његова геополитика остала нетакнута.

„Све се своди на јефтино позориште”

Анђелковић је одлуку Главног одбора СНС-а да Вучић буде носилац изборне листе и кандидат за будућег председника Владе назвао „јефтиним позориштем” и новом политичком трагикомедијом. Према његовим речима, бесмислено је представљати ту одлуку као самосталну вољу страначког органа, јер је Вучић човек који контролише странку, узурпира државне институције и, како Анђелковић тврди, има снажан утицај и на црквене структуре. Зато сматра да Вучића није стварно изабрао Главни одбор СНС-а, већ да је он сам одредио сопствену кандидатуру.

Вучић се, по Анђелковићевој анализи, после вишемесечних студентских и грађанских протеста суочио са огромним народним незадовољством и у једном тренутку није знао шта да предузме. Потом је искористио период збуњености и неслоге међу својим противницима да стабилизује позицију и поново добије подршку релевантних међународних центара моћи.

Анђелковић: Запад подржава Вучића због геополитичких уступака

Анђелковић је изнео став да Европску унију, Немачку и Француску не занима како грађани Србије живе, већ искључиво сопствени геополитички интереси. Њихову политику описао је логиком према којој се могу жртвовати права Срба, демократија и владавина права ако то одговара стратешким потребама западних сила.

Према његовим речима, ти центри и даље „играју на Вучића” зато што очекују да доврши оно што Анђелковић назива велеиздајом Косова и Метохије — саставног дела државе Србије који је тренутно под окупацијом албанских сепаратиста. Осим тога, он тврди да од Вучића очекују да омогући централизацију Босне и Херцеговине, Србију удаљи од Русије и на крају је уведе у НАТО. Зато долазак Владимира Зеленског у Србију Анђелковић тумачи као политички печат новог договора Вучића са западним центрима моћи.

Како је, према Анђелковићу, слабљен студентски покрет

Следећи услов за расписивање избора, по Анђелковићу, било је релативизовање студентског покрета. Он је подсетио да су студенти у почетку постали својеврстан мит и симбол отпора који су грађани широко прихватили. Људи су, каже, знали да млади нису стручнији од најбољих експерата нити политички искуснији од професионалних политичара, али су их доживљавали као неискварене и зато способне да покрену масовну мобилизацију.

Анђелковић тврди да је Вучић затим „мешетарио” како би у студентски процес убацио што више својих људи. Према његовој верзији, у први план су гурани и кадрови „старог режима” који код дела јавности изазивају одбојност, док су истовремено потискивани аутентични противници власти, нарочито национално оријентисане личности. Када је проценио да је студентску листу и шири отпор довољно ослабио, одлучио се за изборе.

У разговору су поменуте и незваничне информације о могућем уклањању професора Мила Ломпара и других десно и национално оријентисаних кандидата са будуће студентске листе, као и спекулације о положају ректора Универзитета у Београду проф. др Владана Ђокића. Званична студентска листа у тренутку разговора није била објављена, па се ове оцене не могу третирати као потврђен састав или коначна одлука студентских пленума.

Државни ресурси, поткупљивање и застрашивање

Анђелковић тврди да власт сада максимално користи државне ресурсе, поткупљује и застрашује грађане. Вучићево понашање упоредио је са латиноамеричким диктаторима из педесетих година 20. века који формално организују изборе, али услове постављају тако да исход унапред буде намештен. У тој слици, одлука Главног одбора СНС-а да Вучића прогласи будућим премијером није почетак демократске утакмице, већ сигнал да власт улази у трку чија је правила већ прилагодила себи.

Он је ипак оставио отвореним питање да ли ће план успети. Могуће је, рекао је, да народ на такву врсту преваре реагује аутентично и масовно. Управо страх од реакције грађана, а не уверење у стварну изборну популарност, по Анђелковићу одређује све потезе власти пред гласање.

Кључни елемент Анђелковићеве анализе	Шта он тврди	Статус и проверљиви контекст
Одлука СНС-а о Вучићу	Вучић је сам себе одредио за носиоца листе и кандидата за премијера	Главни одбор СНС-а јесте 5. септембра формално усвојио кандидатуру; тврдња о лично наређеној одлуци је Анђелковићева оцена
Разлог расписивања избора	Режим мисли да је ослабио студенте, поделио опозицију и обезбедио спољну подршку	Влада је 7. септембра предложила распуштање парламента; мотиви које наводи Анђелковић нису званично признати
Изборни услови	Државни ресурси, поткупљивање и страх треба да обезбеде намештен исход	Тешка политичка оптужба саговорника; власт такве оптужбе одбацује
Студентска листа	Убацују се људи режима и старих власти, а уклањају национални противници	Листа није званично објављена; тврдње о инфилтрацији и ветирању остају непотврђене
Постизборни сценарио	Власт очекује протесте и зато унапред производи поделе и замор	Прогноза аналитичара; Анђелковић као историјску паралелу наводи протесте после избора 1996. године
Улога ЕУ	Део прозападних актера после избора ће успоравати отпор и тражити чекање на ЕУ	Анђелковићева политичка процена, без представљених доказа о координацији
„Црногорски модел”	Вучић би једног дана отишао, али би остала његова геополитика и дошли „мали Вучићи”	Политичка прогноза заснована на Анђелковићевом тумачењу смене Мила Ђукановића
Могућа улога Владана Ђокића	Парламентарни избори могли би бити „продати”, а Ђокићу омогућена председничка победа	Анђелковић се позива на неименоване изворе из Вучићевог окружења; нема јавне потврде таквог договора

„Вучић не може да добије нормалне изборе”

На питање да ли Вучић расписује изборе зато што већ зна да ће победити, Анђелковић је категорички одговорио да власт не може да добије изборе ако су они нормални. Своју оцену је илустровао намерно претераном сликом: чак и када би противкандидати били разбијени антички ћуп, поломљени стуб и крајпуташ, народ би, по њему, гласао за те предмете само да гласа против Вучића.

Разлог је, тврди, то што је великом броју људи доста власти и што је створена атмосфера у којој грађани желе да изађу на изборе. Због тога, по Анђелковићу, Вучићу нису довољни ни разбијање студентске листе, ни подела опозиције, ни сукобљавање различитих група унутар антирежимског блока. Он зато закључује да власт не рачуна на обичну изборну победу, већ на нешто друго — на контролу процеса и исхода.

Намештени избори као увод у протесте налик 1996. години

Анђелковић сматра да Вучић зна да би после намештених избора уследили масовни протести и дуг циклус борбе, сличан грађанским протестима после локалних избора 1996. године. Данас, међутим, види још већу енергију. За Слободана Милошевића је, како каже, део грађана искрено веровао да је патриота, док Вучића, према његовој оцени, највећи део преосталих присталица подржава због интереса.

Он је додао да постоји и број „хипнотисаних” бирача, углавном старијих, али сматра да они власти не могу бити од велике помоћи ако се политичка борба пресели на улице. Управо зато се, каже, Вучић плаши масовних протеста и настоји да људе психолошки сломи пре избора.

Циљ подела: да протести трају само неколико недеља

По Анђелковићу, режим покушава да створи толико дубоке поделе међу противницима и да грађанима огади све политичке актере, како после изборне крађе протести не би били масовни и дуготрајни. Његова прогноза је да ће део прозападних фактора, укључујући и људе повезане са студентском листом које сматра зависним од Европске уније, после гласања позивати на уздржаност.

Уместо хитног отпора, они ће, према његовим речима, тражити да се сачека пребројавање, реакција Европске уније и утврђивање „шта се стварно догодило”. Анђелковић одбацује такав приступ: тврди да се већ сада може претпоставити да ће Вучић покрасти изборе и да се за отпор мора припремати унапред.

Његов позив је да грађани исте изборне ноћи масовно изађу и да се протест претвори у пасивни отпор способан да паралише Србију. Такав отпор, по њему, треба да траје све док режим не буде приморан да призна пораз или прихвати организовање нових, поштених избора. Он није позвао на оружано насиље, већ је говорио о масовном и пасивном грађанском отпору.

„Потребни су нам вера, нада и дух јединства”

Анђелковић наглашава да за дуготрајну борбу нису довољни само организација и бројност. Потребни су вера, нада и дух јединства. Управо то, тврди он, Вучић покушава да уништи преко политичких сателита, али и подстицањем старих српских подела и међусобних сукоба.

Циљ власти је, по његовој оцени, да постизборну борбу сведе на симболичне протесте који ће трајати неколико недеља, а потом замрети. После тога би режим наставио да влада и, како је рекао, доврши „Експо пљачку”, односно послове око изложбе ЕКСПО 2027 које Анђелковић види као простор за нову корупцију и извлачење јавног новца.

Јединствена власт, а више опозиционих колона

Златановић је у питању указао да власт окупља снаге на једној листи и да је чак и Војислав Шешељ најављен као савезник, иако су радикали раније углавном наступали самостално. Насупрот томе, прозападна опозиција иде у више колона, патриотска сцена је такође подељена, а студентску листу прате спорови о Ломпару, национално оријентисаним кандидатима и ректору Ђокићу.

Анђелковић није порекао опасност коју таква расцепканост носи, али је поновио да ни она сама није довољна да Вучићу обезбеди стварну победу на нормалним изборима. Она је, по њему, значајнија као средство за слабљење постизборног отпора него као проста изборна математика.

Зашто Анђелковић не чека председничке изборе

На питање да ли би политичка криза могла бити решена тек на будућим председничким изборима, Анђелковић је одговорио да се решење стално одлаже: ако не дође на парламентарним, јавност се теши да ће стићи на председничким изборима. Он сматра да је такво чекање опасно зато што евроатлантски центри моћи у Србији, према његовој анализи, имају две формално сукобљене фракције.

Прву чине СНС и њени партнери, а другу прозападна опозиција и део људи за које Анђелковић тврди да су инфилтрирани у студентску листу и да су раније били блиски власти Демократске странке. У ту другу групу убраја странке и јавне личности које су подржале француско-немачки план, који он тумачи као план за признавање самопроглашене државности Косова и Метохије — саставног дела Србије који се тренутно налази под окупацијом албанских сепаратиста.

Анђелковић је некадашњи „жути режим” назвао подједнако издајничким као Вучићев. Разлика је, по њему, у томе што је Вучић у почетку имао већи патриотски кредибилитет и зато је могао убедљивије да обмањује национално оријентисане бираче, док су прозападне власти од почетка биле означене као издајничке.

„Исти господари у Бриселу” и црногорски модел

Анђелковић тврди да обе фракције имају исте политичке господаре у Бриселу. Према његовој анализи, ти центри желе да у једном тренутку изведу промену по црногорском моделу: да Вучић падне као што је пао Мило Ђукановић, али да се не преиспитају кључне геополитичке одлуке његове власти.

Као пример је навео Црну Гору, где после смене Ђукановића није доведен у питање улазак у НАТО, нити је, према Анђелковићу, суштински промењена идентитетска политика. Подсетио је да српски језик није добио статус који би одговарао чињеници да га велики део становништва наводи као матерњи и закључио: „Пао је Мило, али Милов дух није пао.”

Циљ евроатлантских центара у Србији, тврди он, јесте да после Вучића дођу „мали Вучићи” — људи који би променили лица власти, али наставили исту политику. Због припреме таквог исхода, каже Анђелковић, садашња агонија се продужава док спољни и унутрашњи актери не процене да је терен потпуно спреман.

Тајни договор о Ђокићу: Анђелковић се позива на изворе из власти

Најконкретнија и истовремено најтеже проверљива тврдња из интервјуа односи се на могући политички договор о ректору Владану Ђокићу. Анђелковић је поставио хипотезу да Ђокић можда неће бити на парламентарној студентској листи, док би истовремено били саботирани Ломпар и национални део листе како би се патриотски бирачи одбили и тиме помогло Вучићу да постане премијер.

После тога би, према сценарију који износи, Вучић могао да организује председничке изборе на начин који би Ђокићу омогућио победу. Анђелковић тврди да је о таквом плану писао и говорио још пре годину дана и да су му информације пренели неименовани људи из Вучићевог окружења. По тој верзији, парламентарни избори били би „продати” Вучићу, Ђокић би постао председник, затим би уследила прича о политичкој рехабилитацији, а после неколико година Вучић би отишао и власт би преузели нови евроатлантисти.

За ову тврдњу Анђелковић у интервјуу није представио документ, снимак разговора или именовани извор, нити је Ђокић потврдио постојање таквог договора. Она се зато мора третирати као Анђелковићева информација из неименованих извора и политичка хипотеза, а не као утврђена чињеница.

Покушај преузимања студентске листе као део ширег плана

Анђелковићу се чини да је покушај „узурпације” студентске листе у функцији управо таквог контролисаног преноса моћи. Зато упозорава да се грађани не ослањају на будуће председничке изборе као сигуран расплет кризе. Ако се сада дозволи преузимање студентског покрета и уклањање аутентичних противника власти, сматра он, и каснији избори могу бити део исте режије.

Његов закључак је да борба мора да се води одмах: не прихватати узурпацију, масовно излазити на протесте и стално држати режим под притиском. Чак и ако власт не може одмах да буде оборена, Анђелковић сматра да јој треба „загорчавати живот”, јер власт под притиском теже може да настави политику коју он назива велеиздајничком.

Зашто две прозападне фракције не смеју отворено да сарађују

Анђелковић тврди да су две евроатлантске фракције сада приморане делом да се стварно сукобљавају, а делом да глуме свађу. Док траје масовна народна борба, оне не могу отворено да делују заједно зато што део прозападно оријентисаних грађана верује да је прозападна опозиција аутентичан противник Вучића. Ти бирачи, уверен је, не би прихватили отворен договор опозиционих лидера са режимом.

Зато је, по Анђелковићу, најважније наставити притисак и спречити противничку страну, иако подељену у више фракција, да мирно реализује своје циљеве. Не обећава брз расплет и не тврди да зна да ли ће се пресудни тренутак догодити на парламентарним, председничким или неким наредним изборима. Његова порука је да се исход не сме пасивно чекати.

Шта је потврђено, а шта је Анђелковићева прогноза

Потврђено је да је Главни одбор СНС-а 5. септембра у Нишу једногласно прогласио Вучића за носиоца листе и кандидата за председника Владе. Потврђено је и да је Влада Србије 7. септембра затражила распуштање парламента и расписивање избора. То су формални политички кораци који воде ка ванредном гласању.

Анђелковићеве тврдње да је Вучић обезбедио тајну подршку Запада, инфилтрирао студентски покрет, унапред наместио изборе, планира крађу и договорио будућу улогу Владана Ђокића представљају његове анализе, информације из неименованих извора и прогнозе. Власт, ЕУ, студентски пленуми, ректор Ђокић и други прозвани актери треба да одговоре на њих, али се те тврдње не могу прогласити доказаним само на основу једног интервјуа.

Целу изјаву Драгомира Анђелковића погледајте у видео-прилогу испод текста.

Извор: Србин.инфо
Аутор: Дејан Петар Златановић